Jedna Ozbiljna Tema

Svako zastane pred nekom velikom promenom, valjda je to normalno.
Ja sam ranije bas imala frku, ali sada drugacije"gledam"
ako yaista zelim neku promenu, onda stisnem zube i krenem, niko nije 100% siguran, ali suocos se sa sobom, vidis da li je to to i hrabro napred
i stvarno nije nista strasno, samo promena, a promene su dobre

sustinski me ne poynaje mnogo ljudi, nisam uvek otvorena, mada lako stupam u kontakt sa raylicitim ljudima
u stvari, ponekad i sama sebe iznenadim nekom reakcijom...

Milimail, "ništa nije onako kako izgleda", m?

Baš je puno forumaša izjavilo da je vrlo otovreno i komunikativno, ali da se na prste jedne ruke mogu izbrojati ljudi koji nas stvarno poznaju

ko da je loše da te neko poznaje? Svi imamo neki strah.

nije to samo strah, prosto ne zelim da me svako poznaje kao sto ne zekim svakog da upoznam, kao sto ne moze svako da me shvati itd... a i to sto je nko rekao mozda me neki znaju manje a neki vise nego sto mislim
svako gradi drugaciju sliku o ljudima, ne mogu me dve osobe poznavati na isti nacin i obrnuto... jer ne mozes izbaciti subjektivni utisak.
a sto se strahova tice, ja se nekako bojim unazad, kad vec donesem odluke, dal je to to? naravno da prvo doobro promislim ali posle se opet preispitujem...

Betty:

Milimail, "ništa nije onako kako izgleda", m?

Baš je puno forumaša izjavilo da je vrlo otovreno i komunikativno, ali da se na prste jedne ruke mogu izbrojati ljudi koji nas stvarno poznaju

ko da je loše da te neko poznaje? Svi imamo neki strah.

Kliknite za proširenje...

da, vrlo cesto nista nije onako kako izgleda na prvi pogled...

a cesto nas neki ljudi poznaju i bolje nego sto mislimo...

cesto se pitam koliko i samu sebe poznajem

promene su neminovne i divne..ko zeli da nas upozna, mora biti otvoren i spreman na dinamiku..svi smo skloni da ljude ocenjujemo crno -belo..e kao sad si mi jasan..malo morgen...svako od nas je beskonacni bunar u kojem se kriju svakojaka cuda..i nikad ne znas sta ce da izroni iz mraka :wink:

ali ajde, pretpostavimo da je to moguce..upoznati nekog..sta je strah tu?da cemo biti procitani?
strah od otkrivanja uvek je strah da necemo biti prihvaceni onakvi kakvi zaista jesmo...duboka unutrasnja sumnja u sopstvenu vrednost kao ljudskog bica...pa onda, bolje se igrati i kenjati, i izigravati sfingu...sigurnije je...

he, otkad znam za sebe, vidim svoju starost u nekoj bastici kako gajim cvece i pisem knjige..i nigde zive duse oko mene
to je u stavri to...zivotinje i biljke ti vracaju onoliko koliko im dajes...a ljudi su drugaciji...i mnogo komlikovaniji za odrzavanje...pa se covek valjda i smori sa godinama..i onda se tu vise ne radi o strahu od otvaranja, vec jednostavno nemas vise volje da se trosis..i tako ...

valjda svi mislimo da onaj tiny delić nas, onaj mali miracle koji nosimo u sebi, niko ne može da RAZUME. P
PROMENA jača organizam, ne troši ga! Samo treba znati kako da iz promene koja ti se učini da je loša - izvučeš ono najbolje. Umeće je, a nije teško. Treba hteti , treba smeti.

Iskreno, mene mrzi da se razočaravam u ljude. To je trošenje energije, taj investment - pa krah. Zato su sve karte uvek otvorene - budi ono što jesi. Ako mi se ne dopada, otići ću. Ako si mi u međuvremenu postao drag - izvršićemo međusobni uticaj, uskladićemo se. Ako si skoz ok, to je sjajno, ali ako si loš, to ću znati nakon prvog minuta poznanstva.
Samo NE gajiti iluzije....sa mnom su zaista svi razgovori i dogovori mogući ali valja biti ok lik.

Sta ako nekog upoznas, super se slazete, rodi se ljubav, i onda mu jednog dana otkrijes onaj deo sebe koji je samo tvoj, sustina tvoja...a njemu se ne svidi, i ode :-(
Sta raditi, kako da znas da ce se nekome svideti taj deo koji nikome ne pokazujes? Ili cak ni tada ne otkrivati sebe, ali to je onda neiskrenost, a i sta ce mi takva veza ako u njoj ne mogu da budem prava "ja"?

veoma je nejasno sta je zapravo taj deo koji ostaje samo za nas i mozda ga neki preuvelicavaju a svakako ga svi dozivljavamo drugacije...

