" Bumerang metak
Municija iz užičke "Namenske proizvodnje" posredstvom dve firme u Derventi i Travniku završavala u redenicima pripadnika muslimanskih i hrvatskih snaga u vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, a kada je švercerski kanal postao rizičan, u posao se uključio Alija Delimustafić
Municija iz užičke vojne fabrike ispaljivana je na Srbe iz cevi pripadnika hrvatskih i muslimanskih snaga u ratu u Hrvatskoj i Bosni. Sumorna istina prljavih srpskih poslova izašla je na videlo kada je počelo da se odmotava klupko afere "Alija Delimustafić". Od ovakvog "plasmana", radnici ove užičke fabrike primali su plate, u to doba vrlo visokih iznosa. Tadašnjem poslovodstvu bilo je važno da fabrika radi i da se očuva radnički socijalni mir.
Sadašnje poslovodstvo sa direktorom Dobrosavom Andrićem na čelu, koji je na ovu funkciju izabran 1998.godine, zvanično kopa po fabričkim arhivama kako bi pronašlo istinu, a nezvanično traži modus ko će i na koji način srpskoj javnosti da saopšti dugogodišnju fabričku i gradsku javnu tajnu. Zasad je rukovodstvo zvanično priznalo da je municija "Prvog partizana" uz blagoslov državnog vrha odlazila u Bosnu 1991. godine, kada se u Hrvatskoj onoliko pucalo na Jugoslovensku narodnu armiju.
Arhiva
Iz jedine domaće fabrike streljačke municije u Užicu, uoči rata u Bosni, bilo je isporuka, ali ne na adresu MUP-a BiH, svedoči izvor iz ove fabrike i navodi da su se isporuke realizovale posredstvom firme "Kolt" Rešada Mujkića iz Dervente, i jedne firme iz Travnika, čijeg se naziva ne seća, a čiji je vlasnik bio Marinko Marelja. On dodaje da se u fabrici proveravaju dokumenta o svim isporukama municije, te da je pre neki dan angažovana i jedna službenica, inače penzionerka, koja bi trebalo da olakša posao u fabričkoj arhivi.
"Tek kada se arhiva prekopa, moći će da se utvrdi da li je bilo isporuka i u vreme rata i koliko je municije prodato muslimanskim snagama", kaže ovaj izvor i dodaje da "ovako rizičan i u suštini, ako se dokaže, nemoralan posao, nije mogao da se realizuje bez znanja i odobravanja pojedinih ljudi iz vrha tadašnje države i vojske".
Prema navodima drugog svedoka, konvoj šlepera s municijom izlazio je iz fabričkog kruga u pratnji policije i potpuno je bezbedno stizao do odredišta u Bosni. "Ali, kasnije su se dešavali problemi. Dvojica vozača iz pogona PP-Transport sa kamionima su upali u zasedu hrvatskih paravojnih snaga u blizini Travnika. Ove ljude, kako su oni kasnije pričali, pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica su tukli, maltretirali, i terali ih da pasu travu. Međutim, neko im je javio da je municija namenjena njima i zbog toga su ih pustili", kaže ovaj izvor, a potom dodaje: "Kada je postalo rizično transportovati municiju pravcem od Sarajeva do Travnika, jer su pojedine deonice tog puta kontrolisali Muslimani, a druge Hrvati, onda se taj posao obavljao posredstvom sarajevske firme 'Ceneks', a jedan od njenih vlasnika, kako se kasnije saznalo, bio je Alija Delimustafić. Tako je Delimustafić koordinisao ovaj posao i municiju dalje distribuirao."
Ovaj izvor dalje navodi da je desna ruka direktoru Radomiru Višnjevcu u isporukama municije u Bosnu bio njegov brat koji je u to vreme živeo u Travniku. Tamošnji Srbi otvoreno su pretili Višnjevcu da će mu ubiti brata ukoliko se ne okane trgovine municijom u korist druge strane.
Milovan Petrović, koji je nakon jedanaest godina rada kao tehnolog u užičkoj "Namenskoj proizvodnji" dobio otkaz zbog angažovanja u Nezavisnom sindikatu, tada je ukazivao na sumnjive poslove direktora Višnjevca. Petrović je od pre nekoliko meseci izabran za potpredsednika užičkog OO SSJ, a takva biografija navodi na pretpostavku da je on bio "čovek dugog jezika" i da je stranačkom šefu u Beogradu razotkrio detalje dugogodišnje fabričke i gradske javne tajne. Međutim, Petrović u razgovoru za NIN to energično demantuje. "O toj aferi saznao sam iz medija i ja nisam izvor tih informacija iz Užica. Detalji o toj aferi potekli su iz Beograda. Jednostavno, klupko se odmotavalo i cela stvar je otkrivena, a prema mojim saznanjima, vrh stranke će ići do kraja, sve dok se ne otkriju akteri ove afere."
Petrović je pre nekoliko godina na jednom sindikalnom skupu na gradskom trgu u Užicu upozoravao da municija iz "Namenske" dospeva do muslimanskih snaga u Bosni. "Ne znam koliko je municije prodato, ali metak na crnom tržištu je koštao jednu nemačku marku i treba pitati Višnjevca gde su ogromne pare od tog posla.
