Savest

BLAJBI

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.720
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
 
uf verujem ti i ja bih tako nekako odreagovala ko ti sto si mada kad covek vec dodje u neke godine shvati da dok smo mladji drugacije i razmisljamo i da nekada u tim godinama ne mozemo da se stavimo na mesto nasih roditelja...
svi pravimo greske na zalost neko manje neko vece a opet kad pogledas neko sa mnogo vecim gresima i greskama zivi i spava mirno a nekome su male greske u zivotu prevelike da prosto pece kao tebe to sto ce pratiti kroz zivot...ono sto je bilo bilo je trebamo gleadti u buducnost...
 
FLORENA:
:rida:
Kako znamo da budemo nepromisljeni:(
Ne krivi sebe ko zna zasto je to tako bilo.
Kliknite za proširenje...


A zasto da ne krivi sebe?! Pa nije bio klinac kada ga je majka to pitala... I jos kaze da je znao da je ona zbog njega spremna na svaki kompromis...
Slazem se, svi gresimo, moramo nauciti da zivimo sa time, ali lakse se izborimo s tim kada se ogresimo o sebe, nego o osobe koje volimo...
Mudrost ide s godinama,

Ne razumem kad odrasla osoba reaguje tako kao on...
 
Multivita:
A zasto da ne krivi sebe?! Pa nije bio klinac kada ga je majka to pitala... I jos kaze da je znao da je ona zbog njega spremna na svaki kompromis...
Slazem se, svi gresimo, moramo nauciti da zivimo sa time, ali lakse se izborimo s tim kada se ogresimo o sebe, nego o osobe koje volimo...
Mudrost ide s godinama,

Ne razumem kad odrasla osoba reaguje tako kao on...
Kliknite za proširenje...

Ja razumem. Kad bih došla u situaciju da tako nešto kažem svom sinu, zapalio bi me :lol: Bilo bi jako, jako gusto...
Majka za sinove nije žena, ona je svetinja, ona sve može, sve razume, ona nema svoj život, ona je "ono" ili "nešto"...ona živi za decu, tatu...ona je čuvar imena i prezimena... deca su sebična....Ovo je tipično razmišljanje za sinove. Msm, ove balkanske sinove.
 
Blajbinger:
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...

Odreagovao si kao što bi i svaki drugi sin.

Mene je ganula sudbina čoveka koji je čitavog života voleo jednu ženu i nikad mu se nije dalo da bude sa njom..
Majka ti je sve u svemu bila srećna žena. Većina žena nikad ne doživi da budu voljene, a ona je bila voljena do smrti. Da si joj odobrio brak sa tim čovekom, to bi već bila filmska bajka. Ne treba da te grize savest, život nije film.

Čovek može da uradi nesvesno neke stvari zbog kojih će se kajati ili ga gristi savest, i to je normalno. Ljudi smo, grešni, zar ne? :D
 
Prisoner:
Ja razumem. Kad bih došla u situaciju da tako nešto kažem svom sinu, zapalio bi me :lol: Bilo bi jako, jako gusto...
Majka za sinove nije žena, ona je svetinja, ona sve može, sve razume, ona nema svoj život, ona je "ono" ili "nešto"...ona živi za decu, tatu...ona je čuvar imena i prezimena... deca su sebična....Ovo je tipično razmišljanje za sinove. Msm, ove balkanske sinove.
Kliknite za proširenje...

Odrasle, zrele ljude? Formirane licnosti?:confused:

Verujem da bi mnogi odreagovali kao i postavljac teme, ali ja ne bih i ne mislim da je ispravno.

A majka je svetinja, ono nesto i cerkama :heart:
 
Blajbinger:
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...

Boldovano govori da ipak osecas grizu savesti.
Mislim da kada dodje do price o majci da smo tu mozda najosetljiviji.
Nemam puno da kazem na ovu temu. Posle tri meseca shvatio si
da si pogresio. Moras da zivis sa tim, sta je bilo, bilo je.
Vreme leci sve.
Drago mi je da si ispricao ovu pricu. Veoma je poucna. Valjda neko i nauci nesto
iz nje.
Napravio si gresku, planuo si u trenutku.
Trebao si popricati sa njom i videti da li ona to stvarno zeli radi sebe a ne iz nekog sazaljenja prema tom coveku. A i ona je morala biti spremna na takvo nesto, da ti objasni
situaciju.
Zaista nekada moramo da pregazimo svoju sebicnost, cak iako nam se to nimalo ne svidja.
Majka kao majka, svome sinu zeli sve najbolje. Ispostovala je tvoja osecanja.
Samoca je jedna od najgorih stvari.
 