Heh, kao da je to neka stvar koju mozemo da kontrolisemo... Da li vi zaista mislite da mozete da se sakrijete? Pa valjda ljudi sa kojima ste bliski vide- i osecaju- i stvari koje im ne govorite? Svako samog sebe analizira do detalja, svaku stvar pojedinacno - drugi ljudi vole (ili ne vole) celokupan utisak koji ostavljamo

Тешко се одлучујем на промене, и треба ми доста времена да с енавикнем на саму помисао о промени, али кад се деси, онда је прихватим и имам воље да се изборим и прилагодим.

Мало људи ме заиста познаје..само неки врло блиски. Имам савршену маску са којом сам се делимично стопила, јесте посала део мене, али постоји и оно ипод маске што не виде сви, и често се изнанаде када ме заиста упознају.
Више пута сам чула:''Па ти уопште ниси онаква како изгледаш!''

Sta ako nekog upoznas, super se slazete, rodi se ljubav, i onda mu jednog dana otkrijes onaj deo sebe koji je samo tvoj, sustina tvoja...a njemu se ne svidi, i ode
Sta raditi, kako da znas da ce se nekome svideti taj deo koji nikome ne pokazujes? Ili cak ni tada ne otkrivati sebe, ali to je onda neiskrenost, a i sta ce mi takva veza ako u njoj ne mogu da budem prava "ja"?
Дешавало ми се и то....па ништа...
У неким везама никад нисам била ''права ја''....али су углавном биле боље оне везе где сам себи допустила да се препустим и отворим..а то умногоме зависи и од партнера.

I ova tema je kao kad ideš u celer po mesečini ,

svaka čast bett, uzburkaš vijuge
nešto sam razmišljala, ha, ha čuj razmišljala
u svom dugovečnom životu bilo je neplaniranih promena, snalazi se kako znaš - to neću ni da računam
problem mi je usledio kad sam svesno težila za promenom, to je već ozbiljna zavrzlama, neću to, to, to, to ...a hoću .... taj sukob želja i mogućnosti je haos

što se tiče "poznavanja" sebe i drugih - počnite da tražite pare za "projekat" od prijatelja, znaćete bar ko koliko ima poverenja u vas i sigurno ćete doći do neverovatnih saznanja

ostanete bez posla, sledi promena stava, gledišta, ma gloopost će da izazove i promenu i nepoznavanje samog sebe

a gde je HeBe na ovoj temi
za promenu otišo u Jevropu

e Hellen, to sam cula i ja da se ljudi iznenade kad me malo bolje upoznaju...
ali nije da ja nesto krijem nego nisam kao mnogi da odma pricam Ja volim to to to i to, uradila sam to to i to znam to to i to a ti????
ne forsiram nista, ne volim povrsnosti i ako se neko zadrzi malo vise da me pogleda lepo imace sta i da vidi
ali svako nosi tu kompleksnost u sebi i to nije skrivanje, vec smo izgradjeni od slojeva kojecega pa polako upoznajemo se redom...

i da , nemam pojma kakav to prvi utisak ostavljam al cini mi se da nije mnogo dobar...

tarabica:

Sta ako nekog upoznas, super se slazete, rodi se ljubav, i onda mu jednog dana otkrijes onaj deo sebe koji je samo tvoj, sustina tvoja...a njemu se ne svidi, i ode :-(
Sta raditi, kako da znas da ce se nekome svideti taj deo koji nikome ne pokazujes? Ili cak ni tada ne otkrivati sebe, ali to je onda neiskrenost, a i sta ce mi takva veza ako u njoj ne mogu da budem prava "ja"?

Kliknite za proširenje...

nja...ne znam. Ja nekako nisam imala dilemu oko "podizanja zavese do kraja" (tako ja to zovem, taj backstage u neredu i možda ne preterano privlačan). Ne radim to. Jedan od onih saveta polutajnih ženskih "niakd ne otkrivaj SVE"
Možda grešim, ne znam...ali ponekad imam želju da sye yebote upoznamo do kraja. I onda .,...uh bwe m,a nije prijatno.
Neću da budem stručnjak za marketing (da učinim primalmljivim to što nudim) kada je reč o stvarima ličnim! Neću...oću samo da kažem kako stvari stoje i - da to bude ok. A to ne ide.
U pravu su naše mame i bake "nikad ne diži zavesu do kraja"
ma mislim, zato imamo drugarice!

btw. to nije neiskrenost (ni slučajno!!!) to je strateško razmišljanje.
Drugo je pitanje kakav smo mi to svet kad ne možemo "do kraja " (mada: a šta je i gde je taj kraj, i ima li toga ? ) tj. celi dajemo partneru.
Važno je možd ai ovo da znamo
Čovek je željen tek ako želi
i Tek kada celoga sebe damo
Tek tada možemo i biti - celi .

ne slazem se sa tobom Betty, da se treba otvoriti drugarici a partneru ne! sa covekom sa kojim ces ziveti ceo zivot, stvarati porodicu mozda, provoditi najveci i najlepsi deo svog vremena od njega treba skrivati nesto i to tako namerno? a drugarici podici zavesu? meni se tu nesto ne slaze...

bobba:

ja se sama uplasim kad spoznam koje su sve moje zelje

Kliknite za proširenje...

