Pacenici ili...?

Da li znate neku osobu (ili ste i sami takvi) koja voli da pati?
Znate one ljude koji posle duge veze pate, pate i pate...msm razumem je da je potrebno neko vreme,koje je individualno da se oporave, progutaju to i da nastave dalje ali cini mi se da neki ljudi jednostavno ne zele da nastave dalje, da se pomire i izbore sa tim i uzivaju u tome da svima-a narocito drugoj strani iz te ex-veze, stave do znanja da ONI, zaboga pate...
Mene licno takvi ljudi frustriraju i izbacuju iz takta jer ne mogu da razumem toliku apatiju i autodestruktivnost. Brate ok placi, pati mesec, dva posle toga prelomi izvuci pouku iz tog iskustva i zgrabi zivot siroko rasirenih ruku...
Ee...da sta vi mislite o tome?

a da se ova tema prebaci na psihologiju?

Imam jednu takvu drugaricu od koje shiznem dok je slusam kako maltene uziva u svojoj patnji i postavlja zid na svaki dalji konstruktivan razgovor. To njeno trabunjanje vise ni ne kontam kao auto destruktivno vec kao destruktivno ka spolja jer ubija svaku volju sagovornika da je razume. Vec godinama pati za jednim nikogovicem koji se sprdao sa njom, a posle ju je ostavio i ona i dalje napravi nekakvu nadmenu facu kad god izgovori: "Ali niko nije kao on", i time ne postavlja samo sebe ispod njega nego sve zivo sto je okruzuje. A on joj nije ni za prineti: debelguzi matorac sa pojasom oko struka koji zivi na racun supruge koju je varao sa njom, koji se ponasao prema njoj kao prema debilu, koji kad progovori, pripadne normalnoj osobi muka, koji ne ceni ni sebe ni druge. Zhasu.

ne volim takve ljude.
hadje da recimo mesec dana ista priča ali kad i posle mesec dana se nastavi isto, to već nije dobro.
ima ljudi koji se užive u patnji i maltene doživljavaju život kao špansku seriju, a to ne valja nikako.
ja ne volim da pričam o tome, više mi je stalo da što pre prebolim, a to ne mogu ako non stop pričam o tome, o njemu i prisećam se svega.
mislim da i oni koji pričaju samo o tome jednostavno sebi ne dozvoljavaju nikako da prebole.
lakše im je da se užive u tu patnju i 'predaju' se tako, nego li da nešto preduzmu da bi im bilo bolje.
definitivno je lakše patiti nego ustati, obrisati nosić i krenuti dalje u potragu za novim partnerom, jer kako pored 'savršenog' bivšeg naći njemu sličnog ili čak boljeg?
nema načina pomoći takvim ljudima ako oni nisu odlučili da sami sebi pomognu.
ne možeš nikome reći kako da živi.

patetika je opijajuća, i zarazna.

Meni dugo treba da prebolim...bas dugo... i volim da patim do bola jer jedino tako moze da me prodje..
Ukoliko se trudim da me sto pre prodje, sve mi se u kratkom vremenskom roku vrati i bude 5 puta jace.. i teze...
Ali nisam od onih koji dave prijatelje (a pogotovo ne exa) o tome...Sem na forumu

Meni je bilo shokantno kad sam (na primeru gorepomenute drugarice koji se kasnije potvrdio kao pravilo i u drugim slucajevima) shvatila da osobe koje se toliko puno i dugo uzhivljavaju u patnju zapravo velicaju tu svoju patnju i sa omalovazavanjem se odnose prema tudjim iskustvima svejedno da li su ta iskustva prijatna ili ne.

jeka:

Meni je bilo shokantno kad sam (na primeru gorepomenute drugarice koji se kasnije potvrdio kao pravilo i u drugim slucajevima) shvatila da osobe koje se toliko puno i dugo uzhivljavaju u patnju zapravo velicaju tu svoju patnju i sa omalovazavanjem se odnose prema tudjim iskustvima svejedno da li su ta iskustva prijatna ili ne.

