Свака политичка партија је сама по себи зло. За демократију, битан је квантитет а не квалитет. Важно је само то ко је добио већину гласова, а потпуно се занемарује питање да ли су и колико су стручни они који гласају поводом питања о коме се гласа. Па тако, на пример, глас тројице пекара важи три пута више од гласа једног економисте када се одлучује о неком економском питању, јер власт која је званично изабрана на принципу тзв. општег права гласа, бави се свим друштвеним питањима. Уместо да се доношење одлука сузи у границе стручности и компетентности бирача, демократија омогућава да сваки бирач о свему одлучује, што је апсурд јер се не може свако у све разумети.
Веома је важно знати да се грчка именица демос у Светом Писму Новог Завета појављује свега четири
пута, и то увек у најнегативнијем значењском контексту (Дап 12,22; 17,5;19,30.33). Демос је безсловесна
руља која обожава антихришћанског крволока цара Ирода Агрипу I, ђавоиманог богоборца који је, да би се
додворио Јеврејима, прогонио хришћане, затворио Апостола Петра и мачем погубио Светог Апостола
Јакова, сина Зеведејевог (Дап 12, 20-23). Демос је светина коју су Јудејци у Солуну нахушкали против
благочестивог хришћанина Јасона, пријатеља Апостола Павла (Дап 17,5). Демос је, такође, неразумна
распомамљена руља којом без потешкоћа манипулишу лихварски демагози на челу са ефеским златаром
Димитријем који демонском мржњом мрзи Господа Исуса Христа и све хришћане (Дап 19,23-40).