Атентат на краља Александра 1934 године

ВМРО Је Македонска организација...Као што јој је и име!

ВМРО после 1913 пада под руке Бугарофила и идеје да Македонија буде унутар Бугарске...
Пре тога ВМРО се залагао само за независну Македонију - Гоце Дечев,Јане Сандански,Даме Груев..

Не бих да се удаљавам од теме,али сви побројани револуционари су себе сматрали бугарима, сан им је био Бугарска држава до Егејског мора, организација коју су створили је била бугарска,без обзира на неке изјаве око наводно независне Македоније.Кад су турци протерани са овог дела Балкана, цела организација и све њене вође су потврдиле недвосмислено бугарски карактер.
 
Не бих да се удаљавам од теме,али сви побројани револуционари су себе сматрали бугарима, сан им је био Бугарска држава до Егејског мора, организација коју су створили је била бугарска,без обзира на неке изјаве око наводно независне Македоније.Кад су турци протерани са овог дела Балкана, цела организација и све њене вође су потврдиле недвосмислено бугарски карактер.

Па да...сада ћу ево теби веровати уместо историских Карата,Застава,Писама и Слика....
 
Живан Кнежевић:"По споразуму који је кнез Павле направио са Хитлером,једино је било договорено да возови без заустављања прођу кроз Југославију на путу за Грчку и да Југославија продаје храну Немачкој за злато.То је било да не може бити боље за српски народ.Да смо послушали кнеза намесника,данас бисмо били трећа сила у Европи.Не бисмо као нација били на путу исчезавања".

Живан Кнежевић је био на челу полицијског одсека у београдској Управи и контролисао је сву градску штампу.По отпочињању рата је мобилисан.Борио се још двадесет дана после капитулације,али је заробљен и ратно време проводи по италијанским и немачким заробљеничким логорима.1945.године одлази у Француску,где издаје лист "Српска борба".1951.године,исељава се у САД,где приступа покрету "Душан Силни".Цео свој живот је посветио борби против комунистичког режима.

Adolf Hitler (februar 1941. godine)
„Све ја то од Југославије не тражим. Ја се обавезујем, да за време трајања рата, нећу тражити пролаз за моје трупе преко југословенске територије. Ја идем преко Бугарске. Ја не тражим никакве војне базе на вашој територији, ни употребу железнице, ниједну локомотиву, ниједан вагон. Ја вам гарантујем ваш територијални и државни интегритет.Дакле, у свему овоме нема ничег што би вређало ваш национални понос.Ваши суседи су примили Тројни пакт без икакве резерве.Ово што вам предлажем, то у ствари није Тројни пакт, али с обзиром на остале, ми морамо у тој форми регулисати своје односе“.
 
Andrija Artukovic je imao ucesca u atentatu na kralja Aleksandra, uhpapsen je u Engleskoj, isporucen Francuskoj, a ovi ga isporucili Kraljevini Jugoslaviji. Iako je Artukovic i ranije bio poznat kao ucesnik u ''velebitskom ustanku'' i sada kao ucesnik atentata na kralja Aleksandra, na kraju je oslobodjen ''svake krivnje , i pusten na slobodu'' ?!
bg19.png

bg1a.png
 
Andrija Artukovic je imao ucesca u atentatu na kralja Aleksandra, uhpapsen je u Engleskoj, isporucen Francuskoj, a ovi ga isporucili Kraljevini Jugoslaviji. Iako je Artukovic i ranije bio poznat kao ucesnik u ''velebitskom ustanku'' i sada kao ucesnik atentata na kralja Aleksandra, na kraju je oslobodjen ''svake krivnje , i pusten na slobodu'' ?!

значи да нису имали никаве доказе против њега, па су га пустили на слободу. Краљевина је била правна држава, а не комунистички свињац у коме стрељају људе без доказане кривице.
 
значи да нису имали никаве доказе против њега, па су га пустили на слободу. Краљевина је била правна држава, а не комунистички свињац у коме стрељају људе без доказане кривице.

Nise slazem sa tobom,da je bila KJ pravna drzava bi osudila Punisa Racic na smrtna kazna.

Smrtne kazne su izricane najviše za ubistvo i razbojništvo sa smrtnom posledicom, ali i za terorizam. Kao teroristi su kažnjavani komunisti i hrvatski, makedonski i kosovski separatisti.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Smrtna_kazna_u_Srbiji
 
Сијасет грешака: Крфска декларација 1916., три републике које су ушле у Југославију, краљ Александар 1916., пa у јуну1921., 1929. Српска радиклана странка, српска полиција и српски обавештајци...
 
Andrija Artukovic je imao ucesca u atentatu na kralja Aleksandra, uhpapsen je u Engleskoj, isporucen Francuskoj, a ovi ga isporucili Kraljevini Jugoslaviji. Iako je Artukovic i ranije bio poznat kao ucesnik u ''velebitskom ustanku'' i sada kao ucesnik atentata na kralja Aleksandra, na kraju je oslobodjen ''svake krivnje , i pusten na slobodu'' ?!
Pogledajte prilog 676698
Pogledajte prilog 676699
Jel realno da Hrvati onu tragikomediju od napada na žandarsku stanicu u jednom selu nazivaju "ustankom,nekoliko žandara ranjeno,jedan ustaša ubijen a ostali se razbežali?
 
