MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
1_pregrst%20ruza%20u%20koverti.jpg
 
Jedino cega smo oboje bili zaista svesni je cinjenica da u trenucima kada se nismo culi, oboje smo osecali neku uzasnu prazninu i ogroman nedostatak necega. Da, bili smo kao jedna licnost u dva razlicita tela. Oboje smo shvatili da samo zajedno cinimo onu pravu i idealnu celinu. Sve je bez toga postalo nekako otkinuto, odseceno, nesavrseno.


 
Evo malo zutih ruza i od mene...i ja ih volim..
35f38d1987229980f920a27d45211d94_web.jpg

Smiješak

Cvijetak se meni nasmiješio
i očaran sam bio,
tek što se pogled s pogledom sreo
već sam se zaljubio.
Zaljubio sam se tako, da jače
ljubiti nije moguće.
Kako li može toliko ljubavi
stati u jedno srce?
Sad evo stojim pred ljepotom –
i čemu da se nadam?
Ko putnik na putu, pod olujom,
i čemu da se nadam?
 
3017ec146900be7bafed279be0ef3a89_web.gif

Želja

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u noj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Stol, mastilo, polica
I na prozorima moje zavjese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para voljela…
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u ma kom mjestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gdje, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.

 

Onda polako počinjem da crtam daleke predele.
Naslikam sebi kolevku na onoj istoj stazi i vidim kako se vraćam ozaren i opet živ.

Pomagaj bože, kakva je to čarolija kojom umem da pomirim obadve opne ovog sveta?
Možda to nije snaga?
Možda je orijaško čuđenje koje se u nama javi
kad ipak konačno shvatimo da nismo usplahireni?

Oljušteno od magle, jutro je siromašnije od tišine.
Nedostaje mu, sigurno, moja uobrazilja da iz svakoga nestajanja put vodi u nastajanje.

Krila ne rastu iz tela, nego iz dubine duha.
Zašto se mučim da utvrdim da li postoji ili ne suprotno klupče svesti?

Ja nisam rođen hotimice, niti mi se taj oblik iznenada dogodio.
Ja sam nešto od sebe samog i polako se vraćam sebi potpuno prirodno,
kao što mi se vraća srce, čvrstina pršljenova ili dar disanja.
Bože moj, pomoli mi se sa ikone. Uslišiću ti moju molbu.
Isakijevski sabor, 1976
 
Gledala sam jedan tuzan film..u kome na kraju njihov pas umire..Bolje da nisam..Plakala sam do besvesti..
Psu ne trebaju dobra kola, velika
kuca ili firmirana odeca.
Jedan stap za bacanje ce biti dovoljan.
Psa ne zanima da li ste bogati
ili siromasni, zanimljivi ili dosadni,
pametni ili glupi.
Dajte mu srce i on ce vama dati svoje.
Za koliko ljudi to mozete reci?
Koliko ljudi vas cini posebnim
i cistim?
Zbog koliko ljudi se osecate izuzetno?
 
Poslednja izmena:
Volela je svoju prijateljicu..Dugo su vec privrzene jedna drugoj..onako kako samo dve zene mogu da budu..kao sestre.. Znale su jedna drugu u dusu i to joj je danas pravilo problem trazeci nacin da sakrije svoju nervozu i strah jer nije zelela sa njom danas o tome da prica.Uzurbano je zveckala soljicama u kuhinji..cekajuci da provrije voda i zakuva kafu, slusajuci njen ravnomerni glas iz dnevne sobe..dok joj je pricala o kadrovskim promenama na poslu, da je nova fotelja koju je dobila kicerica i da ce je reklamirati..kako su im za 8.mart jos u petak 6.marta dali prigodne poklone...Kaca..aj promeni plocu majke ti..tvoja banka a ni 8.mart me ne zanima ..rece joj, donoseci soljice sa kafom i veliku casu vode.Kada su jednom pitali njenu prijateljicu zasto kafu pije uvek uz veliku casu vode.ona se samo nasmejala i rekla ..Zato..Za osobu sa zavidnim koeficijentom inteligencije zaista visoko uman odgovor..ali tako je bilo..bez mogucnosti bilo kakvih izmena u smislu da umesto vode popije nesto zestoko uz tu kafu ili bar neki sok..ili bar manja casa..ne..cist fetis..Ohoho..rece ..danas samo nesto nervozni..Sta ti je..Nista..odgovori joj, sedajuci u fotelju preko puta nje..Ma da..verujem ti, da je nista..ne glumataj kada znas da se kod tebe sve vidi..ti nisi u stanju nista da sakrijes..rece, nudeci je cigaretama..Hoces..?.Klimnula je glavom uzimajuci cigaretu iz tabakere iako nije bila pusac..tek povremeni..Kaca je bila od onih retkih osoba koje je poznavala a da koriste tabakeru..ustvari jedina..ne racunajuci svoju baku..Stvarno mi nije nista..malo me boli glava..i to je to..Ne verujem ti..i reci..konacno cega se to bojis.Spustila je nezapaljenu cigaretu..nervozno presla bocnom stranom kaziprsta preko gornje nausnice sa jedva vidljivim kapljicama znoja..Bilo joj je toplo...Bojim se da posle svega, vrata koja sam ostavila odskrinuta ne nadjem zatvorena..Eto,toga se bojim

