Pa, prvo, glupo je reci "ponosan svojim gradom".
Toliki stepen lokal-patriotizma je apsolutno ne zavidan.
Chovek moze da volin odredjen stil, i uredjenje grada, da, ali npr ako to nije u stanju da poredi sa drugim primerom, onda opet takodje ni ne moze da ga voli, a kamoli da se samoindentifikuje tj da bude ponosan sa njim. Dakle, prvenstveno iskustva utichu na to da li ce neko zaista voleti svoj grad, jer individualni osecaj za lepotu se formira kroz asocijaciju motiva. (tj kroz impelmentaciju motiva unutar odredjenih pojmova, stvari)
Drugo, svi prichaju da "char" Novom Sadu daje taj rustichni oblik unutar necheg modernijeg, shto otprilike manje vishe podseca na celokupni psihichki/emotivni sklop choveka, tako da je svima u odredjenoj meri dopadljiv.
Postoji gomilu razloga zbog chega mozemo da negodujemo svojim gradom, razlozi su manje vishe uvek lichni, pochevshi od banalnih kao sto su loshe biciklistichke staze, preko socijalnih kao sto je porast narkomana, ili roditeljsko nevaspitavanje svoje dece koja se ubrzo zatim late pishtolja, i krenu u obijanje, pa do estetskih kao razvnovrsnost u bojama na fasadama novih zgrada, kulturnih kao sto su nemar o gradskoj chistoci i higijeni, pa i samo odrzavanje zgrada, kao sto ste naveli gore, to su sve lichni razlozi, zbog tog shto to uvek postoji i u svim ostalim, obliznjim ili udaljenim gradovima, ali to nama smeta ovde, i sada, pa zato i dolazi do tog uporedjivanja, ovo je loshijhe, ovo je bolje. Blablabla
Grad sachinjavaju ljudi, prvenstveno, ali taj mentalitet (tj ako uopshte i postoje mentaliteti) se krenuo razgradjivati.
Moja cela poenta je da se ne bi trebalo ponositi sa nechim shto volimo.
Voleti da, ali nametati pred nechim drugim kao bolje od tog necheg drugog je apsolutna glupost.
A i osim toga, ljubav prema gradu, tj ta perspektiva grada koju dobijemo sa vremenom, i koja raste sa godinama, je uvek i samo uvek lichna i odraz je nashe namerne projekcije.
Grad ne ume da voli, ako on ne ume da voli, onda ni mi ne mozemo da volimo njega.
Dakle, mi kad kazemo da volimo grad, mi volimo sami sebe, kroz njega.
Zato mi je i neshvatljivo kad neko kaze, moj grad je bolji od tvog.
Zato sto onda ja u tom primeru, ne govorim zaista o gradu, nego o toj osobi kojoj se obracam, a to je automatski neposhtovanje, i uvreda. Shto se zaista i shvati tako, ako se neko ponosi nechim.
Dakle, Novi Sad je, po meni, lep grad, ali svaki grad je lep.
