"Banja" Slankamen

Bodulica

Bodulica

Zainteresovan član
Poruka
253
Otac mi je u toj nazovi banji već par sedmica.
Strašno zagušljivo, kupaju ih jednom sedmično a kad je otac poskidao sa sebe prljave pelene da se bar prozrači za kaznu su ga vezali.
Obećavaju Ako se popravi da će ići na neko bolje odjejenje. Nehumano i kažnjavaju pacijente sa oštećenim mozgom.
Sve mu pokradu što donesemo. Ljekove mi kupujemo što treba da znači ako te neko ne obilazi i nisi kupio lijek onda nema terapije.
Stari ljudi lako umiru od dehidracije koja takodjer izaziva veće konfuzije a tamo niko ne prima infuziju. Kažu da slabo pije vodu a kad je vezan onda je mnogo teže dohvatiti flašicu.
Nije agresivan i opasan.
Znam da sistem ne mogu promjeniti pa tražim neku povoljniju banju sa iole humanijim uslovima ako slučajno znate da ostavite u komentarima.
Takodjer me zanima postoji li neki broj telefona advokata za prava pacijenata jer su ga na hitnoj vratili kući pod moždanim udarom. Rekli mu da pojede nešto slano i to je to. Mi smo zvali neke brojeve telefona ali se tamo niko nikad ne javlja.
 
I da dodam, kad smo tražili izvještaj sa hitne tražili su nam čak izvode iz matične knjige rodjenih, brdo potpisa da bi nam uslikali ćošak u kom piše njegovo ime, kad je došao i to je to.
Samo što nam nisu tražili nokat od vještice i šaku dlaka sa jednoroga da bi dobili taj jadni papirić..i to su rovili dva dana u nekom podrumu. Valjda još nemaju kompjutere da izbace izvještaje.
Jesmo mi smotani da nadjemo pravi put do pravde ili ne postoji pa nas zavlače?
 
Bodulica:
Otac mi je u toj nazovi banji već par sedmica.
Strašno zagušljivo, kupaju ih jednom sedmično a kad je otac poskidao sa sebe prljave pelene da se bar prozrači za kaznu su ga vezali.
Obećavaju Ako se popravi da će ići na neko bolje odjejenje. Nehumano i kažnjavaju pacijente sa oštećenim mozgom.
Sve mu pokradu što donesemo. Ljekove mi kupujemo što treba da znači ako te neko ne obilazi i nisi kupio lijek onda nema terapije.
Stari ljudi lako umiru od dehidracije koja takodjer izaziva veće konfuzije a tamo niko ne prima infuziju. Kažu da slabo pije vodu a kad je vezan onda je mnogo teže dohvatiti flašicu.
Nije agresivan i opasan.
Znam da sistem ne mogu promjeniti pa tražim neku povoljniju banju sa iole humanijim uslovima ako slučajno znate da ostavite u komentarima.
Takodjer me zanima postoji li neki broj telefona advokata za prava pacijenata jer su ga na hitnoj vratili kući pod moždanim udarom. Rekli mu da pojede nešto slano i to je to. Mi smo zvali neke brojeve telefona ali se tamo niko nikad ne javlja.
Kliknite za proširenje...
Hteo sa da bijem nekoliko doktora i sestara tamo,jer mi je sestra bila na oporavku posle moždanog udara.Nekako smo brat i ja uspeli da je prebacimo na VMA,gde su je odlično gledali,ali na žalost nije bilo pomoći.Bila je jedno vreme u Svetog Save,ali su uvideli da ne mogu da pomognu,pa su predložili Slankamen.Da smo znali ne bi je tamo ni upućivali.Gadovi da ne mogu biti gori.Ni sa stokom čovek ne postupa onako.Posle se pitaju zašto čovek pukne.
 
Staro pravilo da moras nekome da platis da ti se brinu o roditeljima u bolnici, doktorima keshovina da pisu terapije, odu da obidju pacijenta a sestrama parfemi i sl da se pobrinu za pacijenta, cesce ga obidju i urade ono sto je potrebno oko njega. Znaju da ako pacijenta odrzavaju na zivotu da ce imati i koristi od njega, surova ali istinita logika. No, tako je decenijama u srpskom ( i YU) zdravstvu, secam se da je moj otac pocetkom '80-tih za svoju majku na neuropsihijatriji donosio lekaru u zemunskoj bolnici viskije sa sluzbenih puteva u Nemacku ili Austriju, davao koverte a sestrama nosio bajadere i parfeme.

