Autoportret-nešto kao selfi

[Poli46]

Jedan od najlepših autoportreta...Rembrandt

Rembrant van Rajn - Autoportret sa Saskijom

Neki slikari su slikali druge; neki samo sebe. Iz Velaskezovog slikarstva dozna se sve o Španiji XVI veka,
o bogatstvu, o bitkama, o dvoru, o narodu, o nakazama. Celo Rembrantovo slikarstvo je jedna duga ispovest,
lični dnevnik. Sezanu je, na primer, i autoportret bio povod da razmišlja trezveno i anonimno kao naučnik o
opštim stvarima: o organizaciji planova, o svetlu, o volumenima. Rembrantu je celo Jevanđelje služilo kao
povod da priča o sopstvenim radostima i o sopstvenim jadima. Sa slike "Umetnikova žena" i
"Umetnik sa čašom u ruci" Rembrant nazdravlja:
- Ja, Rembrant van Rajn, radujem se ženi, uspehu i vinu, i pozdravljam život zvučnim crvenim lakovima,
okerima od teškog zlata i belim, raskošnim pastama da sve puca.
"Titus" je portret bolešljivog Rembrantovog sina i još mnogo više slika Rembrantove crne starosti i samoće.
"Autoportret sa belom maramom". Poslednja slika. Rembrant zagleda u svaku boru, ponire u duboke rupe
na smežuranim obrazima. Dirljivo je ovo staračko žaljenje samog sebe, ovo samilosrđe kad mu više niko
nije ostao da ga uteši.
Iz putopisa Nizozemski mozaik

 

[Poli46]

Kada se Pol Gogen vratio u Pariz 1. septembra 1893. godine, nakon svog prvog boravka
u Polineziji, odlučio je da predstavi tahićanske radove i da opravda svoju "animalnu" sliku.
Ali, izložba njegovih najvećih tahićanskih remek-dela nije bila toliko uspešna koliko je on
to želeo. Njegov Autoportret sa šeširom iz 1893-1894. godine, obojen afirmacijom i
prkosom njegovog pobunjenog duha smatra se kao odgovor na ovaj neuspeh.

 

[Poli46]

Kao i Rembrant van Rajn i Francisko Goja, Vinsent van Gog je često sebe koristio kao model.
U neverovatnom nizu iskrenih autoportreta, on prikazuje svoj razvoj kao umetnika. Njegovi autoportreti, ne samo da beleže promene u njegovoj slikarskoj tehnici, već takođe otkrivaju
njegov psihički pad sa poniznošću i iskrenošću, koja se nije videla od autoportreta Rembranta.
U poslednjih pet godina svog života naslikao je preko trideset autoportreta. Njegova slika
Autoportret, poznata i po nazivu Portret umetnika, koja može da bude njegov poslednji
autoportret, naslikana je 1889. godine, neposredno pre nego što je otišao u sanatorijum
Sen Remi u Provansi na jugu Francuske.

 

[Poli46]

Italijanska renesansna slikarka Sofonisba Anguisola je stekla svetsku slavu kao slikarka
portreta. Autoportreti i portreti članova njene porodice bile su njene najčešće teme, a tek
mnogo kasnije slika i verske teme. Kao profesionalna slikarka u uslovima u kojima su
dominirali muškarci, bila je dvorska slikarka španskog kralja Filipa II i učitelj umetnosti
kraljici Izabeli od Valoa. Na slici Autopotret za štafelajem iz 1556. godine, Sofonisba
Anguisola po ugledu na autoportrete flamanskih slikara prikazuje sebe za štafelajem.

 

[Neno]

Albreht Direr

Direr (Albrecht Dürer) je jedan od najznačajnijih umetnika čitave istorije umetnosti i genije nemačke renesanse, on je prvi naslikao autoportret. Njegov “Autoportret u kožuhu” (Self-portrait as the Ecce Homo) je najrazvijeniji od svih koje je naslikao.Treba napomenuti da je ova slika suštinska predstava bola i patnje. Smatra se da je nastao oko 1500. godine.

“Autoportret u kožuhu”

 

[Neno]

Frida Kalo

Frida Kalo (Frida Kahlo) je bila meksička slikarka 20. veka. Godine 1925. Frida je doživela tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je slomila kičmeni stub. Autoportret “Slomljeni stub” je svedočenje Fridine patnje i bola, koji ju je pratio čitav život.

Fridin autoportret “Slomljeni stub”

 

[Neno]

Milena Pavlović Barilli, udata Gosselin, rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. kao jedino dete Danice Pavlović Barili i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara, pesnika i putopisca Bruna Barilija. Slikarsko obrazovanje stekla je najpre u Umetničkoj školi u Beogradu (1922-1926), a kasnije je studirala u Minhenu (1926-1928). Najznačajniji deo njenog umetničkog opusa nastao je van granica Jugoslavije, koju je napustila u rano proleće 1930. Gotovo čitavu deceniju bila je vezana za zapadnoevropske umetničke metropole London, Pariz i Rim, gde se družila i izlagala s najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde, a uoči Drugog svetskog rata, u avgustu 1939, otputovala je u Njujork, gde je ostala do smrti u 36. godini 6. marta 1945.

Autoportret s belom tokom, 1929.