Blajbinger:
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...

i treba date grize savest -- bude ti žao--kaješ se šta god
i hvala ti što si nas upozorio da ne načinimo istu grešku :kafa:
 
A nije ti palo na pamet da majka ostane da zivi sa tobom, tako usamljena, kad vec ne sme da se uda?
Bas si se ogresio, mene bi ovako nesto peklo do kraja zivota... iako, covek kada je sebican, treba da ostane dosledan - ako si bio sebican tada, bud i sad, i oprosti sebi. Majka ti je sigurno oprostila.
 
Blajbinger:
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...
Зашто се спомиње да је богат?
Да ли је то битно за причу?
Ел се кајеш због тога или због мајке која је остала сама?

Иначе, ако икад будем одлучила да се удам нећу сина ни питати.
Као што ни он нема мене шта да пита кад се буде женио.
 
Blajbinger:
Nikad me ne grize savest.

Nikada u zivotu nisam uradio nista zbog cega bi me mogla gristi.

Spavam mirno.


Ima samo jedno mesto koga se setim cesto, i dodje mi jako zao. Rekao bih da me tu savest pece...

Evo o cemu se radi:


Vec dugo godina sam ziveo i radio u inostranstvu...Otac mi je umro davne 1983. godine... Mati je zivela sama u jednom vojvodjanskom mestu... Sad je i ona vec mrtva...

Jednom me je posetila. Imala je tada vec preko 65 godina ali se jos uvek dobro drzala.

Tada mi je rekla: "Znas, ja zivim jako usamljeno....Tvoj tata je davno umro... Ima u nasem mestu jedan gospodin, stariji, preko 70 godina....Nikada se nije ozenio jer je od mladosti bio zaljubljen u mene.....Zato je ostao sam do starosti... Veoma je bogat.. .I on je isto jako sam...Sta mislis, da se udam za njega, samo da mozemo da pomognemo jedno drugom..."

Dok mi je tako pricala, ja sam pobesneo: "To ako uradis, nikada ti necu oprostiti !" grmeo sam "Ti hoces da izdas mog pokojnog oca! ODRECVI CU TE SE PREKO NOVINA ako to uradis" skoro mi je pena udarila na usta od besa....

"Dobro necu" rekla je pokorno ona spremna zbog mene na svaki kompromis....

Posle nekog vremena otputovala je kuci, u svoju samocu..

Ja sam posle dugo razmisljao o tom razgovoru...Poceo sam se osecati lose...Nakon 3 meseca otprilike, zvao sam je telefonom i rekao: "Dobro, ako hoces da se udas za onog cicu, udaj se, bas me briga..."
A ona mi rece: "Sada je vec kasno...Kada sam mu poslednji put rekla da se necu udati za njega, za par dana je umro".

Meni kao da je tada opalila samar.

Shvatio sam gresku u svoj svojoj velicini.



Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...


Najiskrenije, prvo sto sam pomislila kad sam ovo procitala je......opet izmislja dramaticne price.

Procitala ponovo i dalje ne verujem:eek::eek::eek:

Ali da podjemo od toga da je istina......kosa mi se dize na glavi. Pa sta bi tek uradio da je tvoj otac bio ziv i da se razvela od njega?!? Ubio je zbog izdaje???

A kazes da si se razvodio 3 puta i rusio porodicu koju si stvarao.

