vuk_:
Odavno nije bilo bolje teme na ovom podforumu.
Хвала, Хвала, Вучино...
ops:
ops:
vuk_:
Ostaje samo jedan mozda spas, ali to i nije spas, vise je izlaz, a to je ona nasa srpska doslednost principu slobode iznad svega - bolje grob nego rob!
Ово што си сад рекао је ОДЛИЧНО! Управо тај, у својој суштини пагански, поглед на свет - "не треба ми живот ако нисам СЛОБОДАН", је оно што нас и са мог и са њиховог, европско/либерално/демократског аспекта, раздваја од "еманциповане", "цивилизоване" и сваке остале "Европе модерног доба" (тзв "постхришћанске Европе") и даје им "муницију" да нас отпишу као гомилу дивљих и НЕРАЗУМНИХ "византијских варвара", који не баштине ништа од тековина Ренесансе/Хуманизма или реформе Мартина Лутера...
О тековинама француске револуције да не причам... Нити о способности да се са њима постигне неки компромис...
У филму "Храбро Срце", губави отац војводе Роберта Бруса, своме сину јасно каже: " ... управо способност да правимо компромисе је оно што нас чини племенитим!" Ову реченицу сам запамтио једноставно као крајње симплификовану
парадигму западног погледа на свет. А то много говори о њима... И то не баш много похвално.
Јер, компромис је у својој бити трговачка категорија и проистиче из ценкања на пијаци, за разлику од јунаштва, части и храбрости, као лајтмотива српске традиције... Иако је проценат Срба који по овом кодексу живе, сад већ драстично близу нули... И пада... Свеједно.
Док има један такав, постојаће и СРБИЈА. Лазарева.
Небеска. А остали ће бити у Европи. Оној крајње земаљској... Картезијанско - материјалистичној. Трговачкој...
И ту је проблем, бар што се мене тиче ; Зато се и питам, да ли ћемо у том свету где ћеш ти појединачно имати право да се ожениш и са својим кућним љубимцем ако хоћеш, (не ти лично, Богу хвала - него метафорички), елем, да ли ћемо, у тој Европи, ти и ја имати право да певамо "Ко то каже Србија је мала?", или ћемо морати да љубав и дивљење према херојским делима предака, који су дали животе да ти и ја не би били робови и сеизи страним газдама, заменимо љубављу према ЕУ и претплати на XXL сателитски канал, или радошћу што и Београд има геј-параду...
Радошћу првог "Егзита"...
Јер ту је подметачина и замена теза...
Да ли је право на "Егзит",(коме свака част и ништа против немам, али је он за мене директна последица КОПИРАЊА западних трендова), дакле, да ли је право на копирање других, испред права на то да ОСТАНЕМ ДОСЛЕДАН СЕБИ?
Европа каже "ЈЕСТЕ" у одговор на ово питање. "Ви сте мали народ, и као такви морате и да се носите. У три лепе, ако ми тако одлучимо... Погледајте Хрвате. Како они знају СВОЈЕ МЕСТО у овом свету и тренутку?
Како Чеси? Како Словаци? Како Словенци?
Јесте, додуше, да су исти сви одреда католици и да су одувек били под страном окупацијом, овом или оном, у мањој или већој мери, отворено или суптилно, па самим тим, за боље и не знају, свеједно, важноје да су они - НАПРЕДНИЈИ ОД ВАС... Ако се не "дозовете у памет", и не кренете у модернизацију вашег друштва и раскидање са елементима прошлости, ми ћемо вас "довести у ред"... Као 1999-те."
Опа, још једна флоскула искочи из Европе! Још један задатак који "мали" морају да испуне... "Раскидање са прошлоћу"... Јер, како су велики, сви одреда модерни, загледани у светлу будућност, чисти, лепи, напредни, лустрирани од заблуда, а све то јер су РАСКИНУЛИ СА ПРОШЛОШЋУ, и ведра чела и чиста образа кренули напред...
`Ајде? Па наша прошлост је низ славних победа против ВАС! И то на НАШОЈ ТЕРИТОРИЈИ! Није наша прошлост као ваша! Ни моје Државе, ни моје породице - која је, ако је то битно, записана у Србији од средњег века... Да ја имам такву прошлост какву неке од Европских земаља имају, не би ме опрало ни седам мора ; империјализам, хегемонија, робовласништво, инквизиција, освајања, ратови, поробљавања, колонијализам, израбљивање, сваковрсна дискриминација, верски ратови, револуције, вартоломејске ноћи, кристалне ноћи, холокауст, концлагери, масакри... ужас до ужаса... и ја бих такву прошлост одмах заборавио, окренуо нови лист и гледао само напред... Преплашен од погледа уназад...
Зар не?
Донекле се, истине ради и ја слажем да са неким аспектима наше прошлости, треба одлучно раскидати и видим да се то и чини... Раскидати са овим сировим шовинизмом који су донеле деведесете, свакако!
Са Слобином и Брозовом, југословенском и комунистичком прошлошћу - апсолутно!
Али са Дедовском, Прадедовском (читај : Тополском, Пећком, Рашком, Немањићком, СВЕТОСАВСКОМ или Лазаревом) - НИКАД!
И шта сад, Европо?
Ја мислим да имам ПРАВО на поштовање прадедовске жртве. Право да никада не урадим нити дозволим да други ураде ишта од онога што би укаљало или обесмислило оно за шта је он, у борби против ВАС, Европљана, ОКУПАТОРА и НЕПРИЈАТЕЉА, дао свој живот на олтар слободе...
И то је МОЈЕ право, господо...
Право да нећу окупацију.
Право да нећу доминацију.
Право да нећу уцењивање.
Право да будем УСПРАВАН, па нек се и небо сруши...
На ово нам се Европа само иронично смеши...
И прети...
К`о Радован трећи - да из "фундамента обратимо пажњу на понашање..." Или ћемо, опет, добити по носу... Од силе... Јер сила Бога на моли...
А сили се само силом може супротставити. Сила је једини аргумент који батинаши поштују...
На крају, да сумирам. Да ли ми имамо ПРАВО на тај наш концепт НЕПОКОЛЕБЉИВОГ и БЕСКОМПРОМИСНОГ става УСПРАВНО, који, наравно, проистиче из жеље да И МИ БУДЕМО СИЛА, а не другоразредни народ кочијаша и собарица великим господарима, без обзира на чињеницу да их то љути и да управо то и јесте разлог због чега редовно имамо проблеме са њима, са том цивилизованом и напредном и демократском Европом?
Да ли имамо то право?
Ја мислим да су ми то право преци купили... Крвљу.
Ви мислите шта је вама драго...
И сада се поново враћам на почетак, (што ми је вероватно и дужност као аутору ове тезе и зачетнику теме), на питање са почетка...
Да ли је право да будеш УСПРАВАН, једно од основних људских права? Или није?