Kliknite za proširenje...

e da...imam ja više takvih poznanica al jedna je nadmašila sve, tuguje ko svaka heroina u latinoameričkim sapunicama, i to samo ona i niko više na celom svetu ne znam za tu bol...dakle, svaka njena ljubav je ona prava...nikad doživljena do tada...al iznova i iznova je u stanju da zavoli svakog svog momka...pa se ja pitam kako?
ako je patnja za jednim iskrena i on bio onaj pravi?
kako patiti na isti način za svakim sledećim?

p.s. al ovo me stvarno uvek fasciniralo...

Tema#..Hm..nisam od onih koji dugo pate....više sam od onih ‚‚zasviraj pa za pojas zadeni‚‚...a ti to što si opisala je više neki mazohistički čin nad samim sobom nego što je stvarna patnja.

jeka:

Meni je bilo shokantno kad sam (na primeru gorepomenute drugarice koji se kasnije potvrdio kao pravilo i u drugim slucajevima) shvatila da osobe koje se toliko puno i dugo uzhivljavaju u patnju zapravo velicaju tu svoju patnju i sa omalovazavanjem se odnose prema tudjim iskustvima svejedno da li su ta iskustva prijatna ili ne.

Kliknite za proširenje...

Samo žele da skrenu pažnju na sebe...po sistemu ‚‚vidi me kako sam jadan‚‚...to je meni tako ljigavo i nekako glumački i sebično...naravno da je svakome njegova muka najveća ali brate mili nekad baš dave.

Sve je vec receno, nemam sta posebno da dodam.
To je u vezi sa osobinama licnosti. Ne treba uvek posmatrati kao slabost i zgrazavati se.
Nismo svi od istog materijala i ne dozivljavamo stvari na isti nacin, niti se na isti nacin lecimo.
Nekome bas treba da pati, i to je u redu ako to nije stalni manir i ako ne traje predugo.

Ali zaboravih da je ovo forum i da smo svi ovde nadljudi i nadzene koji sve slabosti prosto preziru

Stroncijum:

Sve je vec receno, nemam sta posebno da dodam.
To je u vezi sa osobinama licnosti. Ne treba uvek posmatrati kao slabost i zgrazavati se.
Nismo svi od istog materijala i ne dozivljavamo stvari na isti nacin, niti se na isti nacin lecimo.
Nekome bas treba da pati, i to je u redu ako to nije stalni manir i ako ne traje predugo.

Ali zaboravih da je ovo forum i da smo svi ovde nadljudi i nadzene koji sve slabosti prosto preziru

Kliknite za proširenje...

Ti bas umes da budes pametan
Ja patim dok ne shvatim zasto patim, pa se onda zivota latim, i u tom se poslu zainatim.
Od patnje mi bolje biti nece, a okolo jos mirise cvece,
Sunce sija, prolece zeleni,
sto je lepo svima osim meni.

Najvaznije je u zivotu biti jak i uvek ustati posle poraza.
Ja se nikada ne predajem i nikad nisam zrtva.

Mrvica84:

Da li znate neku osobu (ili ste i sami takvi) koja voli da pati?
Znate one ljude koji posle duge veze pate, pate i pate...msm razumem je da je potrebno neko vreme,koje je individualno da se oporave, progutaju to i da nastave dalje ali cini mi se da neki ljudi jednostavno ne zele da nastave dalje, da se pomire i izbore sa tim i uzivaju u tome da svima-a narocito drugoj strani iz te ex-veze, stave do znanja da ONI, zaboga pate...
Mene licno takvi ljudi frustriraju i izbacuju iz takta jer ne mogu da razumem toliku apatiju i autodestruktivnost. Brate ok placi, pati mesec, dva posle toga prelomi izvuci pouku iz tog iskustva i zgrabi zivot siroko rasirenih ruku...
Ee...da sta vi mislite o tome?

Kliknite za proširenje...

Eeeeeeeee bice da sam ja pacenik
uvek sam dugo patila nakon raskida...