Ne zelim dalje da komentarisem:eek:
 
deca su sebicna..uzasno sebicna..
ukoliko ih tako vaspitamo..
i ukoliko podlegnu kvazi moralu..

kad je moja nana umrla, deda je ostao sam..
ziveo je u mestu koje je 400km udaljeno od beograda..
sva njegova deca (4) zivela su u beogradu..ja sam tada imala 13-14 god..secam se kad je posle godinu dana rekao da on vise ne moze sam..nije mu tesko da sebi kuva i pere, koliko ga ubija samoca po citav dan i noc..kaze - nemam vise ni sa kim da se svadjam.
sva njegova deca, tri cerke i jedan sin su imala istu reakciju - kako te nije sramota!
zvali su ga da predje u bg, a on je rekao da moze da dodje u goste, ali na kratko..da je tamo zveo citav zivot i da nece pod stare dana da menja kucu i zivotne navike..samo hoce vreme da podeli sa nekim..
tada sam prvi put imala stav koji se razlikovao od stava moje majke(njegove cerke).
ona je tvrdila da deda skrnavi uspomenu na njenu majku, a ja sam kao dete probla da joj objasnim da je njeno gledanje na stvar pogresno.
deda je samo hteo da ima svoj zivot..nana uvek ostaje njihova majka, a deda bi imao nekoga sa kime bi podelio poslednjih par godina zivota.
deda ih nije poslusao..rekao je samo - prvo sam vas pitao, a sada vas obavestavam da se zenim..ne mozete vi da zivite moj zivot.
i bio je u pravu.
 
Mogla sam biti pored oca u njegovim posljednjim trenucima..ali nisam.I ništa na svijetu sve ove godine nije moglo da mi pomogne,ni činjenica da sam u tim teškim trenucima vozila 400 km ka jedinom gradu gdje se tih ratnih godina, mogao nabaviti lijek za njega..ni činjenjica da niko drugi nije mogao da otputuje po tu kutijicu..ja jednostavno nisam bila tu.I tačka.I savjest .I nema dalje.
 
naravno da imam grižu savesti
i da sve svoje postupke preispitujem
ii da se zbog nekih osećam loše
istina, nisu tako teške i fundamentalne stvari
više kao osećaj krivice što sam vikala na decu a mogla sam mirnoje da reagujem, što sam pretrpana poslom pa mi duge stvari smetaju...a ustvari sama sam kriva...
 
Blajbinger:
Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...
ako je prica stvarno istinita i treba da te grize savest. i da te bude sramota. sto si ko mator covek nasao da tako nesto kazes majci ko da si najobicniji balavac. al kriva je i ona sto te poslusala da ne bi povredila tvoja omatorela osecanja! :neutral: ebote kod nas se deca vaspitaju tako kao da su im roditelji vecni robovi. ne mogu da shvatim da neko ko vise nije tinejdzer nema oseocaj da i roditelji treba da uzivaju u zivotu.
 
Poslednja izmena:
Moj otac se na isti način ogrešio o svoju stariju sestru, samo što to on ni dan-danas ne shvata.
Ona je ostala udovica u svojoj 55. godini. Teča je bolovao veoma dugo i teško od karcinoma - jedan od onih slučajeva kad si svestan, bez obzira koliko boli, da će smrt ništa drugo do olakšanje, i bolesniku i porodici. Vrlo brzo je došla i penzija i ona je ostala da živi sama, još u punoj snazi, a bez ikakvih obaveza kojim bi ispunila dan. Iako joj deca žive tu, u istom gradu, kao i svi mi iz bliže familije, taj samački život joj je teško pao. Povremeno je u životu imala problem sa alkoholom i u tom periodu se to prilično intenziviralo.
Nekih godinu i po po tečinoj smrti javila nam je da je upoznala nekog čoveka, vršnjaka, takođe udovca, i da želi da živi sa njim. Nikada neću zaboraviti šta joj je moj otac tada rekao preko telefona. Da se ne glupira, da mu je već dosta njenih brljotina, umesto da sedi kod kuće kao normalna žena, jer ima stan, ima penziju, ona samo pravi komplikacije, ako ne zna šta će sa sobom neka čuva unuče, kako ne misli na svoju decu, jer šta će biti sa nasledstvom ako ona odluči da se uda....itd, itd.

Tad sam se strašno posvađala sa njim. Sama ideja da je on kao jedini ispravan i moralan život za nju video sedenje u kući, gledanje tv-a i odlazak do pijace, za ženu koja nema ni 60 i koja je puna života i neizdrža, koja nikad nije bila "kućni tip"...i da je sve ostalo neko brukanje familije, šta li, meni je bila grozomorna.

