Rojters o vojskama zemalja Zapadnog Balkana
desk - 08. jun 2010. u 16.28
Zemlje Zapadnog Balkana, posebno one nastale raspadom bivše Jugoslavije, koja je bila među deset vodećih u svetu po naoružanju, danas su značajno smanjile vojne potencijale u ljudstvu i oružju i rešene su da postanu članice Evropske unije i NATO, ocenila je danas britanska agencije Rojters.
Povodom današnjeg potpisivanja u Zagrebu sporazuma o saradnji Srbije i Hrvatske u oblasti odbrane, britanska agencija je objavila čijenice o vojnim potencijalima zemalja Zapadnog Balkana, pozivajući se na dostupne podatke iz ministarstava odbrane i zvaničnih statistika.
Agencija ističe da su od zemalja regiona jedine članice NATO od 2004. Slovenija i od 2008. Hrvatska i Albanija, za koju podseća da nije bila u sastavu nekadašnje Jugoslavije. Slovenija je i jedina članica EU od 2004. godine.
Albanija je prošle godine aplicirala za člana EU. U toj zemlji koja ima 3,1 milion stanovnika i bruto domaći proizvod (GDP) od 13,4 milijarde dolara, vojni budžet iznosi 254 miliona dolara, a u aktivnom sastavu vojske ima 14.259 vojnika, navodi Rojters.
Bosna i Hercegovina je od prošle godine započela Akcioni plan za članstvo u EU što će eventualno voditi i u članstvo NATO, navodi agencija. U toj zemlji je GDP 18,3 milijarde dolara, vojni budžet 204 miliona dolara, a vojnika u aktivnom sastavu ima 10.000.
Što se tiče broja stanovnika, prema popisu iz 1991. bilo je 4,3 miliona ljudi, tokom ratnog perioda 1992-1995. nije bilo popisa, a sada se procenjuje da u BiH živi 3,8 miliona ljudi.
Hrvatska je od 2008. članica NATO i nada se da će ove godine ili iduće zaključiti pregovore o uključivanju u EU čija bi članica mogla postati 2012, navodi Rojters.
U toj zemlji je ukinuta obaveza služenja vojnog roka. Aktivnih vojnika ima 16.000. Vojni budžet je 1,02 milijarde dolara, dok je GDP 67,4 milijarde dolara, stanovnika ima 4,4 miliona.
Makedonija je postala 2005. kandidat za člana EU ali od tada nije preciziran datum otpočinjanja konkretnih pregovora u tom pravcu, dok je zbog spora sa južnim susedom Grčkom oko imena države blokirano uključivanje u NATO.
U Makedoniji je GDP 9,1 milijardu dolara, vojni budžet je 167 miliona dolara, aktivnih vojnika ima 8.000, a stanovnika 2,1 miliona.
Crna Gora je najveći deo vojnih potencijala, uključujući celu mornaricu, nasledila od zajedničke države sa Srbijom iz koje je istupila 2006. Sada je član NATO Partnerstva za mir i zvanični kandidat za puno članstvo u tom bloku. Takođe je aplicirala za članstvo u EU.
U toj zemlji je GDP 3,1 milijarde dolara, vojni budžet 40,8 milona dolara, stanovnika ima 680.000, a aktivne vojske 3.127 vojnika.
Slovenija je jedina članica i NATO i EU od 2004. Ima GDP 55,8 milijardi dolara, vojni budžet od jedne milijarde dolara, stanovnika 2,06 miliona, a u aktivnom sastavu isključivo profesionalne vojske ima 7.700 vojnika.
Srbija je članica NATO Partnerstva za mir ali se proglasila neutralnom 2007. zbog čega se debatuje o njenom punom članstvu u tom bloku koji ju je bombardovao 1999, podseća Rojters.
Agencija dodaje da je Srbija aplicirala za članstvo u EU. GDP je 58,8 milijardi dolara, vojni budžet 1,06 milijardi dolara, broj stanovnika 7,3 miliona, aktivni sastav vojske 29.125 vojnika. Puna profesionalizacija vojske se planira od 2011.
Na samoproklamovanom Kosovu, južnoj srpskoj pokrajini koju Rojters izdvaja jer je, kako navodi „deklarisalo nezavisnost od Srbije 2008. ali još nije članica Ujedinjenih nacija”, patrolira 10.000 vojnika predvođenih NATO i nema vlastite vojske već postoje Kosovske bezbednosne snage sa 2.500 aktivnih pripadnika koji su lako naoružani i imaju mandat da dejstvuju u kriznim slučajevima i radi zaštite civila.