78jlccmecges.jpg



 
Znas li da se ceznja pretvara u oblak koji odnosi kisu?
A ti okreces glavu i pogledom me grizes. Sta li to vide tvoje ljute oci...
Trazeci svilene bube kroz kakve smo samo strahove prosli. A ljubav, gusta ko krv, sve vreme klizi, probija zivi zid...
A ti okreces glavu, i neznoscu me grizes
Trazimo postojbinu svih varki na vasaru reci. Da li je ovo kazna ili dar tvoj, ne znam vise... Da li sam sluga zivota ili slavuj smrti, san samca sa licem prema zidu... Da li mi srce, strelom probodeno, sluzi kao srce ili konak, ne znam vise...
I dar ako je, tezak je kao ruka nevidljiva


876211435665.jpg

 
Nekada mi izgleda da čovek živi na ivici provalije u koju se survava sadašnjost. Tačno znamo prošlost i uzalud se bavimo njom, u nemogućnosti da je promenimo. Znamo i budućnost i njom se bavimo uzalud u nemogućnosti da je pretpostavimo i njom ovladamo. Jedino o čemu ništa ne znamo jeste sadašnjost, danas popodne, ono u čemu smo sada. Štedimo prošlost i pravimo planove za budućnost, ali trošimo sadašnjost na tako nesrećan način da skoro ne shvatamo da je ona život i to jedini život. Kuvamo, na primer, čaj i izgleda nam da je to tek tako, kao intermeco između nečega što je bilo i što će biti. U stvari, to nije tek tako, upravo to je život. Ništa drugo nije život. Neslavan je, običan i pun razočarenja, mada, u stvari, postoji samo jedno veliko razočarenje to je večno sedenje u čekaonici, čekanje brzog voza koji nikada neće doći. Ali ovaj proplanak, pun vresova, peska i jadnih borova sa svetlošću u riđim krošnjama, čudnovato je lep, a ti, blesavo, glupo srce ne misli na muškarca koji te suviše ili premalo voli, ne misli na novi kaput sa postavom od prošle godine, na obaveznu prijavu poreza, već samo na proplanak. Misli na njega apsolutno, obuhvati ga celovito, sve ostalo izbriši osim pogleda na njega, ne budi tužno, ni srećno, ni puno želja, to su sve besmislice, budi prisutno, današnje i uči, bože moj, uči da vidiš samo ovaj trenutak i iscedi iz njega sve što u njemu postoji. Nauči da prekineš lanac tog ljudskog ređanja događaja u kojima su strah, nesigurnost, bol, nezadovoljstvo, želja, već jednostavno: budi! Nikada ti niko neće nadoknaditi to što ti je pobeglo iz ruku, a današnjem bolu ćeš se sutra smejati. Nikada još nisi živelo nešto što sutra ne bi videlo u drugačijem sve­tlu, a prekosutra u još drugačijem; osloni se na to da sve što izgleda strašno ozbiljno, u stvari, nije tako. A zbog te strašne ozbiljnosti sa kojom shvataš svoje lične brige, lakomisleno zaboravljaš na trenutak koji je upravo sada i jedino je on strašno ozbiljna, nepovratno izgubljena i nezamenljivo uništena stvar u tvom životu.Jesenska
 
Mozda cu spasiti godine koje dolaze. Mozda cu se braniti cutanjem. Mozda znam kako su ziveli gladijatori i da jedna noc moze biti vecnost. Mozda cujem kako, sretna ili nesretna, ostajem... Mozda u tebi ne postoji niko – samo ti, mozda u meni ne postoji niko – samo ja, ali negde, mi se srecemo.
Mozda si ti zaseda ispisana na pesku, plamen zarazan, skriven kao stid. Dah presecen, dok niz vene tece ....
 
