Apsint kao inspiracija slikarima

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
357.421
Prvobitno su Egipćani koristili biljku absinta kao biljni lek.
Kasnije su ga Rimljani i Grci koristili kao napitak sastavljen od biljke absinta i vina za lečenje stomačnih tegoba..

U 17. veku, švajcarski lekar je stvorio elikir d'absinthe, prvi apsint na bazi alkohola.
U to vreme, apsint se prvenstveno sastojao od anisa, biljke apsint (pelin) i alkohola, a koristio se i u medicinske svrhe.

Apsint je za vreme svoje najveće slave smatran čudotvornim tonikom, vilom koja izaziva inspiraciju, ali i đavoljim pićem koje treba ukinuti, što se na kraju i desilo. Svoju karijeru zajebanog pića koje piju umetnici započeo je kao lek za dizenteriju i malariju krajem 18. veka, da bi nakon toga počeli da ga piju francuski vojnici koji su u njega dodavali anis. Mic po mic, do njega su se domogli umetnici i tako je jedan lek za dizenteriju postao misteriozno piće koje izaziva inspiraciju i koje je uticalo na umetnost onako kako verovatno nijedno drugo piće nikad nije, niti će: Mane je naslikao čuvene Ispijače apsinta, Pikaso stvorio broznanu skulpturu Čaša apsinta, Rembo, Bodler i Mopasan su pisali o njemu, a Verlen je čak i fotografisan kako za marljivo ispija u jednom pariskom kafeu. U Francuskoj je uveden i zeleni sat svakog dana u 5 popodne, koji se smatrao za vreme ispijanja apsinta, nešto kao čaj u pet u Engleskoj. Sve u svemu, apsint je bio jedno opasno piće, a još nije sasvim sigurno zbog čega. Sastojak koji je navodno izazivao halucinacije (tujon) u apsintu je bio prisutan u tako malim količinama, da je verovatnije da su halucinacije nastale zbog konstantnog alkoholisanja, a ponekad i korišćenja drugih psihoaktivnih supstanci.
 
Apsint, Edgar Dega
L'Absinthe ,_par_Edgar_Degas_(1876).jpg


Čaša apsinta, izvorno L'Absint (na francuskom apsint) ili The Absinthe Drinkers, čuvena uljana slika Edgara Dega. Neka od prvih imena slike bila su: Skica francuskog kafića, ili Figure u kafeu, ali Degas 1893. promenio ime u L'Absinthe (ime pod kojim je poznat do danas). Slika se nalazi u muzeju d'Orse u Parizu.

Slikana je 1876. godine i prikazuje dve figure, muškarca i žene, koji sede od centra ka desnom delu slike. Muškarac nosi šešir, gleda pravo sa platna, dok formalno obučena žena, takođe sa šeširom, odsutno gleda dole. Na stolu ispred njih je čaša pomenute zelenkaste tečnosti. Slika zapravo predstavlja veoma rešeno društveno otuđenje ljudi u Parizu koji se brzo razvija.
 
“Ispijač apsinta” (1859) Mane
Absinthe_Drinker_440_752.JPG


Prikaz skitnicu koji se opija ispred Luvra je Maneova prva zrela slika, i iako su na njoj primetni Kurbeovi uticaji, istovremeno je znak umetnikovog konačnog udaljavanja od učitelja.Na slici je ličnost iz niže klase u Parizu, koji skuplja odbačenu odeću za preprodaju. Na slici je sa cilindarom, ogrtačem, a pored njega su čaša puna apsinta – pića boema.Njegova slika, dimenzija 180 sa 120 centimetara, koje su karakteristične za portrete aristokrata, u središte dešavanja stavila je čoveka sa dna društvene lestvice. Očekivano, te godine Salon nije izložio njegovo delo.
 
„Pijač apsinta“, Viktor Oliva c. 1903. Visi u kafeu Slavija u Pragu gde je umetnik pio.
36692997_1775554052553518_1085105049039798272_n.jpg

Ako ste videli „Moulin Rouge“, znate šta živi u boci absinta. Priča kaže da je Oliva jednog dana pio sa damom kada ju je slučajno ugledao
kroz svoju čašu za šampanjac. Njemu je izgledala kao zelena vila. Ova slika je srećan rezultat njegovog savijanja
 
Portret Vinsenta Van Goga u kafani Daire”, Tuluz Lotrek, Pariz, 1887., tri godine pre smrti Van Goga 1890.

a3f79ce14ec303458ec16bb96c8e60a6_L.jpg


Tuluz Lotrek naslikao je portret Van Goga u profilu nagnutog napred za stolom u kafeu Monmartra. Ispred njega je čaša apsinta i on se napeto naginje napred kao da je upravo spazio nekoga koga poznaje. Kažu da je Toulouse-Lautrec taj koji je upoznao Van Gogha sa ovim pićem.

Van Gog je često u pismima bratu spominjao da je jeo samo hleb i pio kafu, ali je znao da će zdravim obrocima povratiti ravnotežu, što je naizgled i uspeo
u Overu. Bratu Teu napisao je 1888. godine: „Osećam da sam večiti putnik i da idem ka nekom odredištu.
 
Pablo Picasso. Čaša apsinta. Pariz, proleće 1914. sa srebrnom kašikom absinta
picasso-sculpture-glass-of-absinthe-35.jpg


Pikaso je napravio ovu skulpturu, Čašu apsinta, u šest jedinstvenih verzija. Apsint je liker koji je bio popularan u Parizu s početka veka.
Na sklupturi Pikaso je dodao pravu kašiku apsinta, jer je apsint gorak, zato se na reznbarenu apsint kašiku stavi kocka šećera i to prelije vodom.
Šećerna voda kaplje u absint, koji u početku bistra zelena tečnost; ali kada joj se doda voda i šećer, postaje mutna, mlečno bela.
 
Pablo Picasso, The Absinthe Drinker, 1901.
pikaso plavi period.jpg


Pikaso je u svojoj slici „Pijač apsinta“ prikazao čašu apsinta kao simbol tamnije strane života, povezane sa zavisnošću i očajem. Ova slika, nastala tokom njegovog plavog perioda, odražava društvene i psihološke teme preovlađujuće u umetnosti tog vremena. Čaša absinta je, dakle, igrala ulogu u hvatanju raspoloženja i zabrinutosti tog doba, čineći ga značajnim elementom u istoriji umetnosti.
 

Back
Top