7 naj otkrića za ljudsku prošlost u 2023

[Manga Hilux]

7 najvećih otkrića o ljudskoj prošlosti u 2023: Ova istraživanja menjaju sve što znamo o našim precima​

Predstavljamo saznanja koja su poljuljala postojeće teorije o homosapijensima i njihovim prethodnicima​

Arheološka otkrića često umeju da uzdrmaju sve što smo mislili da znamo o istoriji i praistoriji. A takvih je ove godine bilo mnogo – otkrivena je najstarija konstrukcija napravljena ljudskom rukom, neandertalske pećinske žvrljotine, amajlije najneverovatnijeg oblika...
Telegraf Nauka pisao je o svim tim istraživanjima, a sa većinom naučnika čija su otkrića u svetskim magazinima proglašena najvažnijim u poslednjih 12 meseci, uradili smo i intervjue.

Predstavljamo 7 otkrića koja su poljuljala postojeća znanja o prošlosti u 2023. godini.

1. Najstarija drvena struktura napravljena je pre 476.000 godina​

Kraj vodopada Kalambo u Zambiji otkrivena je najstarija do sada poznata drvena struktura napravljena ljudskom rukom i pomoću alatki – stara je oko 476.000 godina. Do ovog otkrića, o kome je Telegraf Nauka dosta pisao, došao je tim naučnika koji je predvodio dr Leri Baram (Larry Barham), profesor Odeljenja za arheologiju, klasične nauke i egiptologiju Univerziteta u Luverpulu.

- Tvorci ove strukture najverovatnije su bili potomci Homo erectusa i možda su bili pripadnici vrste Homo heidelbergensis, koji su živeli u Africi pre između 600.000 i 300.000 godina. Drvena struktura obara dve dugotrajne pretpostavke: da značajne tehnološke informacije moraju da budu delo homosapijensa i da su rani ljudi bili uvek u pokretu kao stočari koji su tražili hranu i druge resurse. Ljudi koji su živeli kraj vodopada Kalambo ulagali su u ovo mesto – ova struktura i neka druga veća otkrića nisu prenosna. Možda su ovde živeli na polutrajnoj osnovi – rekao je u oktobru dr Baram u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Nauku.
On je tada objasnio i da je drvena struktura „datirana indirektno uzimanjem sedimentnih uzoraka ispod i iznad otkrića, a radi datiranja luminescencijom (osvetljavanjem)“.
- Dva stabla su oblikovali rani ljudi korišćenjem kamenog oruđa. Znamo to zahvaljujući tragovima sečenja i struganja korišćenjem kamenog oruđa. Uspeli smo da rekonstruišemo ove tragove eksperimentalno, korišćenjem kamenog alata na drvetu sličnom onom koje je iskopano – objasnio je dr Baram.

O samom datiranju luminescencijom za Telegraf Nauku govorio je i čovek koji je tu tehniku razvio - Džefri Duler (Geoff Duller), profesor Odeljenja za geografiju i geonauke Univerziteta u Aberistvitu, u Velikoj Britaniji.

2. Ljudska vrsta bila je na ivici istrebljenja zbog klimatskih promena​

Ljudska vrsta bila je na ivici izumiranja pre nešto više od 800.000 godina, pokazala su istraživanja međunarodnog tima naučnika iz Evrope. Korišćenjem metoda FitCoal i ispitivanjem genoma današnjih ljudi otkriveno je da u periodu od čak 100.000 godina broj plodnih jedinki zajedničkih predaka ljudi, neandertalaca i denisovaca nije bio veći od 1.280.

- Naša studija nam govori da su, kao i druge biološke populacije, naši preci imali žestoku demografsku krizu koja ih je gurnula na ivicu nestanka. Ove faze drastičnog smanjenja različitosti nazivaju se „usko grlo“ u populacionoj genetici i one su ključne iz evolucione perspektive jer tokom takvih perioda, normalna dinamika selekcije i adaptacije je poremećena, a slučajni fenomeni kao genetsko izdvajanje ili „efekat osnivača“ stiču prednost dok neobične genetske varijante postaju fiksirane u populaciji zbog faktora slučajnosti. Mi verujemo da se to desilo tokom „uskog grla“. U stvari, nezavisne genetske studije, odvojene od naše, sugerišu da je pre oko 900.000 godina fuzija dva hromozoma naših predaka, još prisutnih kod velikih čovekolikih majmuna, dovela do nastanka hromozoma 2 kod modernih ljudi. Ova dramatična promena hromozoma i genetike najverovatnije je pratila specijaciju, pojavu poslednjeg zajedničkog pretka modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca. Verujemo da je taj predak bio Homo heidelbergensis (hajdelberški čovek), koji se pojavio u Africi tokom ili odmah nakon „uskog grla“ i onda se raširio po Evroaziji, gde se adaptirao na lokalne uslove. Zbog svega toga, „usko grlo“ je bilo i destruktivni i generativni događaj – ispričali su u septembru za Telegraf Nauku Fabio di Vinćenco iz Muzeja prirodne istorije Univerziteta u Firenzi i Đorđo Manci sa Odeljenja za biologiju životne sredine Univerziteta La Sapijenca u Rimu.
Oni su rekli da je najverovatniji razlog tog dramatičnog demografskog pada bio klimatski i ekološki.