 

[Milan od Gruze]

Lucian Freud

 

[Milan od Gruze]

 

[Neno]

"... Za razvoj umetnosti u Srbiji, Murat je značajan kao slikar, učesnik brojnih izložbi, likovni pedagog (nastavnik u beogradskim gimnazijama i Umetničko-zanatskoj školi), član mnogih komisija i žirija, jedan od osnivača Društva srpskih umetnika Lada. Vrlo je bitan i kao predsednik Odbora za umetničke poslove Srbije i Jugoslovenstva, osnovanog pod pokroviteljstvom tada prestolonaslednika, potom kralja Aleksandra I Karađorđevića, o čijem se likovnom obrazovanju Murat starao 1903/1904. godine. Na njegovo zalaganje, uz svesrdnu podršku srpskog monarha i ujedinitelja ― osnivača Jugoslavije, ustanovljeno je Nadleštvo za umjetnost i spomenike u Dubrovniku.

Murat je značajan i kao jedan od utemeljivača tzv. Beogradske škole, koju su činili i umetnici srpske i ostalih nacionalnosti. Ostao je upamćen po plemenitom držanju, težnji ka skladu, snažnom zalaganju za ideju jugoslovenstva, uvažavanju neistomišljenika, zalaganju za osnivanje mnogih udruženja i ustanova kulture, učešću na najprestižnijim likovnim smotrama i, pre svega, stvaralaštu koje se čvrsto vezuje za matične tokove plenerizma, impresionizma, secesije i simbolizma, na kraju i vrlo umerenog ekspresionizma..."

Autoportret, 1894. (Narodni muzej u Beogradu)

 

[celadon]

Johann Reiter

 

[Milan od Gruze]

Albreht Direr

 

[Milan od Gruze]

Pierre Paul Rubens​

 

[Milan od Gruze]

Van Gog

 

[Milan od Gruze]

Judit lejster 1609-1660

 

[Milan od Gruze]

David Leffel

 

[Branko Lori]

Цлауде Монет испред своје куће у Гивернију (1926) Монет је пола живота живео и сликао у Гивернију од 1883. до своје смрти 1926. Читао сам да се заљубио у то подручје након што га је опазио са прозора воза

 

[Milan od Gruze]

Lujz Elizabet Vige Le Brun

 

[Milan od Gruze]

Faje Hsu

 

[Poli46]

Цлауде Монет испред своје куће у Гивернију (1926) Монет је пола живота живео и сликао у Гивернију од 1883. до своје смрти 1926. Читао сам да се заљубио у то подручје након што га је опазио са прозора воза

Fotografija je..ali je lepa

 

[Black_star]

Jedan od najlepših autoportreta...Rembrandt
Pogledajte prilog 934957
Rembrant van Rajn - Autoportret sa Saskijom

Neki slikari su slikali druge; neki samo sebe. Iz Velaskezovog slikarstva dozna se sve o Španiji XVI veka,
o bogatstvu, o bitkama, o dvoru, o narodu, o nakazama. Celo Rembrantovo slikarstvo je jedna duga ispovest,
lični dnevnik. Sezanu je, na primer, i autoportret bio povod da razmišlja trezveno i anonimno kao naučnik o
opštim stvarima: o organizaciji planova, o svetlu, o volumenima. Rembrantu je celo Jevanđelje služilo kao
povod da priča o sopstvenim radostima i o sopstvenim jadima. Sa slike "Umetnikova žena" i
"Umetnik sa čašom u ruci" Rembrant nazdravlja:
- Ja, Rembrant van Rajn, radujem se ženi, uspehu i vinu, i pozdravljam život zvučnim crvenim lakovima,
okerima od teškog zlata i belim, raskošnim pastama da sve puca.
"Titus" je portret bolešljivog Rembrantovog sina i još mnogo više slika Rembrantove crne starosti i samoće.
"Autoportret sa belom maramom". Poslednja slika. Rembrant zagleda u svaku boru, ponire u duboke rupe
na smežuranim obrazima. Dirljivo je ovo staračko žaljenje samog sebe, ovo samilosrđe kad mu više niko
nije ostao da ga uteši.
Iz putopisa Nizozemski mozaik

Kol`ka casa, bokca ti, ko menzura!

 

[Poli46]

Kol`ka casa, bokca ti, ko menzura!

Imalo se, moglo se

 

[Poli46]

Edvard Munch- Self portrait in Bergen

 

[Poli46]

Oskar Kokoschka-Autoportret


Godine 1920. preuzeo je profesuru na Akademiji u Drezdenu a od 1923. godine putovao
je po Evropi, severnoj Africi i Bliskom istoku gde je pretežno slikao pejzaže i prikaze
gradova. Godine 1933. prokažen je kao degeneričan umetnik, pa je u znak protesta stvorio
1937. godine Autoportret degeneričnog umetnika. Godine 1938. emigrirao je u Englesku.
Od 1953. godine živeo je na Ženevskom jezeru. Kokoška je razvio svoj sopstveni
ekspresionistički stil sa dramatično nervoznim načinom slikanja i skoro baroknom
dinamikom oblika i boja.

 

[Black_star]

Kokoschka je malo kokoskast, ali Munch je bas faca.