Reka MURA (lat. Murus)
"O izvoru imena reke među etimolozima nema sasvim jedinstvenog mnjenja. F. Bezlaj je pre nekog vremena tvrdio, da sadašnje ime reke Mura nije prvobitno, nego se ono razvilo iz starijeg imena
Mōra. To ime potiče od ilirskog imena
Marus, od kojeg potiču pored reke Mure i druga rečna imena, naprimer Morava (Srbija), Morača (Crna Gora), Moriš (srpsko ime za mađarsku Maros, romunsko Mureş).
Suprotno tome mišljenje ima M. Snoj, koji tvrdi da je ime reke slovenskoga izvora. Njegovo je mišljenje da se ovo ime razvilo iz slovenačke reči
murъ = taman, crn. Ova se je reč održala u rečima muren, mura (životinja tamne boje) i murka. Onda bi ime ove reke moglo da znači
tamna voda.
Moguče je i da ovo ime potiče od nemačke (alemanske) reči
der Mur = blato, od koje je nastao bavarski i austrijski izraz
die Mure = blatni ili drobirski tok u planinama. Ove vrste pojava veoma su česte u centralnim Alpima, gde je površina od neprepustivih metamorfnih i magmatskih kamnina, takođe u gornjem delu reke Mure u Austriji (
http://sl.wikipedia.org/wiki/Mura).
Moje je mišljenje da su obijica, i F. Bezlaj i M. Snoj u pravu. Zašto?
Zato jer reč
mur u slovenačkom jeziku znači nešto
crno, tamno, a slično značenje imala je i slovenska boginja
Morana.
Rečni slovenačkog književnog jezika:
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=mur&hs=1
múra -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] ȗ
crnkasta životinja, obično krava
muráva -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] [SIZE=-1]nar.[/SIZE]
nizka, mehka trava
múrček -čka [SIZE=-1]m[/SIZE]
1. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE]
crnkasta životinja
múren -rna [SIZE=-1]m[/SIZE] (ú)
1. tamno smeđ insekt, koji živi na travnicima
muréna -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] [SIZE=-1]nav. mn., zool.[/SIZE]
jeguljama slične morske ribe s otrovnom sluznicom u ustima, Muraenidae ♪
múri -ja [SIZE=-1]m[/SIZE] ȗ [SIZE=-1]nav. ekspr.[/SIZE]
1. crnkasta životinja
múrka [SUP]1[/SUP] -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] ȗ
planinska biljka sa mirišljivim tamno ili svetlo crvenimi cvetovi
múrka [SUP]2[/SUP] -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] ȗ [SIZE=-1]nar. istočno[/SIZE]
kumara
múrva -e [SIZE=-1]ž[/SIZE] ȗ
drvo sa napiljenimi listi ili njegov robidnici sličan sad (
http://www.bodieko.si/murva)
Da sada malo opišemo ovu travu
muráva
"Bob, b r č z a , cvet, č r č š n j a , dob (džjb*), ječmen, k l a s , l i p a , l i s t ,
mur (v ruskem po narečiih: mur* gramen, murava — zelena trava, muravyj = zelen, blg. moravb zel, — k temu jaz dostavljam : nsl.
murava = neka temna trava, srb. murava = nekaka trava u moru. Vuk)..." (
http://www.google.si/url?sa=t&rct=j...pYKM1M3uASuK65bzg&sig2=zIBa02og0E86BJbDjfDgeQ, str. 83).
"...
morava, murava, tamno zelena trava...
Muravčič sitna trava, visoko u Alpima, koja raste po
crnoj zemlji..." (
http://www.etno-muzej.si/files/etnolog/pdf/etnolog_8_9_1936_tuma_kulturni.pdf, str. 37).
"Imena reka koje dolaze od mir t.j.
vode koje su sprudnate. Mirna, pritoka Krke na Dolenjskem, Morava, srpska, češka i ruska, ova se izliva u jezero Ilmen. Morača koja se izliva u Skadarsko jezero. Moriš, mađarsko Maros pritoka Tise, Mura, Murica (Mürz) na Štajerskem, Mura reka u Hrvatskoj (Vuk)" (isto, str. 37).
Boginja
Morana - boginja tame, leda/zime
"U slovenačkom ljudskom predanju boginja Morana nije se očuvala u prvobitnom obliku. Ali zato je prepoznajemo u bajeslovnom biču Mora, gde se je očuvaokoren imena nekadašnjeg božanstva. Morana je sveslovenska boginja smrti i zime, u predanju javlja se još kao Morena, Marzena i Mora. Morena je slovenski staroverski znak smrti, kao što je kod Grka Persefona, kod Rimljana Prozerpina i kod Kelta Morigen ili Morgana.
Mora po ljudskom verovanju noču uznemiruje čoveka i šteti životinjama. Mora znači i "težke snove", reč je još uvek prisutna u ljudskom reku "tlačila ga je mora". Možemo da predpostavljamo, da je mora u značenju loših snova kasnijeg nastanka i da potiče od demona More, a taj je ostatak nekadašnje boginje smrti. Moro su si predstavljali kao visoku ženu u belom, koja je mogla promeniti svoj oblik, najčešće u konja ili vukodlaka, zbog čega je obeležena za htonsko biče.
Mora, trutamora ili morska (!) noga jeste i šesti listni znak, kojeg su ljudi urezivali na kućna vrata ili kolevku, da bi sa njime ovo bajeslovno biče odterali. Sa tim imenom urezivali su i pentagrame (u toj ulozi se i pentagram imenuje trutamora) i ostale znakove.
Ime izvire/potiče od indoevropskog korena mor-, što znači smrt. Iz tog korena izvire i more i imena nekih reka, kao što je Morana na Balkanu. Reke sa korenom mor- sigurno nisu neposredno imenovane po moru, jer se večina njih ne izliva neposredno u njega, nego po boginji Morani. Reke i mora, odnosno voda sama je u indoevropskom predanju predstavljala granicu između sveta živih i onostranstvom. Preko tog mejnika Morana jeste vozila duše umrlih u Velesov svet. More je tako kao navje nekada značilo i kraj posmrtnog života.
Suprotno Morani bila je boginja Živa (Vesna, Deva,...), koja može da bude i njezina sestra. Među zapadnim Slovenima (kod Čeha i Poljaka) poznat je običaj potapanja u vodu ili paljenja slamnate(!) figure/lutke imenovane Marzena. Sa uništenjem lutke simbolično se oprosti od zime (Morana) i nastipu proleče (Živa). Morana odnosno Živa pojavljivala se je moguče i umesto Mokoš odnosno umesto onog ženskog božanstava, koje je sa Perunom i Velesom sastavljao trojicu najznačajnijih bogova, koje zastupaju sve tri svetske sfere. Ako je Morana obeležavala smrt bilja, onda je logično, da je na drugoj strani svo bilje oživela Živa.
Morana je tako pored smrti povezana i sa plodnošću, jer ima mnogo zajedničkog sa vodom i Živom, boginjom života. Neki su je povezivali čak i sa Cererom i označavali je sa boginjom žita. Verovatno zato, što je bila njena ličnost/oblik napravljen od slame i okrašen sa klasjem i cvetovima" (
http://www.staroverci.si/en/component/k2/itemlist/tag/boginja.html)
Hipoteza u koju se ne sme dirati. 