Vlado Černozemski se rodio 19. oktobra 1897. godine kao Veličko Dimitrov Kerin u bugarskom selu Kamenica koje je danas deo grada Velingrada. U mladosti je bio alkoholičar, aloi se kasnije otrgao od tog poroka i postao vegetarijanac. Tokom Velikog rata služio je kao inženjer u bugarskoj vojsci.

Postaje poznat kao Vlado Šofer, a početkom dvadesetih godina ulazi u VMRO, makedonsku revolucionarnu organizaciju i priključuje se oružanom ustanku makedonskih bugaraških četnika protiv srpske vlasti, preteženo se boreći u regionima Štipa, Kočana i Radoviša. Postaje poznat po svojoj hrabrosti i disciplini.


Nakon što je Ivan Mihailov 1925. godine postao novi vođa VMRO, kreće na atentatorski pohod i vrši likvidaciju komunističkog poslanika Dima Hadžidimova, nakon čega je uhapšen i osuđen na smrt. Presuda nikada nije izvršena, i on je pobegao.

Dve godine kasnije predložio je svojim saborcima iz VMRO da se opaše eksplozivom i uđe u zgradu Lige naroda u Parizu i digne se u vazduh kako bi skrenuo pažnju svetske javnosti na pitanje i "patnje" Makedonaca (koji su, iz njihove perspektive, Bugari), ali je njegov predlog odbijen. 1929. godine ulazi u kooperaciju sa ustašama, zbog zajedničkog cilja koji je bio razbijanje Jugoslavije. Godinu dana potom ubija jednog suparničkog pripadnika VMRO zbog čega je ponovo osuđen na smrt ali je ponovo pomilovan 1932. godine.

http://www.telegraf.tv/vesti/34640-...=video_box_in_article&utm_content=video_vesti
Nakon što je pušten iz zatvora, Černozemski je nestao. Zapravo je otišao u Italiju gde je postao instruktor ustaških terorista u kampu u Borgotaru, a potom i u njihovom kampu u Mađarskoj.

Glavna funkcija ovog logora je bila planiranje atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Kao instruktor je došao do zaključka da su ostali članovi tima psihološki nespremni i odlučio je da sam izvrši ubistvo.

9. oktobra 1934. godine, pre tačno 80 godina, našao se u Marseju
. Dok se kraljeva automobilska pratnja vozila brzinom od nekoliko kilometara na sat po ulicama ovog francuskog mediteranskog grada i bila pozdravljana od strane oduševljenog naroda, on je prišao kraljevom vozilu, nagnuo se preko vrata i svojim Mauzerom C96 u buketu cveća uzviknuo "Vive le roi", odnosno "živeo kralj", i počeo da puca u našeg vladara. Opalio je dva hica, jednom ga upucavši u abdomen a drugi put u srce. Kralj je preminuo u roku od nekoliko minuta. Ubijeni su takođe i vozač kao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.

Nakon što je upucao i policajca koji je pokušao da ga uhvati i dva prolaznika, Černozemski je bezuspešno pokušao da pobegne sa lica mesta ali je pao od udara sablje pratećeg konjanika. Potom je upucan u glavu od strane policajca, ali od nje nije mogao da umre; umro je međutim od batina koje je dobio od razbesnelog građanstva Marseja, dok je policija nemoćno posmatrala.

Černozemski je potom nekako odveden na ispitivanje, ali je bio u kritičnom stanju i ništa nije mogao da kaže. Umro je nekoliko sati kasnije. Francuzi nisu uspeli da ga identifikuju, mada su kod njega pronašli lažni češki pasoš pod imenom Petera Kelemana; primećeno je i da na sebi ima tetovažu sa inicijalima VMRO, kao i lobanju sa dve ukrštene koske i natpisom "sloboda ili smrt".

Sahranjen je u neobeleženom grobu u Marselju. Posthumno je proglašen za najopasnijeg teroristu u Evropi.

Danas je obožavan od strane makedonskih nacionalista, kao i bugarskih
. I jedni i drugi ga štuju i dive mu se. U današnjoj Bugarskoj više ulica nosi ime po njemu, u nekoliko gradova.

https://www.telegraf.rs/vesti/12054...zlikovac-likvidirao-aleksandra-u-marseju-foto
 
Nise slazem sa tobom,da je bila KJ pravna drzava bi osudila Punisa Racic na smrtna kazna.
Не лупетај! Пуниша није планирао убиство посланика да би добио смртну пресуду.
Пуцао је из афекта и доказана је смањена урачунљивост. Значи без предумишљаја!
 