A koliko je normalno patiti kada se jedna veza zavrsi?...mislim ono jel se da izmeriti, paticu dva sata a onda odoh u soping, jel moze to tako? Kod mene jok...pati dusa koliko hoce i mogu da je molim, razgovaram sa njom, da joj vicem ali se nista ne desava...njeno vreme je njeno vreme i ja tu nista ne mogu osim da ne govorim drugima o njoj i da ispunim vreme necim drugim dok sama ne odluci da kapitulira...takva je ona, bezobrazna...

meni bi bas trebalo da mi neko kaze da sam idiot i budala, hladan tus bi me bar sokirao i razbudio

sama podrska i razumjevanje ohrabruju da se i dalje uzivljavam u temu i emotivno upetljavam te dalje krivim percepciju
umjesto odvojim od svega, razbistrim glavu

mislim da i ti ljudi, vjeciti pacenici, kada bi se prestalo hodati na prstima oko njih, i odbila im se hrana,
to zapravo bila mnogo veca usluga od saslusavanja i saosjecavanja i trpljenja jedne te iste teme u nedogled

Galateja:

Ti bas umes da budes pametan
Ja patim dok ne shvatim zasto patim, pa se onda zivota latim, i u tom se poslu zainatim.
Od patnje mi bolje biti nece, a okolo jos mirise cvece,
Sunce sija, prolece zeleni,
sto je lepo svima osim meni.

Kliknite za proširenje...

Stroncijum:

Sve je vec receno, nemam sta posebno da dodam.
To je u vezi sa osobinama licnosti. Ne treba uvek posmatrati kao slabost i zgrazavati se.
Nismo svi od istog materijala i ne dozivljavamo stvari na isti nacin, niti se na isti nacin lecimo.
Nekome bas treba da pati, i to je u redu ako to nije stalni manir i ako ne traje predugo.

Ali zaboravih da je ovo forum i da smo svi ovde nadljudi i nadzene koji sve slabosti prosto preziru

Kliknite za proširenje...

Nije stvar u tome da smo NAD vidis da ima i onih koji dugo pate...

Ja jednostavno ne mogu tako, cini mi se da kada bi se tako prepustila da bi mogla odma kod psihica na terapiju...
Moje iskustvo posle duge veze je-patila, gnjavila, smrckala 2 meseca (otprilike) nakon toga presekla i pocela da zivim novi zivot..i to malo brzim ritmom valjda u nadi da cu pobeci toj mracnoj sili. Ne kazem da mi je bilo lako ni da nekad posle toga nisam zastala, pustila suzu ali to su samo oni moji trenuci za koje niko ne zna i nakon kojih dignem glavu, stisnem zube i guram dalje.
Sto moraju svi oko mene da znaju da ja tugujem? Ovako razvucem kez, otvorim okice i u momentu su oko mene ljudi koji mi odvuku paznju i ispune dan...

Stroncijum:

Ali zaboravih da je ovo forum i da smo svi ovde nadljudi i nadzene koji sve slabosti prosto preziru

Kliknite za proširenje...

Ja nisam nadzhena, ali igrom slucaja nisam jos patila zbog ljubavi i iskreno se bojim da mi se to ne desi kasnije a da nisam naucena da se izborim sa tim. Vidim po ostalima da nije lako.
Ipak, ne odobravam patike koje pate toliko da opterecuju okolinu i postavljaju barijere preko kojih bilo sta pozitivno ne moze dopreti do njih. Narocito mi je bljak kad uzdizu svoju ljubavnu pricu na racun svega ostalog. E ta njihova crta i nema mnogo veze sa stanjem patnje koliko sa cistim egoizmom.

baby jane:

e da...imam ja više takvih poznanica al jedna je nadmašila sve, tuguje ko svaka heroina u latinoameričkim sapunicama, i to samo ona i niko više na celom svetu ne znam za tu bol...dakle, svaka njena ljubav je ona prava...nikad doživljena do tada...al iznova i iznova je u stanju da zavoli svakog svog momka...pa se ja pitam kako?
ako je patnja za jednim iskrena i on bio onaj pravi?
kako patiti na isti način za svakim sledećim?

p.s. al ovo me stvarno uvek fasciniralo...

Kliknite za proširenje...