htela si da masakriras ili sex sa zivotinjama

Betty:

nja...ne znam. Ja nekako nisam imala dilemu oko "podizanja zavese do kraja" (tako ja to zovem, taj backstage u neredu i možda ne preterano privlačan). Ne radim to. Jedan od onih saveta polutajnih ženskih "niakd ne otkrivaj SVE"
Možda grešim, ne znam...ali ponekad imam želju da sye yebote upoznamo do kraja. I onda .,...uh bwe m,a nije prijatno.
Neću da budem stručnjak za marketing (da učinim primalmljivim to što nudim) kada je reč o stvarima ličnim! Neću...oću samo da kažem kako stvari stoje i - da to bude ok. A to ne ide.
U pravu su naše mame i bake "nikad ne diži zavesu do kraja"
ma mislim, zato imamo drugarice!

Kliknite za proširenje...

Ma niko te ne zavrne tako žestoko kao drugarica... Provjereno. Zato se ne pominju u množini. :wink:
Baš sam sinoć pričala na tu temu strateškog davanja i nedavanja. Ako uvijek imaš rezervu i poluspuštenu (ili polupodignutu) zavjesu, da li ti ikad budeš potpuno zadovoljna i da li ikad doživiš i dobiješ maksimum osjećanja?

laa-laa:

Ma niko te ne zavrne tako žestoko kao drugarica... Provjereno. Zato se ne pominju u množini. :wink:
Baš sam sinoć pričala na tu temu strateškog davanja i nedavanja. Ako uvijek imaš rezervu i poluspuštenu (ili polupodignutu) zavjesu, da li ti ikad budeš potpuno zadovoljna i da li ikad doživiš i dobiješ maksimum osjećanja?

Kliknite za proširenje...

evo ja da odgovorim: da ali ne sa drugaricom, jer za to ti je potreban partner suprotnog pola

Čak iako se nikad ne opustiš i ne otvoriš potpuno?? Ja ne mogu tako.

Betty:

pa kako se adaptiraš na promene, Larro, kako kako, reci

Kliknite za proširenje...

Pa ne bas lako Iskreno, toliko toga mi se isprevrtalo u zivotu, da mi se desava da se stvarno osetim izgubljeno. Cini mi se da u poslednje vreme polako pocinjem da hvatam konce.

Iako mi sve ovo nekad deluje negativno i lose, s druge strane, kao da se osecam mnogo zivlje. Sve mi je nekako intenzivnije, jace, brze, nekad zbog toga ludim ali nekad mi bas prija.

Ali ja sam napravila bas veliku promenu, za vrlo kratko vreme, pa mislim da je red da dam sebi fore da se naviknem.

laa-laa:

Čak iako se nikad ne opustiš i ne otvoriš potpuno?? Ja ne mogu tako.

Kliknite za proširenje...

ne mogu ni ja tako ali pocela si sa Betty da pricas a ja sam upala...
ja se opustim i dam potpuno, i to mi lakse sa deckom nego sa drugaricama...
a to svesno ne podiznje zavese do kraja mi nije jasno...

kakogod, SveJeVećZauzeto,verovatno tebi taj sistem odgovara.
Ja sam uvek sam više verovala drugaricama nego dečku i to će se teŠko promeniti Baš teško.

Mislim, upravo je u tome stvar - s njim živiš, yebote! Naravno da ne treba sve da zna, pre svega zato što nije spreman da razume Ili - nije uvek spreman. Prijatelji jesu, jer niste 24 h zajedno. Valjda s kim živiš, s njim pokvariš odnose

prekomplikovana sam ja za jednog muškarca 8)

Promene.........kad neko pomene tu rec, ja se prosto oduzmem. Ne volim promene, bez obzira sto cesto znam reci da je sve ok i da ih vrlo lako podnosim...........lazem k'o ker!!!! Mislim da sve to zavisi i od toga koliko se eventualno mozete oslonti na svoju okolinu (porodicu, prijatelje itd.), ako je odgovor DA, onda se svaka promena ma koliko bila teska, "strasna" ili lepa, mnogo lakse podnosi. Ako je pak odgovor NE, onda se i promena pijace dozivljava vrlo traumaticno.

Betty:

kakogod, SveJeVećZauzeto,verovatno tebi taj sistem odgovara.
Ja sam uvek sam više verovala drugaricama nego dečku i to će se teŠko promeniti Baš teško.

Mislim, upravo je u tome stvar - s njim živiš, yebote! Naravno da ne treba sve da zna, pre svega zato što nije spreman da razume Ili - nije uvek spreman. Prijatelji jesu, jer niste 24 h zajedno. Valjda s kim živiš, s njim pokvariš odnose

prekomplikovana sam ja za jednog muškarca 8)

Kliknite za proširenje...

ne znam ali ja sam do sada dosla do zakljucka da su muskarci iskreniji (njih nekolicina naravno) nego sto vecina zena moze i zeli da bude... od zena ne znas sta da ocekujes i tu sam se vise puta gadno opekla, a neke od tih rana jos uvek bole...