Када пишемо и зборимо о неком догађају, важно је упознати се са околностима и чињеницама прије него донесемо суд. Тако и о чину Пунише Рачића.
А свих тих мјесеци посланици ХСС и неки опозициони посланици су крајње искварено, својствено подлацима, претворили највише законодавно тијело у циркус. И ту када посланици у скупштини одговорност, поштовање цивилизацијских норми замијене силеџијским и уличараким понашањем, када преврше мјеру у увредама и поганлуку, не помаже ништа. Јесу жандарми силом одстрањивали говорнике који су од скупштине правили улицу, али они би изнова бивали све агресивнији, све поганији ријечник, све отровније увреде, а када неко дирне у српску крваву причу како је то дирнуо Павао Радић у циничној поруци
"Колико кошта та ваша српска крв? Колико кошта Кајмакчалан? Да платимо - па да будемо мирни!“
онда ту све након тога губи смисао. Ви можете неке ствари санкционисати, реаговати, али за поган језик лијека нема.
Заправо има, једини начин је како је реаговао извјесни Пуниша Рачић, поручившо "дјечаци, што сте лајали и опогањивали, лајали сте, више нећете, са поганлуком сада завршава".

Моралисти и српски аутошовинисти ће осуђивати Рачићев чин, али данас када знамо како су ти који су тих година започели тако, поганим дискурсом са јединим наумом да унизе скупштину краљевине СХС, наставили каснијих година свој рукопис и какав су свој траг оставили послије априла 1941-е, траг запрскан српском крвљу, осуђивати Пунишу, поред оних који и тако нашем роду рђаво мисле, могу људи који не воле мислити својом главом.
 
Живан Кнежевић:"По споразуму који је кнез Павле направио са Хитлером,једино је било договорено да возови без заустављања прођу кроз Југославију на путу за Грчку и да Југославија продаје храну Немачкој за злато.То је било да не може бити боље за српски народ.Да смо послушали кнеза намесника,данас бисмо били трећа сила у Европи.Не бисмо као нација били на путу исчезавања".

Живан Кнежевић је био на челу полицијског одсека у београдској Управи и контролисао је сву градску штампу.По отпочињању рата је мобилисан.Борио се још двадесет дана после капитулације,али је заробљен и ратно време проводи по италијанским и немачким заробљеничким логорима.1945.године одлази у Француску,где издаје лист "Српска борба".1951.године,исељава се у САД,где приступа покрету "Душан Силни".Цео свој живот је посветио борби против комунистичког режима.

Adolf Hitler (februar 1941. godine)
„Све ја то од Југославије не тражим. Ја се обавезујем, да за време трајања рата, нећу тражити пролаз за моје трупе преко југословенске територије. Ја идем преко Бугарске. Ја не тражим никакве војне базе на вашој територији, ни употребу железнице, ниједну локомотиву, ниједан вагон. Ја вам гарантујем ваш територијални и државни интегритет.Дакле, у свему овоме нема ничег што би вређало ваш национални понос.Ваши суседи су примили Тројни пакт без икакве резерве.Ово што вам предлажем, то у ствари није Тројни пакт, али с обзиром на остале, ми морамо у тој форми регулисати своје односе“.

Хитлерова реч била чврста као клин од врбиног дрвета.
 
Да је такозвана краљевина Југославија била правна држава, подлац какав је Артуковић би био бар саслушан како треба.
Но како љепо рече један од судаца тога времена: "Па ми смо гори од Београдског пашалука... Тако нам и треба!" :whistling:
 
Када пишемо и зборимо о неком догађају, важно је упознати се са околностима и чињеницама прије него донесемо суд. Тако и о чину Пунише Рачића.
А свих тих мјесеци посланици ХСС и неки опозициони посланици су крајње искварено, својствено подлацима, претворили највише законодавно тијело у циркус. И ту када посланици у скупштини одговорност, поштовање цивилизацијских норми замијене силеџијским и уличараким понашањем, када преврше мјеру у увредама и поганлуку, не помаже ништа. Јесу жандарми силом одстрањивали говорнике који су од скупштине правили улицу, али они би изнова бивали све агресивнији, све поганији ријечник, све отровније увреде, а када неко дирне у српску крваву причу како је то дирнуо Павао Радић у циничној поруци онда ту све након тога губи смисао. Ви можете неке ствари санкционисати, реаговати, али за поган језик лијека нема.
Заправо има, једини начин је како је реаговао извјесни Пуниша Рачић, поручившо "дјечаци, што сте лајали и опогањивали, лајали сте, више нећете, са поганлуком сада завршава".

Моралисти и српски аутошовинисти ће осуђивати Рачићев чин, али данас када знамо како су ти који су тих година започели тако, поганим дискурсом са јединим наумом да унизе скупштину краљевине СХС, наставили каснијих година свој рукопис и какав су свој траг оставили послије априла 1941-е, траг запрскан српском крвљу, осуђивати Пунишу, поред оних који и тако нашем роду рђаво мисле, могу људи који не воле мислити својом главом.
Хтио си циркус у својој кући 1918. , без да те црни ђаво ћера, па ти онда није право КАД ЈЕ ЦИРКУС. Спрдња.
 

Back
Top