Izgubili 50 miliona evra da bi Vlada uštedela 1,7 miliona evra
Ministarstvo finansija skresalo budžet za nabavku protivgradnih raketa, pa je umesto 11.500 nabavljeno 4.500 projektila. Drastično skočile cene voća i povrća
Država je pokušala da uštedi oko 1,7 miliona evra na nabavci protivgradnih raketa, pa je napravila štetu od 50 miliona evra i izazvala poskupljenje voća i povrća. Zbog pogrešne procene Ministarstva finansija stradalo je 50.000 hektara obradivog zemljišta, tvrde u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
Direktor RHMZ-a Milan Dacić kaže da je zavod tražio novac za nabavku 11.500 raketa za ovu godinu, što bi bilo dovoljno da se Srbija godinu dana brani od grada.
Dobili smo, međutim, novac za samo 4.500 raketa - navodi Dacić.
U Ministarstvu finansija juče su nam rekli da je za dodatne rakete RHMZ tražio 177 miliona dinara (1,7 miliona evra), ali da u budžetu nije bilo dovoljno para, pa im je odobreno samo 132,7 miliona.
Uskoro nove oluje
- U predlogu finansijskog plana za 2010. RHMZ je tražio za protivgradne raketa 309,7 miliona dinara. Od toga za redovno finansiranje 132,7 miliona dinara, a dodatno još 177 miliona. Imajući u vidu ograničene bilansne mogućnosti budžeta RS, kod svih korisnika obim sredstava utvrđen je vrlo restriktivno - rekli su nam u ministarstvu.
Načelnik operative RHMZ-a Zoran Babić kaže za Press da 225 protivgradnih stanica u Srbiji trenutno nema nijednu raketu!
- Gradom je zahvaćeno 50.950 hektara zemlje, što je jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji! Nažalost, već za vikend očekujemo prodor hladnog vazduha i biće sigurno grmljavinskih oblaka. A koliko će biti gradonosnih, videćemo. Trenutno oko 15 odsto stanica, odnosno njih 225 uopšte nema rakete. U proseku, od najmanje 12 potrebnih projektila po stanici, mi imamo samo dva! Najugroženija su područja Niša i Kruševca - objašnjava Babić.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić potvrđuje za Press da je naneta šteta u iznosu od oko 50 miliona evra, što je 28 puta više od novca koji nam je bio potreban za dodatne rakete!
S obzirom na strukturu naših zasada, možete računati da je šteta po hektaru oko 1.000 evra. Znači da je na 50.000 hektara šteta oko 50 miliona evra! A nikome ne fali ni dlaka s glave zbog toga! Mislim da posete premijera Cvetkovića selima koja su doživela katastrofu koštaju više nego 1.000 raketa - kaže Ševarlić.
Papreno na pijacama
Posledice nemara države odmah su osetili i građani. U poslednjih desetak dana na pijacama cena paradajza je tri puta uvećana, pa sada kilogram košta između 150 i 200 dinara. Poskupele su i paprike, breskve, kupine, jabuke, grožđe, maline...
Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Agrina" Sava Jojić kaže da je grad osnovni razlog poskupljenja na pijacama.
- Da li je moguće da niko u Vladi Srbije ne može da shvati da su Šumadija i neki delovi Srbije svake godine izloženi gradu!? Samo na paradajzu je prosečna šteta 10.000 evra po hektaru! Ljudi prosto plaču, jer više nemaju od čega da žive. A u te priče premijera da će svi biti obeštećeni ne verujem. Verovatno će nekoliko domaćinstava dobiti nešto novca da bi se o tome pričalo u medijima i da bi se neko slikao - kaže Jojić.
„TRAJAL": Samo još pare, pa isporučujemo!
Kruševački „Trajal" ima kapacitete da isporuči dovoljan broj protivgradnih raketa, ali za njihovu nabavku je potreban novac iz budžeta, tvrde u ovom kruševačkom preduzeću.
- Decenijama spadamo u red najvećih proizvođača raketa za protivgradnu zaštitu. Kapacitet fabrike je oko 100 komada na dnevnom ili 10.000 raketa na godišnjem nivou. Fabrika eksploziva i pirotehnike, gde se rakete proizvode, uvek ima zalihe gotovih proizvoda, pa možemo odmah da isporučimo potrebne količine - kaže Milan Simić, direktor „Trajalove" fabrike eksploziva.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/...ra+da+bi+Vlada+uštedela+1,7+miliona+evra.html
Vrhunski ekonomski stručnjaci Žuća BoTa Račundžija i Cvetko Nesretko su ponovo, kako i dolikuje vrhunskim ekonomskim stručnjacima, uspeli da ostvare uštedu masakriranom budžetu Republike Srbije od cirka - 50 miliona eurića.
Posredna šteda je mnogo veća, računajući izgubljene prihode od poreza na promet i verovatne isplate pomoći poljoprivrednicima pogođenim nepogodom ( da nepomisli neko da sam protiv ovoga, ljudima treba makar nadoknaditi osnovne troškove proizvodnje).
Dakle, ukoliko naši vrhunski finansijski i organizacioni stručnjaci nastave sa oporavkom poljoprivrede ovim tempom, garantovano iduće godine od povrća ćemo imati mladu zelenu travu.
