Andjela
Elita
- Poruka
- 23.874
Veliki Trnovac je najveće albansko selo na jugu Srbije. U njemu živi preko šest hiljada Albanaca od kojih je najveći broj zaposlen u zemljama EU
Na ulazu u selo nalazi se veliko spomen obeležje Ridvanu Ćazimiju „komandantu Lešiju“, pripadniku Oslobodilačke vojske za Bujanovac Preševo i Medveđu (OVPMB). Ćazimi je snajperskim hicem ubijen 24. maja 2001. godine na brdu Guri gat (Veliki kamen) iznad Trnovca. U znak zahvalnosti Albanci sa juga uz donacije iz inostranstva podigli su spomen obeležje ovom pripadniku OVPMB, inače krojaču po zanimanju.
Ostalo je zabeleženo da je njegov saborac Hajredin Dino Azemi, na obeležavanju prve godišnjice od pogibije Lešija izjavio: „Na ovoj albanskoj zemlji ubijen je čovek koji je dao život za Preševsku dolinu i sve albanske zemlje koje je toliko voleo“. Uz intoniranje himne Albanije, spomenik je svečano otkriven 25. maja 2002. godine u „znak trajnog sećanja na čoveka koji je sinonim za slobodu“. Danas se na mestu gde se nalazi spomenik okupljaju svakodnevno mladi Albanci koji su neka vrsta neformalnih „čuvara spomenika“. Pored mermernog zdanja na stubu visokom nekoliko metara vijori se zastava Albanije.
Državni organi u više navrata pokušavali su da sa groba Ćazimija skinu zastavu druge države, ali im to nije polazilo za rukom. Uprkos činjenici što je isticao da „zastava ne sme da provocira ne toleranciju“, Nebojša Čović je reagujući na primedbe Srba iz Bujanovca, kao predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije „izdavao naređenja“ da se zastava ukloni, ali ona sa tog mesta nikada nije uklonjena. „Ukoliko bi neko pokušao i danas da skine zastavu sa groba komandanta Lešija to mu sasvim sigurno ne bi pošlo za rukom, i mislim da to sada u ovoj situaciji nikome nije u interesu“, komentarišu sredovečni Albanci čiju pažnju privlači naš boravak na licu mesta. Na pitanje da li je dozvoljeno fotografisanje spomenika odgovaraju potvrdno, ali se kao po kakvoj komandi svi sklanjaju dok slikamo spomenik, da bi potom opet zauzeli svoja mesta.
- Ovo je neka vrsta našeg svetilišta i podsećanja na vreme borbe Albanaca za svoja prava – kratko komentarišu Albanci koji i po vrelom suncu svakodnevno sede na nekoliko klupa postavljenih pored postamenta, oko kojeg je uredan pločnik. Boravak novinara, pogotovu iz srpskih medija uvek izaziva dodatnu „pozornost i pažnju Albanaca“, mada ne postoji više ona napetost kao prvih godina od kada je spomenik postavljen. Deca koja se igraju oko spomenika, na naše pitanje: “Znaju li ko je komandant Leši ?“ samo potvrdno klimaju glavom bez bilo kakvog komentara.
Na nekoliko mesta na putu Bujanovac – Lučane – Končulj, kao i na putu prema Dobrosinu ka administrativnoj liniji sa Kosovom postavljena su spomen obeležja poginulim Albancima iz OVK. Na inicijativu gradske uprave Vranja i komande Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije na čelu sa generalom Milosavom Simovićem u centru Vranja podignut je pre dve godine spomenik na kome su upisana imena svih poginulih pripadnika vojske i policije, od 1999. do 2000. godine. Različiti spomenici na različitim mestima na istoj teritoriji države Srbije, kao podsećanje na opasno vreme eskalacije nasilja i međuetničkih sukoba.