Imao sam drugara iz gimnazije ciji je otac radio kao kardiolog na Dedinju, kod njega u stanu je uvek bilo skupog pica, vozilo je u to vreme opel asconu (kad su inzenjeri od plate vozili yugice ili lade), letovalo se u Spaniji ili Francuskoj (a mi svi ostali na Jadranu)... bilo je tako vidljivo da mu otac zaradjuje ekstremno dobro i to nisu krili.

A prosle godine smo mog oca vodali po bolnicama, brat (koji zivi u Srbiji) i ja koji sam dolazio 2 puta da ga vidim i pomognem. Milsim da smo na usluge lekarima/sestrama dali 1,5-2,0 hiljade za 2 i po meseca koliko je bio tamo. Bilo je odvratno kada te lekar upitno pogleda i znas sta ocekuje ali ne pitas, dajes jer imas i jer zelis bolje za roditelja. Glavnoj sestri takodje, sestrama u smeni paketic. Neverovatna korupcija, sveprisutna i svi je prihvataju kao normalnu stvar.

U banjama nismo bili ali pretpostavljam da je i gore.
 
Bodulica:
Otac mi je u toj nazovi banji već par sedmica.
Strašno zagušljivo, kupaju ih jednom sedmično a kad je otac poskidao sa sebe prljave pelene da se bar prozrači za kaznu su ga vezali.
Obećavaju Ako se popravi da će ići na neko bolje odjejenje. Nehumano i kažnjavaju pacijente sa oštećenim mozgom.
Sve mu pokradu što donesemo. Ljekove mi kupujemo što treba da znači ako te neko ne obilazi i nisi kupio lijek onda nema terapije.
Stari ljudi lako umiru od dehidracije koja takodjer izaziva veće konfuzije a tamo niko ne prima infuziju. Kažu da slabo pije vodu a kad je vezan onda je mnogo teže dohvatiti flašicu.
Nije agresivan i opasan.
Znam da sistem ne mogu promjeniti pa tražim neku povoljniju banju sa iole humanijim uslovima ako slučajno znate da ostavite u komentarima.
Takodjer me zanima postoji li neki broj telefona advokata za prava pacijenata jer su ga na hitnoj vratili kući pod moždanim udarom. Rekli mu da pojede nešto slano i to je to. Mi smo zvali neke brojeve telefona ali se tamo niko nikad ne javlja.
Kliknite za proširenje...
vadi oca iz slankamena
veruj mi
spasices mu zivot
 
lionagate:
Staro pravilo da moras nekome da platis da ti se brinu o roditeljima u bolnici, doktorima keshovina da pisu terapije, odu da obidju pacijenta a sestrama parfemi i sl da se pobrinu za pacijenta, cesce ga obidju i urade ono sto je potrebno oko njega. Znaju da ako pacijenta odrzavaju na zivotu da ce imati i koristi od njega, surova ali istinita logika. No, tako je decenijama u srpskom ( i YU) zdravstvu, secam se da je moj otac pocetkom '80-tih za svoju majku na neuropsihijatriji donosio lekaru u zemunskoj bolnici viskije sa sluzbenih puteva u Nemacku ili Austriju, davao koverte a sestrama nosio bajadere i parfeme.

Imao sam drugara iz gimnazije ciji je otac radio kao kardiolog na Dedinju, kod njega u stanu je uvek bilo skupog pica, vozilo je u to vreme opel asconu (kad su inzenjeri od plate vozili yugice ili lade), letovalo se u Spaniji ili Francuskoj (a mi svi ostali na Jadranu)... bilo je tako vidljivo da mu otac zaradjuje ekstremno dobro i to nisu krili.

A prosle godine smo mog oca vodali po bolnicama, brat (koji zivi u Srbiji) i ja koji sam dolazio 2 puta da ga vidim i pomognem. Milsim da smo na usluge lekarima/sestrama dali 1,5-2,0 hiljade za 2 i po meseca koliko je bio tamo. Bilo je odvratno kada te lekar upitno pogleda i znas sta ocekuje ali ne pitas, dajes jer imas i jer zelis bolje za roditelja. Glavnoj sestri takodje, sestrama u smeni paketic. Neverovatna korupcija, sveprisutna i svi je prihvataju kao normalnu stvar.

U banjama nismo bili ali pretpostavljam da je i gore.
Kliknite za proširenje...
To vise govori o samim Srbima.
 
WhiteWarg100:
samo pozuri
moj deda je bio covek sto kazu biku rep da iscupa kakav je bio
iz slankamena se vratio kao kostur
tad kad se slogirala nisam nikad necu

vadi oca odatle
Kliknite za proširenje...
Njima je covid bio spas da ljudi ne ulaze i ne vide šta se tu radi.
Mislim da nema dovoljno osoblja.
Prošle sedmice su vezali jednog dekicu jer je bio pobjegao u šumu. Ko tu radi ako ne primjete da pacijent odšeta..
 