3. Senzacionalna rimska čuvarkuća iskopana u Viminacijumu​

Arheolozi su ove godine u Viminacijumu došli do zaista senzacionalnog otkrića - iskopali su tintinabulum ili čuvarkuću u obliku krilatog falusa. Ovih predmeta, koji su služili kao zaštita od zlih sila i urokljivih pogleda, otkriveno je veoma malo, pa to uspeh srpskih istraživača čini zaista velikim.
- Početkom avgusta tim Arheološkog instituta započeo je iskopavanja u urbanom jezgru Viminacijuma. To su prva iskopavanja usmerena na stambene četvrti posle pola veka. U tremu jedne od zgrada koje se nižu uz ulicu se i dogodilo otkriće viminacijumskog tiintinabuluma. Vrlo brzo po lociranju predmeta i početku njegovog začišćavanja smo primetili noge, krila i rep u obliku falusa, tako da je postalo jasno da je u pitanju tintinabulum. Svakako da se radi o tipu predmeta koji je poprilično redak, a van Pompeje i Herkulanuma, na pravim arheološkim iskopavanjima otkrivan je izuzetno retko. Dalje, preliminarna konzervacija i rendgenska snimanja su pokazala da ovaj primerak ima neke elemente koji će ga učiniti jedinstvenim u korpusu tintinabuluma na teritoriji celog Carstva. Gledano sa naučne strane, on nam govori o strahovima, ukusima i navikama stanovnika Viminacijuma, i konkretno porodice koja je živela u domaćinstvu koje istražujemo. Jasno je da su oni, iako su živeli na obodu rimskog sveta, bili deo te civilizacije i da su baštinili kulturne tradicije mediteranskog sveta – rekao je u novembru za Telegraf Nauku dr Ilija Danković, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu.

​

 

[Manga Hilux]

​

4. Neandertalci napravili pećinske žvrljotine pre najmanje 57.000 godina​

Stotine linija, tačkica i talasa starih više od 57.000 u pećini u La Roš-Kotaru, u Francuskoj, predstavljaju najstarije neandertalske žvrljotine, objavio je u avgustu Žan-Klod Marke sa Univerziteta u Turu.
- Dugo se mislilo da neandertalci nisu bili sposobni da misle više nego što je potrebno za puko preživljavanje. Mislim da ovo otkriće mora da natera istraživače neandertalaca koji su sumnjali u njihove veštine da promene svoje stavove – naveo je u avgustu arheolog Žan-Klod Marke.
Nekad se mislilo da su neandertalci bili prilično brutalni i nerazvijeni ljudski rođaci, ali su poslednjih godina, a posebno u ovoj 2023, nova otkrića pokazala da su bili mnogo sofisticiraniji. Ipak, razumevanje njihovih simbola i umetničkog izraza ostalo je veoma ograničeno. Samo mali broj simbola se povezuje sa neandertalcima, pa je njihovo tumačenje često tema debata. Kombinovano sa činjenicom da je u pećini pronađen i kameni alat povezan sa neandertalcima, veoma su jaki dokazi da su oni napravili i ove ukrase po zidovima.

5. Neki Evropljani mrtve nisu sahranjivali, već su ih jeli i sisali im koštanu srž​

Pogrebni kanibalizam bio je uobičajen u Evropi pre oko 15.000 godina, pokazalo je istraživanje naučnika Muzeja prirodne istorije iz Londona. Oni su ispitali 59 nalazišta Magdalenijen kulture i otkrili dokaze da oni mrtve nisu sahranjivali, već da su ih jeli
- Pogrebni kanibalizam je pogrebna praksa slična sahrani ili spaljivanju, gde su posmrtni ostaci odlagani pomoću antropofagije, tj. ljudožderstva. Ima slične tragove kao bilo koja druga vrsta kanibalizma, poput prisustva sečenja na kosti, lomljenja kosti i nekad tragova ljudskih zuba na njima, ali arheološki kontekst pomaže da utvrdimo da li je to bio deo pogrebnog rituala ili se događao da bi se preživelo. Pogrebni kanibalizam kulture Magdalenijan je, za sada, najstariji otkriveni primer ove prakse. Određen broj modernih ljudskih grupa praktikovao je kanibalizam kao metod odavanja počasti mrtvima, slično kao što se u zapadnim zemljama mrtvi sahranjuju ili kremiraju. Dok je kanibalizam možda nezamisliv u modernoj Evropi, naše prihvatanje nekog ponašanja zasnovano je na veoma sličnom socijalnom i etičkom sistemu, sistemu koji se veoma razlikuje ne samo od drugih kultura u modernim vremenima već i od onih iz praistorije. Ono što naše otkriće pogrebnog kanibalizma kao raširenog ponašanja u kulturi Magdalenijen naglašava je istorijska kompleksnost ljudskih društava i ponašanja i to kako je neko ponašanje koje se danas smatra odvratnim moglo da se u stvari smatra brižnim i saosećajnim u praistoriji – rekla je za Telegraf Nauku u oktobru dr Silvija Belo sa Muzeja prirodne istorije u Londonu.

