Београдска операција која се одвијала у ове дане прије 78 година, у времену 28.септембра до 20.октобра 1944.године (српска википедија
овдје, енгл.википедија
овдје, руска википедија
овдје) је успјешно одрађена операције Црвене армије која је имала за епилог ослобођење српске пријестолнице. Уједно, по ангажованим војним ефективима то је највећа операције у II свјетског рата на овим просторима и уз Колубарску битку највећа операција и у прошлом вијеку.
Pogledajte prilog 1250216
Њемачке снаге су имале на располагању 150.000 војника, 2.130 артиљеријских оруђа, 125 тенкова и самогходних хаубица, 352 авиона и 74 бојна брода.
Антифашистичке снаге су бројале 580.000 војника, 3.640 артиљеријских оруђа, 520 тенкова и самоходних хаубица, 1.420 авиона и 80 бродова.
Главнину антифашистичких снага су чиниле јединице Црвене армије, преко 85% војних ефектива, значајан бјеше ик бугарски контигент који је током ове операције имао велике губитке, више од 3.000 погинулих. НОВЈ је такође учествовала у овој операцији, према српској википедији (
овдје)
Све јединице НОВЈ збирно које су учествовале у овој операцији су 5.октобра бројале 32.000 бораца да би по приливу добровољаца до 14. октобра број нарастао на око 40.000, односно око 6,8% свих антифашистичких војних ефектива.
Наравно, бројке војних ефектива нису увијек усаглашене, разликују се и од извора до извора, некад имамо и тенденциозан приказ (а то бјеше посебно присутно у обради историје у постратном перииоду када се пренаглашавала улога НОВЈ и минимизирала улога Црвене армије, како написах НОВЈ су дале свој допринос са око 6-7% укупних војних ефектива по српској википедији), нико не оспорава допринос и бугарског контигента и НОВЈ током београдске операције, но то ипак бјеше минорно и далеко највећи допринос успјеху операције је дала Црвена армија.