Napisaću svoje iskustvo.
Pre godinu ipo bila sam u Slankamenu posle ortopedske operacije. Nemam loše iskustvo. Doktorka fizijatar je bila sjajna, prema meni posebno. Medicinske sestre, fizioterapeuti, sasvim korektni. Jedina zamerka je što me zapala soba sa šest kreveta. Ali i to sam preživela jer mi je cilj bio da se oporavim. Upoznala sam mnogo divnih ljudi, uveče smo se družili, slušali muziku. Svako je imao svoju muku.
Podvlačim da smo na tom odeljenju svi bili pokretni, i da su teži bolesnici u mnogo goroj poziciji.
 
Poslednja izmena:
Kami:
Napisaću svoje iskustvo.
Pre godinu ipo bila sam u Slankamenu posle ortopedske operacije. Nemam loše iskustvo. Doktorka fizijatar je bila sjajna, prema meni posebno. Medicinske sestre, fizioterapeuti, sasvim korektni. Jedina zamerka je što me zapala soba sa šest kreveta. Ali i to sam preživela jer mi je cilj bio da se oporavim. Upoznala sam mnogo divnih ljudi, uveče smo se družili, slušali muziku. Svako je imao svoju muku.
Podvlačim da smo na tom odeljenju svi bili pokretni, i da su teži bolesnici u mnogo goroj poziciji.
Kliknite za proširenje...

Da, velika je razlika ukoliko vam treba intenzivna njega ili ako niste u životnoj opasnosti.
Nažalost, moj tata je preminuo u tim užasnim uvijetima.
Nakon drastičnog pada hemoglobina su zvali bolnicu da ga primi nazad ali je odbijen.
Doktor iz Slankamena je rekao da su oni banja i nemaju opremu za snimanje kao bolnica i ukoliko je unutrašnje krvarenje da se operiše..a pošto je bolnica odbila da ga primi onda sve završi po volji Boga.
Čim hemoglobin padne ispod 70 rade se snimanja unutrašnjih organa i hemoglobin test na 6 sati ( u humanim zemljama).
Ovi su rekli sačekati par dana i tu je bio kraj.
Tata mi je umro vezivan, dehidriran, u jednoj peleni dnevno.
Kad je tata zdravom rukom otrgao usranu pelenu sa sebe oni su ga vezali po kazni. Ne znam koliko je tako bio žedan , bez nade.
Ćušnuli smo kintu “Caru” koji ih kupa da ga malo sredi i obrije ali nas Car zeznuo. Cara nismo našli. Dobio infarkt to jutro ali on neće ležati u usranoj peleni 24 sata jer Carevi imaju veze.
Otišla sam i u ambulantu (Batajnica)iz koje su ga vratili kad je sve počelo. WC te “zdravstvene” ustanove nema sapuna, wc papira a voda iz razvaljene česme ide kap po kap. Smrad neizdrživi. Prošetajte da vidite. Sodoma i Gomora
Hoću reći, nema nade za njih. Ako si star u rukama si samo Boga tu.
Još je u meni gnjev da bi mogla da mislim kako da živim sa svim ovim što su mu radili a ništa nisam učinila da ga spasim.
Kad nam je sestra javila da je tata preminuo mi nazovemo doktora a on nije znao pa nam je poslao poruku da ide obići tatu za koji sat.
Kao uzrok smrti su napisali da je stalo srce. Kad smo pitali zar to nije slučaj sa svima koji umru onda nam je predložio da uradimo obdukciju.
Znači ne zna od čega i zašto ali papir trpi.
Ovo je moje nesretno iskustvo i nadam se da će moja priča pomoći nekom da ne napravi istu grešku kao ja.
 
I da dodam. Sve do sada sam se pitala jel vredi oteti svom djetetu korijenove i krenuti iz početka , daleko u iole organizovanom i humanijem društvu.
Zaključila sam da vredi žrtvovati generaciju dvije da spasiš mnoge kasnije..da ne trpe zulum nesposobnih i okrutnih zvijeri. Treba spasavati djecu iz sredine gdje kolo vode sponzoruše sa Roleksima dok poštena starost grca u govnima bez humanosti, gdje se deru na bolesne i vredjaju, gdje zdravstvena ustanova nema sredstva za higijenu dok lopovi i prostitutke nose markirano satanističko smeće na sebi.
Sva ova bolest društva me uvijerila da sotona postoji i da Bog postoji i nije mi ubilo vjeru ali da je pravda spora i treba bježati od zla što dalje
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top