​

 

[Manga Hilux]

6. Dama od slonovače i misteriozni položaj žena u praistoriji Španije​

Arheolozi su još 2008. u Španiji pronašli grobnicu staru između 2.200 i 3.200 godina sa mnogo vrednih poklona, od kljova slona i kremena do ljuski nojevog jajeta i ćilibara, a skelet u njoj proglasili su muškim. Međutim, analiza peptida u ostacima zuba pokazala je da je reč o skeletu žene, koja je nazvana „dama od slonovače“. Ovo otkriće šokiralo je naučnike jer je malo ko verovao da bi žena mogla da bude na tako visokom položaju u praistorijskoj Evropi.
- Analiza nam je precizno pokazala da je reč o skeletu žene. Iako nije mnogo toga poznato o ovoj „dami“, arheolozi misle da je bila najmoćnija osoba u tom određenom društvu. U to vreme možemo videti nove forme podela vladarskih uloga u zapadnoevropskim društvima. Ona je bila vladarka pre nego što su postojali kraljevi i kraljice, a njen status se nije nasleđivao, što znači da je vladarka postala na osnovu ličnih dostignuća, veština i ličnosti. Grobnica je jedinstvena jer je u njoj bila sahranjena samo jedna osoba, a ne gomila njih. Kada poredimo poklone ostavljene kraj tela sa drugim podacima iz više od 2.000 grobnica u ovoj oblasti, jasno je da je ona imala mnogo viši status i veće bogatstvo nego bilo ko drugi – rekao je tada za LiveScience Leonardo Garsija Sanhuan, profesor praistorije na Univerzitetu u Sevilji.

7. „Slovenački Indijana Džons“ otkrio izgubljeni grad Maja​

Ekspedicija slovenačkog arheologa Ivana Šprajca tokom sezone iskopavanja na Jukatanu otkrila je ostatke do sada nepoznatog grada naroda Maja u udaljenim, nenaseljenim i zaraslim centralnim delovima poluostrva u Meksiku. Grad nazvan Okomtun, što znači kameni stubovi na jeziku Maja, bio je veliki politički centar pre više od hiljadu godina objavljen rad u kome su on i njegov tim izneli dokaze da je kalendar u Mezoamerici značajno stariji nego što se mislilo.
- Nalazište Okomtun našli smo na osnovu rezultata lidarskog (laserskog) skeniranja (LiDAR) koje smo naručili za odabrane cone jednog velikog arheološko potpuno neistraženog područja, površine od 3 do 4 hiljada kilometara kvadratnih, u središnjem delu meksičke države Campeche. Iako je čitava teritorija nenaseljena i prekrivena tropskom šumom, vegetacija se može eliminisati posebnim algoritmima, tako da dobijemo goli reljef na kojem je moguće videti arheološke elemente – ostatke zgrada, poljoprivredne terase, kanale za navodnjavanje ili dreniranje... Jedna je koncentracija masivnih zgrada bila naročito velika, ali smo prave dimenzije mogli da utvrdimo tek na terenu. Bili smo, naravno, oduševljeni, pogotovo jer je pristup bio veoma naporan – ima puteva koji se povremeno koriste za eksploataciju drva, ali su u izuzetno lošem stanju i zadnjih 10 ili 15 kilometara bili su napušteni i potpuno zarasli u gustu vegetaciju koju smo morali da sečemo da bismo omogućili prolaz terenskih vozila sa opremom, vodom i hranom – ispričao je u julu u intervjuu za Telegraf Nauku prof. dr Šprajc.
Zanimljivo je da za ovog arheologa, koga je Gardijan nazvao „stvarnim Indijana Džonsom“, ovo čak nije bilo ni prvo otkriće u 2023. godini – u januaru je objavljen rad u kome su on i njegov tim izneli dokaze da je kalendar u Mezoamerici značajno stariji nego što se mislilo.
izvor Telegraf Nauka
https://nauka.telegraf.rs/arheo-ist...zivanja-menjaju-sve-sto-znamo-o-nasim-precima