Statistika malog rata
Prema podacima državnih organa u periodu od 21. juna 1999. godine do 21. novembra 2000. na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa izvršeno je 296 terorističkih napada i upada u kojima je 11 lica ubijeno (petoro policajaca i šestoro građana), povređeno je 38 lica (33 policajca, troje građana i dva člana misije UN), dvoje je kidnapovano. Najveći broj terorističkih napada desio se na području opštine Bujanovac čak 246 i to na području sela Dobrosin, Lučane, Končulj i Mali Trnovac.
http://www.danas.rs/danasrs/naslovna.1.html
Na ulazu u selo nalazi se veliko spomen obeležje Ridvanu Ćazimiju „komandantu Lešiju“, pripadniku Oslobodilačke vojske za Bujanovac Preševo i Medveđu (OVPMB). Ćazimi je snajperskim hicem ubijen 24. maja 2001. godine na brdu Guri gat (Veliki kamen) iznad Trnovca. U znak zahvalnosti Albanci sa juga uz donacije iz inostranstva podigli su spomen obeležje ovom pripadniku OVPMB, inače krojaču po zanimanju.
Ostalo je zabeleženo da je njegov saborac Hajredin Dino Azemi, na obeležavanju prve godišnjice od pogibije Lešija izjavio: „Na ovoj albanskoj zemlji ubijen je čovek koji je dao život za Preševsku dolinu i sve albanske zemlje koje je toliko voleo“. Uz intoniranje himne Albanije, spomenik je svečano otkriven 25. maja 2002. godine u „znak trajnog sećanja na čoveka koji je sinonim za slobodu“. Danas se na mestu gde se nalazi spomenik okupljaju svakodnevno mladi Albanci koji su neka vrsta neformalnih „čuvara spomenika“. Pored mermernog zdanja na stubu visokom nekoliko metara vijori se zastava Albanije.
Državni organi u više navrata pokušavali su da sa groba Ćazimija skinu zastavu druge države, ali im to nije polazilo za rukom. Uprkos činjenici što je isticao da „zastava ne sme da provocira ne toleranciju“, Nebojša Čović je reagujući na primedbe Srba iz Bujanovca, kao predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije „izdavao naređenja“ da se zastava ukloni, ali ona sa tog mesta nikada nije uklonjena. „Ukoliko bi neko pokušao i danas da skine zastavu sa groba komandanta Lešija to mu sasvim sigurno ne bi pošlo za rukom, i mislim da to sada u ovoj situaciji nikome nije u interesu“, komentarišu sredovečni Albanci čiju pažnju privlači naš boravak na licu mesta. Na pitanje da li je dozvoljeno fotografisanje spomenika odgovaraju potvrdno, ali se kao po kakvoj komandi svi sklanjaju dok slikamo spomenik, da bi potom opet zauzeli svoja mesta.
- Ovo je neka vrsta našeg svetilišta i podsećanja na vreme borbe Albanaca za svoja prava – kratko komentarišu Albanci koji i po vrelom suncu svakodnevno sede na nekoliko klupa postavljenih pored postamenta, oko kojeg je uredan pločnik. Boravak novinara, pogotovu iz srpskih medija uvek izaziva dodatnu „pozornost i pažnju Albanaca“, mada ne postoji više ona napetost kao prvih godina od kada je spomenik postavljen. Deca koja se igraju oko spomenika, na naše pitanje: “Znaju li ko je komandant Leši ?“ samo potvrdno klimaju glavom bez bilo kakvog komentara.
Na nekoliko mesta na putu Bujanovac – Lučane – Končulj, kao i na putu prema Dobrosinu ka administrativnoj liniji sa Kosovom postavljena su spomen obeležja poginulim Albancima iz OVK. Na inicijativu gradske uprave Vranja i komande Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije na čelu sa generalom Milosavom Simovićem u centru Vranja podignut je pre dve godine spomenik na kome su upisana imena svih poginulih pripadnika vojske i policije, od 1999. do 2000. godine. Različiti spomenici na različitim mestima na istoj teritoriji države Srbije, kao podsećanje na opasno vreme eskalacije nasilja i međuetničkih sukoba.
Statistika malog rata
Prema podacima državnih organa u periodu od 21. juna 1999. godine do 21. novembra 2000. na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa izvršeno je 296 terorističkih napada i upada u kojima je 11 lica ubijeno (petoro policajaca i šestoro građana), povređeno je 38 lica (33 policajca, troje građana i dva člana misije UN), dvoje je kidnapovano. Najveći broj terorističkih napada desio se na području opštine Bujanovac čak 246 i to na području sela Dobrosin, Lučane, Končulj i Mali Trnovac.
http://www.danas.rs/danasrs/naslovna.1.html