Srećom, tetka ga je tad "oduvala", sa mukom, i danas živi sa tim čovekom. Bilo je tu i "džombi na putu", i danas izleti poneki komunikacioni problem, ali je nekako sve leglo na mesto i ta veza ih je oboje preporodila. Danas su to dvoje matoraca koji samo skitaju, da imaju ozbiljniju kintu, bili bi od onih što se švrćkaju po celom svetu.

Ali, njen odnos sa mojim ocem je tada počeo da kopni. Nekoliko kasnijih sukoba ga je i dokrajčilo i danas su praktično stranci.
 
medved_bg:
Moj otac se na isti način ogrešio o svoju stariju sestru, samo što to on ni dan-danas ne shvata.
Ona je ostala udovica u svojoj 55. godini. Teča je bolovao veoma dugo i teško od karcinoma - jedan od onih slučajeva kad si svestan, bez obzira koliko boli, da će smrt ništa drugo do olakšanje, i bolesniku i porodici. Vrlo brzo je došla i penzija i ona je ostala da živi sama, još u punoj snazi, a bez ikakvih obaveza kojim bi ispunila dan. Iako joj deca žive tu, u istom gradu, kao i svi mi iz bliže familije, taj samački život joj je teško pao. Povremeno je u životu imala problem sa alkoholom i u tom periodu se to prilično intenziviralo.
Nekih godinu i po po tečinoj smrti javila nam je da je upoznala nekog čoveka, vršnjaka, takođe udovca, i da želi da živi sa njim. Nikada neću zaboraviti šta joj je moj otac tada rekao preko telefona. Da se ne glupira, da mu je već dosta njenih brljotina, umesto da sedi kod kuće kao normalna žena, jer ima stan, ima penziju, ona samo pravi komplikacije, ako ne zna šta će sa sobom neka čuva unuče, kako ne misli na svoju decu, jer šta će biti sa nasledstvom ako ona odluči da se uda....itd, itd.

Tad sam se strašno posvađala sa njim. Sama ideja da je on kao jedini ispravan i moralan život za nju video sedenje u kući, gledanje tv-a i odlazak do pijace, za ženu koja nema ni 60 i koja je puna života i neizdrža, koja nikad nije bila "kućni tip"...i da je sve ostalo neko brukanje familije, šta li, meni je bila grozomorna.

Srećom, tetka ga je tad "oduvala", sa mukom, i danas živi sa tim čovekom. Bilo je tu i "džombi na putu", i danas izleti poneki komunikacioni problem, ali je nekako sve leglo na mesto i ta veza ih je oboje preporodila. Danas su to dvoje matoraca koji samo skitaju, da imaju ozbiljniju kintu, bili bi od onih što se švrćkaju po celom svetu.

Ali, njen odnos sa mojim ocem je tada počeo da kopni. Nekoliko kasnijih sukoba ga je i dokrajčilo i danas su praktično stranci.
Kliknite za proširenje...

to je taj fol moral..
njemu je bitnija forma od sadrzaja..od momenta od kada je sahranila svog muza mora da ceka trenutak kada ce i ona da umre..
bolje to, nego da bude srecna..makar jedan dan, jedan, mesec, jednu godinu..mozda sa tim covekom do kraja zivota..
najgore od svega je sto su ljudi sa takvim stavom i sami zarobljeni u lance istog tog fol morala..
i voleli bi , ali robuju formi..
gledam svoju majku - vitalna zena, prepuna energije..pogresno kanalisane..
zbog pogresnog zivotnog stava, od zivota nije izvukla ono najbolje za sebe..
moja sestra je bila na dobrom putu da na isti nacin `istrosi` svoj zivot..
srecom, trgla se na vreme..vidim da je lastis efekat vuce unazad, ali se ona nekako iskoprca..
i bas mi je drago zbog toga :heart:
 
Blajbinger:
Ovu istinitu pricu vam ne pricam da bih se ispovedao, vec da i vi ne napravite nesto slicno i posle se kajete.
Kliknite za proširenje...
Pogresio si zato sto iz tadasnje perspektive nisi pravilno video situaciju. Dobro je da si toga postao svestan (a mnogi nisu!). Sada je gotovo. Pokusaj da oprostis sebi, nema svrhe da se mucis. Da sam na tvom mestu, ja bih, u ime izvinjenja, uradila nesto sto bi ona volela i bilo bi mi lakse.

Lepo je sto si pokrenuo ovu temu, opominje i decu i roditelje :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top