Haha fenomenalno i ja imam jednu takvu drugaricu...
Kako svakog momka voleti iznava kao G.dina savrsenog? Kako uopste uspeti zavoleti nakog (u toj meri) nakon 3 meseca zabavljanja? Zanimljivo je da nakon neke krace veze, njene patnje traju duze nego samo zabavljanje (mnooogo duze).
A da ne pricam o onim frazama-ali ti ne razumes koliko sam ja njega volim, on je meni bio sve i sl. Kao ti si nizi red i ti to ne kontas taj nivo povezanosti, ljubavi to samo ona moze da dozivi... Narocito posle vec pomenutih 3 meseca
Joj ali umaraju me takvi ljudi iskreno. Najgore u svemu sto moji drugari imaju potrebu da o tome pricaju non stop u drustvu i to mesecima i onda kad pokusas da ih ubedis da prestanu sa tim jos se i uvrede jer ti nisi pravi prijatelj kad ne pruzas podrsku

jeka:

Ja nisam nadzhena, ali igrom slucaja nisam jos patila zbog ljubavi i iskreno se bojim da mi se to ne desi kasnije a da nisam naucena da se izborim sa tim. Vidim po ostalima da nije lako.
Ipak, ne odobravam patike koje pate toliko da opterecuju okolinu i postavljaju barijere preko kojih bilo sta pozitivno ne moze dopreti do njih. Narocito mi je bljak kad uzdizu svoju ljubavnu pricu na racun svega ostalog. E ta njihova crta i nema mnogo veze sa stanjem patnje koliko sa cistim egoizmom.

Kliknite za proširenje...

....ma taj sto pati za druge i ne pati...mahom su u pitanju ljudi koji zele da privuku paznju. Nakon jednog zestokog razocarenja nisam okom okrznula preko dve godine nijednog momka, mozda zato sto se isprecila daljina a ne covek ali u svakom slucaju nisam rec o njemu progovorila, svi su videli jer sam fizicki propala ali me niko nista nije pitao...bas sam im zahvalna na tome...

Neko uziva u patnji, da. Obzirom da su tu emocije vrlo izrazene, a mozda ne moze na drugi nacin da ih oseti tako intezivno..onda uziva u patnji, po principu sve je bolje od ravnodusnosti...ma nemam pojma

Mrvica84:

Da li znate neku osobu (ili ste i sami takvi) koja voli da pati?
Znate one ljude koji posle duge veze pate, pate i pate...msm razumem je da je potrebno neko vreme,koje je individualno da se oporave, progutaju to i da nastave dalje ali cini mi se da neki ljudi jednostavno ne zele da nastave dalje, da se pomire i izbore sa tim i uzivaju u tome da svima-a narocito drugoj strani iz te ex-veze, stave do znanja da ONI, zaboga pate...
Mene licno takvi ljudi frustriraju i izbacuju iz takta jer ne mogu da razumem toliku apatiju i autodestruktivnost. Brate ok placi, pati mesec, dva posle toga prelomi izvuci pouku iz tog iskustva i zgrabi zivot siroko rasirenih ruku...
Ee...da sta vi mislite o tome?

Kliknite za proširenje...

u pa vecina je takva narocito zene koje ne daju pod izgovorima da nece sa svakim a ni sa kim ni ne pokusavaju..a inace mnogi vole i u vezi da pate i ne mogu bez tenzije..to mi veci hard core

Zasto uvek,ako je neko osecajan,se podvodi pod termin 'pacenik'?Mislim,iz tvoje price,ja sam onda pacenik..I bas me briga,sta ce ko da kaze..ne dramim,ali patim dugo i ne stidim se toga.Nismo svi sazdani od istog "materijala" i satkani od istih "niti"...Ja ne mogu protiv sebe,ja patim,tugujem u sebi i vreme najbolje leci sve..ako bih gurala pod tepih sve,na kraju bi me sustiglo kasnije i mnogo jace..i na bolu se srce uci,iskustvo vise.Ne pomaze tu ono:"Srce,ajde stop,dosta je bilo.."Nije srce sat da ga poklopis pa navijes...Mene posteno "udari" ali prezivim.Nisu ljudi prasina,pa da ih oduvas sa ramena.Svako je individua za sebe i drugacije dozivljava i prozivljava takve stvari.

sunasceJeca:

Zasto uvek,ako je neko osecajan,se podvodi pod termin 'pacenik'?Mislim,iz tvoje price,ja sam onda pacenik..I bas me briga,sta ce ko da kaze..ne dramim,ali patim dugo i ne stidim se toga.Nismo svi sazdani od istog "materijala" i satkani od istih "niti"...Ja ne mogu protiv sebe,ja patim,tugujem u sebi i vreme najbolje leci sve..ako bih gurala pod tepih sve,na kraju bi me sustiglo kasnije i mnogo jace..i na bolu se srce uci,iskustvo vise.Ne pomaze tu ono:"Srce,ajde stop,dosta je bilo.."Nije srce sat da ga poklopis pa navijes...Mene posteno "udari" ali prezivim.Nisu ljudi prasina,pa da ih oduvas sa ramena.Svako je individua za sebe i drugacije dozivljava i prozivljava takve stvari.

