Gotovo sa sigurnošću možemo reći,da ne postoji čovek
koji se u svom usputnom ili profesionalnom bavljenju
filosofijom nije dotakao Ničea.Za veliku većinu u mladosti
on je bio uzor,koji se čitao,rado citirao,a nije razumevao.
Mladosti je bila i biće svojstvena potreba da se ruše barijere
i da se sablažnjava okolina.A gde za tako nešto postoji pogodnije
učenje od Ničeovog.
"Treba grad sčepati za vrat i malo ga prodrmati
ovako ili onako morao si pogineš Hamlete nisi bio za život
verovao si u kristalne pojmove a ne u ljudsku glinu..",
kaže u ničeovskom maniru moj omiljeni pesnik Zbignjev Herbert.
7 pokolenja pastora (sveštenika),sa majčine i očeve strane
ostavili su neizbrisive tragove u Ničeovoj duši.Za njega je,
kao i za Kjerkegora,ideja Boga bila i zauvek ostala alfa i
omega filosofske problematike.Životi oba filosofa,bar prema tumačenju
K.Jaspersa,koji prema njima ne skriva divljenje,bili su puni užasa.
I za obojicu je Sokrat,odnosno Platon koji je kroz njegova usta obznanio svetu,
bio kamen spoticanja:"Nema veće nesreće za čoveka do da postane
MISOLOGOS,tj.mrzitelj uma".(a tek Misanthropos - mrzitelj ljudi).
Tako su Sokrat,a posle njega Platon i Aristotel,učili:
početak filosofije jeste čuđenje.Dok se čovek čudi,um je sa njim,
kada čovekom ovlada očajanje(početak egzistencijalizma),um ne samo da ga
napušta nego ga svakojako dokrajčuje.Otuda kod Ničea njegovo "prevrednovanje svih
vrednosti","s onu stranu dobra i zla","Volja za moć","moral robova i moral gospodara".
"Kod beznadežno bolesnog ne treba želeti biti lekar,...slabog treba još
i gurnuti,.Sve je dozvoljeno,nema ničeg istinitog,.."čitamo kod Ničea.
Otkuda su njemu,čoveku koji je u životu bio krotak i dobar,dolazili napadi pomahnitale,
ludačke surovosti."Ko može da dostigne išta veliko ako u sebi ne oseća
snagu i spremnost DA IZAZIVA VELIKA STRADANJA?Umeti trpiti je poslednja stvar:
u tome slabe žene i čak robovi dostižu virtuoznost.Ali neće stradati
od toga i sumnji kada moraju drugima da prirede veliko stradanje i
slušaju vapaj njegov - to je veliko,u tome se projavljuje veličina".
Eto,tako je između ostalog učio veliki Niče,prema kojem mnogi ovde,
iskazuju ogromno divljenje,i to u poznim godinama,a kada bih tek citirao njegova
bogohuljenja,psovke,plašim se, da se oduševljenju mnogih,ne bi dao naslutiti kraj.
Bespoštedno oni "teškim čekićem" razaraju svoje podsmehe i utočišta sumnji
u koja su se sklanjali veliki otšelnici mišljenja.I sve čemu su se ljudi
klanjali oni će "razmrviti,spaliti,uništiti" -dok ne dobiju svoje.