To su znali svi u fabrici, ali i u gradu. Kada sam govorio da se municija iz naše fabrike prodaje Muslimanima u ratu protiv Srba, mnogi radnici su mi tada govorili da nema veze kome je prodajemo i da je važno da primamo plate", svedoči za NIN Petrović. On navodi da je jedan visoki oficir bivše JNA u to vreme celu stvar sagledao iz neobičnog ugla, rekavši: "Da im nismo prodali municiju, kupili bi je od nekog drugog."
Istraga
Fabričko poslovodstvo danima je pod pritiskom javnosti, a ono što su novinari zvanično saznali, jeste činjenica da se pretražuje arhiva preduzeća i da će direktor Dobrosav Andrić uskoro održati konferenciju za novinare ili će se obratiti saopštenjem. Osim loše reklame koju je fabrika stekla pozicijom u epicentru slučaja Delimustafić, poslovodstvo ima i dodatne probleme i nije naivno da veruje kako je suština afere u nemoralnoj ili sumnjivoj prodaji metaka. Iza krupnih reči krije se politički obračun dve jake stranke u zemlji, a poslovodstvo ne želi da se stavi na bilo koju stranu. U protivnom, ogoljena istina značila bi paljenje fitilja. Eksplozija činjenica sigurno bi lansirala stranačkog pobednika, ali je pitanje kakvu bi korist od takve eksplozije imala užička fabrika municije.
Iz tih razloga oprezan je direktor Dobrosav Andrić, koji je za NIN rekao da bi "pravu kvalifikaciju tih poslova i da li su bili u skladu s propisima, jedino mogli da ponude istražni organi".
"Nama bi to najviše odgovaralo, kako bi se skinula anatema sa fabrike, a to bi odgovaralo i onim akterima koji ne bi trebalo da se plaše bilo čega, ako su radili po zakonu. Na bazi raspoložive dokumentacije istražni organi mogli bi da sagledaju i utvrde da li se poslovalo po zakonu", kaže Andrić u razgovoru za NIN i zaključuje da se, do otkrivanja cele afere, u fabrici nije pominjalo ime Alije Delimustafića.
Višnjevac
Radomir Višnjevac, koji je u dva navrata bio direktor "Namenske proizvodnje" (od 1990. do 1994. i od 1996. do 1998.g.) koja je tada poslovala u okviru poslovnog sistema "Prvi partizan", slovio je za moćnog čoveka. Tadašnji čelnici ovog poslovnog sistema podnosili su krivične prijave protiv njega,jer su se radnici iz drugih pogona, koji su prevozili municiju iz "Namenske proizvodnje", žalili da su ih maltretirali pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica u Bosni. Međutim, protiv njega nije vođen postupak i cela stvar je zataškana. Višnjevac je tokom radničkog štrajka pre nekoliko godina i sukoba s grupom inženjera bio optužen da je osnivanjem firme s grčkim partnerom u Grčkoj oštetio ovo preduzeće, a oprema izuzetno vredna koju je fabrika izvezla u ovo preduzeće, još je predmet spora novog poslovodstva i grčkog partnera.Nakon ovog štrajka Višnjevac je napustio fabriku i preselio se u Beograd.
Višnjevac potiče iz Gacka, pa oni koji ga poznaju, navode da su njegove veze sa vlasnicima firmi, kojima je municija isporučivana, uspostavljene mnogo ranije, te da, kako procenjuju, odatle potiču i poznanstva s mnogim ljudima iz vlasti u tadašnjoj Bosni, a mesto direktora jedine domaće fabrike municije omogućilo mu je prodor i uticaj u državnom i vojnom vrhu zemlje. Po jednoj proceni nekada bliskih ljudi Radomiru Višnjevcu, Alija Delimustafić nije bio uključen od početka u posao s municijom iz Srbije, ali je njegovo kasnije i veoma uspešno posredovanje u snabdevanju muslimanskih snaga municijom, navelo Aliju Izetbegovića da ga nagradi mestom ministra unutrašnjih poslova BiH.
U vreme hiperinflacije, radnicima "Namenske", uoči Nove 1994. godine, Višnjevac je podelio po 100 maraka, što je tada bio astronomski iznos, jer su prosečne plate bile desetak maraka, hvaleći se da je to zarada od jednog njegovog izuzetnog poslovnog poduhvata, a zaposleni se tada nisu bunili. S druge strane, Užice će ga pamtiti i po senzacionalnom dolasku u grad, nakon jedne od njegovih poslovnih misija po Bosni.
Krajem 1993. godine, naočigled mnogih Užičana, zanemelih od prizora, Višnjevac se vojnim helikopterom prizemljio na Trg partizana, a potom su usledili komentari o njegovoj moći i zaleđini koju mu obezbeđuju tadašnji generali.
NENAD KOVAČEVIĆ
http://www.nin.co.rs/2002-02/07/21884.html "
Sa:
http://www.gacikdesign.com/63padobranska/forum/viewtopic.php?f=25&t=4909