Lako je reći "volim te", ništa posebno, i manje-više svaki muškarac koga poznajem čini to stalno. Ja sam u par navrata glumio kako nisam u stanju da to kažem, mada nisam siguran zašto. Možda stoga što sam želeo da time taj trenutak koji liči na otrcane romanse sa Doris Dej bude vredniji pomena nego što bi inače bio. Znate ono - s nekim ste u vezi i počnete nešto da govorite, a onda se zaustavite, a ona pita: "Šta?", a vi kažete: "Ništa", pa ona insistira: "Molim te, reci", a vi i dalje odbijate: "Ne, zvučaće glupo", i potom vas ona natera da to ipak izreknete, iako ste sve vreme upravo to i nameravali, a onda ona smatra da je to vrednije zato što je teško izvojevano. Možda je i znala da ste se folirali, ali vam ipak ne zamera.nik hornobi
 
'U legendama niko Sveti Gral nije osvojio silom. To je uspelo Persivalu, neznom vitezu, koji je usao u razrusenu kapelu i nasao sto su drugi prevideli, tako sto je prosto seo i mirovao. Mislim sada da sloboda nije biti ni mocan ni bogat, ni omiljen ni bez obaveza, vec biti u stanju da volis. Voleti drugoga toliko da makar i za tren zaboravis na sebe, to znaci biti slobodan. Mistici i crkvenjaci govore o odbacivanju ovog tela i njegovih zudnji, o odbijanju da robujes puti. Ne kazu da se kroz put (telesno) oslobadjamo. Da ce nas zudnja za drugim uzdici iz nas samih potpunije no ista bozansko. Mlak smo mi svet i nasa ceznja za slobodom, ceznja je za ljubavlju. Da imamo hrabrosti da volimo, ne bismo toliko cenili sve te ratne cinove. Ljubav je, kazu, ropstvo, a strast je demon i mnogi su se zbog ljubavi izgubili. Znam da je ovo istina, ali znam da i bez ljubavi samo pipamo kroz tunele svojih zivota i nikad sunca ne vidimo. Kad sam se zaljubio, to je bilo kao da sam prvi put pogledao u ogledalo i video sebe. U cudu sam podigao ruku i dotakao svoje obraze, svoje grlo. To sam bio ja. A kad sam se video i privikao se na to ko sam, nisam se bojao da poneki deo sebe mrzim, jer sam zeleo da budem dostojan onoga u koga je ogledalo. Tada, posto sam prvi put osmotrio sebe, osmotrio sam svet i video da je raznolikiji i lepsi no sto sam mislio. Kao i vecina ljudi uzivao sam u toplim vecerima, u mirisu hrane i pticama koje probadaju nebo, ali nisam bio ni mistik ni Bozji covek i nisam osecao zanos o kojem sam citao. Ceznuo sam za osecanjima, mada vam u to vreme ovo ne bih umeo reci. Reci kao sto su strast i zanos... svi ih naucimo, ali one ostaju mrtve na stranici. Ponekad ih prevrcemo, da saznamo sta je s druge strane, i svako ima svoju pricu o nekoj zeni ili nekom bordelu, o opijumskoj noci ili ratu. Toga se bojimo. Bojimo se strasti i smejemo se prejakoj ljubavi i onima koji previse vole. A opet, ceznemo da nesto osetimo.' Iz knjige 'Strast' ... Dzenet Vinterson
 
Bio je jedan tekst (mislim na ovoj temi), koji se zavrsavao sa:
"Prevario ju je sa najboljom drugaricom, prve bracne noci... To je realnost..."
Ako neko moze da nadje, neka mi prosledi link na zmajodbraj@gmail.com...

A sada da se vratim na temu:
Da bi se doslo do cveta ruze, neminovno je ubosti se na poneki trn... Ali kada se to ostvari, onaj ko to ostvari, je najsrecniji covek, ma koliko bolno bilo, stalno i uporno zarivanje trnja...
 
zmajodbraj:
Bio je jedan tekst (mislim na ovoj temi), koji se zavrsavao sa:
"Prevario ju je sa najboljom drugaricom, prve bracne noci... To je realnost..."
Ako neko moze da nadje, neka mi prosledi link na zmajodbraj@gmail.com...

A sada da se vratim na temu:
Da bi se doslo do cveta ruze, neminovno je ubosti se na poneki trn... Ali kada se to ostvari, onaj ko to ostvari, je najsrecniji covek, ma koliko bolno bilo, stalno i uporno zarivanje trnja...
Kliknite za proširenje...

Upornost,zelja,vera i voleti..uvek na kraju dovedu do ostvarenja..:heart:

i evo pesma koju si trazio .ja sam je postavila davno..

..sve je prevara.
Jedna obicna, glupava , eksploatisuca
manipulativna
prevara !!
Lazu !
I braca Grim, i Desanka Maksimovic.
I Dizni.
Laze i Djordje Balashevic.
I Serbedzija ( mada je s vremena na vreme ubo' istinu).
Laze i Dzejn Ostin, ona najvise.
I sestre Bronte.

Laz je i legenda o Mona Lizi.
I o Tadz Mahalu.
Laz su i Seramidini vrtovi.
I oni zaveti koji se izgovaraju na vencanju.

Sve je to jedna velika prevara.
Ljubav je jedna velika, prljava prevara.
Nadrealisticna bajka.


Prevario ju je prve bracne noci...
sa najboljom drugaricom..

To je realnost.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top