Први белоруски сателит „Белка”

Poruka
22.423
ПРАВОСЛАВЉЕ THE BEST


Први белоруски сателит „Белка” (Белорусский космический аппарат: лансирање 5.12.) биће лансиран у орбиту Земље 5. децембра 2005. саопштила је амбасада Белорусије у Москви.

Док на Западу тврде да ће сателит испуњавати војно-обавештајне задатке и надгледати покреете снага НАТО пакта, допуњујући својим подацима рад белоруско-руског радарског центра отвореног прошле године који региструје свако лансирање сваке ракете на евроазијском континенту, званични Минск је категоричан да је мисија сателита искључиво мирнодопска - геодезијски, картографски и метеоролошки радови.

Трошкови изградње, лансирања и одржавања сателита израђеног у рускобелоруској кооперацији износе 9 милиона долара, што је око десет пута јефтиније од америчких сателита одговарајућих карактеристика. Оптички прибор на „Белки” је у овом тренутку технолошки најнапреднији у свету.

На висину од 510 километара сателит ће лансирати руска конверзиона ракета Дњепр.

Председник Белорусије Александар Лукашенко јуче је посетио руску ракетно-космическу корпорацију „Энергия” у којој се изводе радови на белоруском сателиту.



В подмосковной ракетно-космической корпорации (РКК) "Энергия" в среду побывал президент Белоруссии Александр Лукашенко.

"Белорусскому лидеру продемонстрировали первый национальный белорусский спутник дистанционного зондирования Земли под названием "БелКа", - сообщил РИА "Новости" представитель РКК "Энергия".

По его словам, Лукашенко пожелал работникам предприятия уложиться в оговоренные сроки создания космического аппарата, так как первый белорусский спутник должен быть выведен на орбиту в уже 5 декабря 2005 года.

На высоту около 510-515 километров аппарат выведет российская конверсионная ракета-носитель "Днепр". Использоваться космический аппарат будет для проведения геодезических, картографических и метеорологических работ в течение пяти лет.

& quot;БелКА" - белорусский космический аппарат дистанционного зондирования Земли, создаваемый российской ракетно-космической корпорацией "Энергия" на базе универсальной космической платформы "Виктория" по заказу Национальной академии наук Белоруссии.

Стоимость спутника составляет около $9 миллионов, что примерно в десять раз дешевле американских аналогов. Срок окупаемости аппарата - шесть месяцев.

http://www.ntsomz.ru/news/news_cosmos/belka_7_sep_2005

http://www.rambler.ru/db/news/msg.html?mid=6282972
 
Москва: нове необориве интерконтиненталне ракете "Булава"


МОСКВА, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА-РИА-Новости/ - О новој руској интерконтиненталној стратешкој ракети морског базирања "Булава" не зна се много, сем да је на бази чврстог горива и да је њена нуклеарна бојева глава вишекасетна са индивидуалним навођењем.

Не зна се колико је "вишекасетна", то јест колико бојевих глава носи, али није тешко прорачунати домет лета "Булаве".

Ријеч "интерконтинентална" у њеној карактеристици значи да је она у стању да лети минимум на осам до десет хиљада километара - истичу експерти.

Ово ново руско оружје најавио је предсједник Владимир Путин у више нварата, истичићи да ће у наоружање руске армије бити укључени нови хиперзвучни ракетни системи, које противничка страна не може оборити.

"Укључићемо у наоружање нове стратешке високософистициране комплексе какве нико други у свијету нема. То су системи који ће функционисати на бази хиперзвука и мијењаће правац кретања по хоризонтали и вертикали. Ти системи су практично необориви" - рекао је Путин.

Експерти истичу да је ријеч о комплексу противваздушне одбране на ком одавно раде руски стручњаци и научници.

Планирано је да тај систем обезбјеђује заштиту територије Русије као систем противваздушне, противракетне и космичке одбране истовремено.

Министар одбране Русије Сергеј Иванов обавијестио је Путина још почетком октобра прошле године да је у акватоиријуму Бијелог мора испробана макета нове стратешке ракете морског базирања "Булава".

Макета ракете, са одговарајућим параметрима, испаљена је помоћу барутског акумулаторског пуњења из подводног положаја са највеће у свијету тешке атомске подморнице "Дмитриј Донској" на задату висину.
 
КАД СРЕДИМО ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ, НА РЕДУ ЈЕ РС

- Наши чланови су пробрани млади Срби и Србкиње, који љубав према Богу и роду доказују спретношћу и спремношћу да своје слободно вријеме, знање и способности употребе на добробит Србства, а не на његову штету. Србство неће спасити нови програми, већ нови људи, и управо зато Образ јесте покрет србске будућности!...
- Потпуно је јасно да одузимање надлежности Републици Србској води њеном сигурном нестанку, и зато се Отачаствени покрет Образ залаже за расписивање референдума о независности РС, јер је то једини начин да се она очува...
 
Доносимо имена дела руских добровољаца који су пали за слободу Србије

Пише: Младен КРТОЛИНА

Током наше четворогодишње борбе у Западној Србији, по трећи пут у овом веку против истих нам и добро познатих непријатеља, учешће у одбрани српских огњишта узео је и не мали број странаца.
Споменућемо најупечатљивије акције руског хероја Александра Саше Шкрабова, који је са својом диверзантском елитом на нож заузео коту "Мачак", која је петнаестак дана пре тога безуспешно гађана артиљеријом.

