МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
Krstaški ratovi
Krstaški ratovi su niz ratova od 1196 -1270. godine koje je organizovala katolička crkva za oslobođenje Hristovog groba u Jerusalimu iz ruku nevernika, turaka Seldžuka. Ratovi su nazvani krstaški zbog krsta koji su vojnici nosili na svom odelu. Katolička crkva je u ovim ratovima videla priliku da uspostavi duhovnu dominaciju nad zemljama Istočnog Rimskog Carstva, a riteri i feudalci bili su vođeni ekonomskim motivima (osvajanje novih poseda, ratni plen).
Prvi krstaški rat 1196.-1199. poveli su normanski, flandrijski i holandski riteri. Osvojili su Jerusalim i stvorili nekoliko grofovija i jerusalimsku kraljevinu.
Drugi krstaški rat 1147-1149 pod voðstvom francuskog kralja Luja VII i nemaèkog kralja Konrada III završio se bez rezultata.
Treči krstaški rat 1199.-1202 vode engleski kralj Ričard Lavljeg Srca, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. U ovom pohodu nemački car se udavio u jednoj rečici, Filip II Avgust se posle svađe sa engleskim kraljem vraća u Francusku. Ričard Lavljeg srca je uspeo ugovorom da obezbedi slobodan dolazak hodočasnika u Jerusalim.
Četvrti krstaški rat 1202.-1204. vodili su francuski feudalci pod voðstvom Mletačke republike. U ovom pohodu krstaši su zauzeli Carigrad, stvoreno je Latinsko Krstaško carstvo i stvorene još neke manje države.
Peti krstaški rat 1217.-1222. vođen je protiv egipatskog sultana koji je vladao Palestinom. Zbog unutrašnjih razdora, krstaška vojska je morala da napusti Egipat.
U Šestom krstaškom ratu 1228.-1229., Fridrh II Hoenštaufovac osvaja Jerusalim.
Francuski kralj Luj IX preduzeo je sedmi (1248.-1254.) i osmi (1270.) kstaški rat, ali bez većih uspeha.
Treba pomenuti i dva decija krstaška rata (1212.). Po crkvenom uverenju Hristov grob mogli su da oslobode samo bezgrešni dečaci. Međutim, deo dece su trgovci prodali u Egiptu, a drugi deo je stradao od zime i gladi.
Posledice krstaških ratova su opadanje ugleda rimskog pape, dominacija italijanskih gradova u sredozemlju, upoznavanje Evrope sa kulturom Istoka.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Сведоци смо, нарастање муслиманског фундаметализма у свету.
Све јача је његова присутност у срцу ЕУропе.
Многе хришћанске земље, уз велику толеранцију, према муслиманској
вери, све чешће подижу свој глас.
Долази до сукоба, две вере, цивилизације, културе...
Јаке екстрмне снаге из муслиманских држава прете
да ће немире пренети на државе, које не прихватају
њихов начин живота и поимање културе.
Некада су КРСТАШКИ РАТОВИ вођени за очување Христовог гроба.
Да ли ће се у некој будућности, водити исти ратови
за очување или проширење једне од ове две вере.
Хоће ли бити рата између хришћана и муслимана?
Све ово ме не би много дотицало, али сам свесан
да ако дође до нечега, опет ће разни КОЊАНИЦИ са крстом на грудима
јуришати преко Србије, хитајући ка Истоку.
Krstaški ratovi su niz ratova od 1196 -1270. godine koje je organizovala katolička crkva za oslobođenje Hristovog groba u Jerusalimu iz ruku nevernika, turaka Seldžuka. Ratovi su nazvani krstaški zbog krsta koji su vojnici nosili na svom odelu. Katolička crkva je u ovim ratovima videla priliku da uspostavi duhovnu dominaciju nad zemljama Istočnog Rimskog Carstva, a riteri i feudalci bili su vođeni ekonomskim motivima (osvajanje novih poseda, ratni plen).
Prvi krstaški rat 1196.-1199. poveli su normanski, flandrijski i holandski riteri. Osvojili su Jerusalim i stvorili nekoliko grofovija i jerusalimsku kraljevinu.
Drugi krstaški rat 1147-1149 pod voðstvom francuskog kralja Luja VII i nemaèkog kralja Konrada III završio se bez rezultata.
Treči krstaški rat 1199.-1202 vode engleski kralj Ričard Lavljeg Srca, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. U ovom pohodu nemački car se udavio u jednoj rečici, Filip II Avgust se posle svađe sa engleskim kraljem vraća u Francusku. Ričard Lavljeg srca je uspeo ugovorom da obezbedi slobodan dolazak hodočasnika u Jerusalim.
Četvrti krstaški rat 1202.-1204. vodili su francuski feudalci pod voðstvom Mletačke republike. U ovom pohodu krstaši su zauzeli Carigrad, stvoreno je Latinsko Krstaško carstvo i stvorene još neke manje države.
Peti krstaški rat 1217.-1222. vođen je protiv egipatskog sultana koji je vladao Palestinom. Zbog unutrašnjih razdora, krstaška vojska je morala da napusti Egipat.
U Šestom krstaškom ratu 1228.-1229., Fridrh II Hoenštaufovac osvaja Jerusalim.
Francuski kralj Luj IX preduzeo je sedmi (1248.-1254.) i osmi (1270.) kstaški rat, ali bez većih uspeha.
Treba pomenuti i dva decija krstaška rata (1212.). Po crkvenom uverenju Hristov grob mogli su da oslobode samo bezgrešni dečaci. Međutim, deo dece su trgovci prodali u Egiptu, a drugi deo je stradao od zime i gladi.
Posledice krstaških ratova su opadanje ugleda rimskog pape, dominacija italijanskih gradova u sredozemlju, upoznavanje Evrope sa kulturom Istoka.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Сведоци смо, нарастање муслиманског фундаметализма у свету.
Све јача је његова присутност у срцу ЕУропе.
Многе хришћанске земље, уз велику толеранцију, према муслиманској
вери, све чешће подижу свој глас.
Долази до сукоба, две вере, цивилизације, културе...
Јаке екстрмне снаге из муслиманских држава прете
да ће немире пренети на државе, које не прихватају
њихов начин живота и поимање културе.
Некада су КРСТАШКИ РАТОВИ вођени за очување Христовог гроба.
Да ли ће се у некој будућности, водити исти ратови
за очување или проширење једне од ове две вере.
Хоће ли бити рата између хришћана и муслимана?
Све ово ме не би много дотицало, али сам свесан
да ако дође до нечега, опет ће разни КОЊАНИЦИ са крстом на грудима
јуришати преко Србије, хитајући ка Истоку.
aaaaa 