Kliknite za proširenje...

ne, vidi i ja sam takva, dugo patim, ali ovde se radi o mogućem idealizovanju bivšeg partnera i preterivanju u patnji kad se jednostavno osoba više ne pronalazi van patnje, tj.ne može da funkcioniše a da se ne samosažaljeva i kuka kako nekoga obožava i kako je to tragično što je baš njoj sve propalo, i umesto da pokuša da pronadje novog partnera i novi život, još više tone iz dana u dan, jer joj je izgleda tako lakše, čak mislim da se tako verovatno brani i od budućih razočarenja (kao što je to jedno-raskid) ali ne shvata da mnogo propušta.....to nije zdravo.

***Saint***,to se slazem,da nakon nekog vremena,srce otvara vrata za neke druge ljude i dogadjaje.To si u pravu,i ima puno ljudi koji se drze neodrzivog,koji prosto vole ljude koji ce od njih da naprave sve,samo ne voljena bica..Svojevremeno mi se jednom dopao neko,ko je bas dugo patio za nekom curom..koja je bila sve,samo ne sjajna..i sto ti vise pokusas da dopres do takvih,jednostavno ima i takvîh "programiranih" da i kada mogu biti sretni,i kada im je nesto ispred nosa,lakse da se drze patnje,no da pokusaju biti sretni.Dakle,onda ko je tu kriv?A,opet znam i momka,koga je cura prevarila,a on nju i dalje voli nakon 1o.god.Mislim,svega ima.Ne treba preterivati.Ja samo ne razumem sto je takvima lakse da budu sretni u svojoj nesreci nego sretni u mogucoj sreci?

sunasceJeca:

***Saint***,to se slazem,da nakon nekog vremena,srce otvara vrata za neke druge ljude i dogadjaje.To si u pravu,i ima puno ljudi koji se drze neodrzivog,koji prosto vole ljude koji ce od njih da naprave sve,samo ne voljena bica..Svojevremeno mi se jednom dopao neko,ko je bas dugo patio za nekom curom..koja je bila sve,samo ne sjajna..i sto ti vise pokusas da dopres do takvih,jednostavno ima i takvîh "programiranih" da i kada mogu biti sretni,i kada im je nesto ispred nosa,lakse da se drze patnje,no da pokusaju biti sretni.Dakle,onda ko je tu kriv?A,opet znam i momka,koga je cura prevarila,a on nju i dalje voli nakon 1o.god.Mislim,svega ima.Ne treba preterivati.Ja samo ne razumem sto je takvima lakse da budu sretni u svojoj nesreci nego sretni u mogucoj sreci?

Kliknite za proširenje...

zato što nekako deluje jednostavnije.

preveliko idealizovanje bivšeg partnera i posle raskida može da utiče na neku osobu da ona sama sebi ne pruži priliku da otvori svoje srce i da sebi novu šansu, patnja postaje izgovor jer je tako lakše odbraniti se od novog razočarenja, a onda se posle nekog vremena naviknu na to stanje jer su u tugovanju preskočili fazu prihvatanja stvarnosti i prevazilaženja svojih osećanja.
mislim da samopouzdanje igra veliku ulogu u tome...
naravno da svi imamo vreme koje nam je potrebno da prebolimo ali ove osobe ne žele sebi da dopuste da prebole i stalno se podsećaju na bivšu ljubav pričajući non stop o njemu, a to nikako ne doprinosi preboljevanju.
neki ljudi su svesni toga, ali neki i nisu, pa sad glupo je tražiti krivca za takvo stanje

ranjeni oro:

patetika je opijajuća, i zarazna.

Kliknite za proširenje...

zARAZNA????

Imam razumijevanja za tuđe emocije...
al me nervira kad neko potone totalno i još ga to dugo drži...

bolja je varijanta da živiš normalno, raduješ se...a kad dođe D-MOL...malo potoneš
al se opet DIGNEŠ