Српски народ дугује велику захвалност, пре свега, руским добровољцима који су заувек оставили своје кости на српској земљи. Најмање што можемо да урадимо је да подржимо иницијативу за израду спомен-обележја погинулим руским добровољцима.
Овом приликом набројаћемо неке руске витезове који су дали своје животе.

1. Александар Александров, рођен 1961. године, погинуо 21. маја 1993. године, сахрањен 22. маја исте године на гробљу Хреша код Сарајева.
2. Михаил (Виктора) Трофимов, капетан прве класе, рођен 1963. године у Одеси, погинуо 7. јуна 1993. године на Челопеку, смртно погођен у груди. Сахрањен је 8. јуна 1993. године на гробљу Прача код Сарајева.
3. Александар (Георгијевић) Типтин, рођен 12. септембра 1969. године у Перму, нестао 7. јуна 1993. у рејону Челопек, код Сарајева.
4. Петар (Анатолија) Малишев, рођен 25. јуна 1967. године у Москви, погинуо 3. октобра 1994. године у рејону Полома на Нишићкој висоравни, сахрањен је 5. октобра 1994. године у Сарајеву.
5. Роман (Серафима) Малишев, рођен 20. фебруара 1971. године у Кирову, погинуо 15. октобра 1994. године у рејону Мошевачког брда, на Нишићкој висоравни.
6. Алексеј (Валерија) Тамилин, рођен 9. јула 1961. године, у Зитомјеру у Украјини, погинуо 14. децембра 1994. године у Пресјеници, на планини Бјелашници, сахрањен 15. децембра 1994. године у Доњим Младицама, општина Ново Сарајево.
7. Виктор (Николај) Десјатов, рођен 12. фебруара 1955. године у Екатеринбургу у Русији, погинуо 6. јануара 1994. године у Охридској улици, општина Ново Сарајево при покушају да извуче рањеног борца.
8. Анатолиј (Сергеја) Астапенков, рођен 17. новембра 1968. године у Перму у Русији, погинуо дана 24. јануара 1994. године у рејону Златишта, општина Ново Сарајево.
9. Александар (Јурија) Бочкарев, рођен 6. априла 1971. године у Русији, погинуо 10. фебруара 1994. године на Јеврејском гробљу, општина Ново Сарајево, приликом извршења борбеног задатка.
10. Александар (Владимира) Шкрабов, рођен 4. априла 1954. године у Латвији, погинуо 4. јуна 1994. године на Нишићкој висоравни приликом извршења борбеног задатка.
11. Сергеј Мирончук, рођен 20. фебруара 1970. године у Одеси, Украјини, погинуо 18. јуна 1995. године у рејону Кукова на планини Трескавици, након тешког рањавања остао на непријатељској страни, тело размењено 17. августа 1995.
12. Михаил (Викторович) Трофимов, капетан, рођен 16. фебруара 1963. године у Одеси, у Украјини, погинуо 7. јуна 1995. године, у Дарељима, код Праче, где је сахрањен, а после одређеног времена тело је пренесено у Русију.
13. Јуриј (Павела) Пилипицик, рођен 3. марта 1967. године у Кисњеву, у Молдавији. Погинуо 16. јуна 1995. године на Мошевачком брду приликом извођења борбених дејстава.
14. Димитриј (Евгенија) Чекалин, из Москве. Погинуо 10. марта 1993. године на Мајевици, сахрањен у Прибоју код Лопара.
15. Сергеј (Владимировић) Малешко, рођен 29. јула 1965. године у месту Минерални Води, у Русији, погинуо 30. септембра 1992. године, када је моторно возило у којем се налазио наишло на противтенковску мину. Сахрањен на православном гробљу у Билећи.
16. Андреј (Николајевић) Нименко, рођен 10. септембра 1972. године у Москви, погинуо 3. децембра 1993. године у селу Холујци - Вишеград, приликом извиђања наишао на непријатељску заседу.
17. Василиј (Викторовић) Ганијевски, рођен 16. јануара 1960. године, из Саратова, погинуо 12. јануара 1993. године у селу Ораховци - Вишеград приликом извршавања борбеног задатка у борби са непријатељима.
18. Генадиј (Петрович) Котов, рођен 1960. године из Волгодонска, погинуо 9. фебруара 1993. године у Резању - Ћупријици код Вишеграда, приликом чишћења терена наишао на непријатељску ДТГ.
19. Константин Богословски, рођен 4. фебруара 1973. године из Москве, погинуо 12. јуна 1993. године у Зглавску код Вишеграда, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
20. Димитриј Попов, рођен 12. новембра 1957. године у Лењинграду. Погинуо 12. априла 1993. године у Стоцу - Вишеград, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
21. Владимир Сафонов, рођен 17. маја 1949. из Санкт Петербурга. Погинуо 12. априла 1993. године у Стоцу-Вишеград, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
22. Олег Станислава Славен, погинуо 24. јула 1995. године у Стублићу (рејон Жепе) Милићи, приликом напада непријатеља на наше одбрамбене положаје.
 

Back
Top