Necu da lazem, gledam americke filmove. Ima zaista dobrih, ali i s.ranja koja te nateraju da mrzis ljudski rod... To da se americki filmovi ne mogu porediti sa evropskim, azijskim i sl. stoji, ali ne u smislu kvaliteta, vec drugacijeg odnosa prema kulutri i umetnosti. I u Americi se prave odlicni filmovi.
Ipak, svi znamo kakvim ostvarenjima je posvecena ova tema. I meni se povraca od istih. Akcije i te stvari i mogu da podnesem, cak i patetiku... Ali onaj nasilni nacionalizam iz koga zapravo izgara neobrazovanost i ksenofobija- eeee, to nema sanse! Ne samo da se u takvim situacijama univerzalne ljudske vrednosti naglasavaju kao samo i iskljucivo americke ("Ovo je slobodna zemlja", "U najboljem americkom duhu odlucio sam da necu odustati", "Takve stvari su moguce samo u Americi" itd itd, a govore o necemu sto je normalno i dozvoljeno i uobicajeno mal'ne svuda u svetu, pa i u mnogim rezimima koje oni smatraju najgorim (citaj: komunizam) ).
Druga stvar od koje dobijam ospice je apsolutna nezainteresovanost i nepoznavanje ostatka zemaljske kugle. To sto mnogi Ameri ne znaju gde je Kanada i misle da je Evropa drzava nije opravdanje da se publici serviraju filmovi sa zestoko iskrivljenom slikom o strancima. Za njih nema razlike izmedju Ceske i Jugoslavije, na primer, nije nikakva frka da neki (zli) Rus prica poljski, da se vazne istorijske cinjenice prekrajaju uzduz i popreko (i kroz prostor i kroz vreme).... A nimalo ne vole kada neko, makar i minorno, to isto uradi njima (svojevremeno je izbio zestok skandal sto je Skarlet O'Haru igrala Engleskinja a ne Amerikanka). Kako li bi tek reagovali na nesto ozbiljnije?
Davno sam ja rekla: treba napraviti film o 11. septembru, u kome bi se radnja desavala u Los Andjelesu u Kanadi 10. oktobra, gde svi pricaju spanski i nemacki (recimo). Pa da vide malo kako je to.
(ne znam zasto, ali ako obratite malo paznje, videcete da je odstupanje od ovog pravila veoma, veoma retko).
