Kako postati pisac?

Sta je sve potrebno da bi se neko mogao nazvati piscem?
Da li je moguce biti pisac koristeci pseudonim a da niko ne sazna za njegov pravi identitet?

Ramcox:

Sta je sve potrebno da bi se neko mogao nazvati piscem?

Kliknite za proširenje...

.. da ume pisati ..
.. i da to što ume primenjuje ..

Ramcox:

Da li je moguce biti pisac koristeci pseudonim a da niko ne sazna za njegov pravi identitet?

Kliknite za proširenje...

.. da ..

Moje mišljenje je da svako može da se nazove piscem, ali to ne znači automatski da jeste.

Kad svojim radom stekne ugled i priznanje od okoline, od kolega i kritičara da jeste pisac, kad dobije svoju publiku, e to je jedan stepenik ka toj, da kažem, tituli. Tad i posle izdavanja minimum dve knjige (koliko mi se čini) se stiče uslov postati i zvanično književnik.

Moguće je pisati pod pseudonimom u totalnoj tajnosti, što je vrlo teško, jer za to treba imati poverljive ljude sa kojima bi se sarađivalo, a koji nikad ne bi odali pravi identitet pisca. U tom slučaju bi najbolje bilo imati jednog poverljivog čoveka posrednika koji bi kontaktirao sa izdavačkom kućom, štamparom (u slučaju da izdavačka kuća ne završava taj deo posla), recenzentima i medijima.

.. da ..

Kliknite za proširenje...

Bas niko...nikad...za vek veka..?

Evo ovde potraži pseudonime pisaca: http://sr.wikipedia.org/wiki/Spisak_pseudonima

Mislim da se identitet svih njih znao, ali su imali pesudonim, pretpostavljam zbog zvučnosti imena.

Ramcox:

Sta je sve potrebno da bi se neko mogao nazvati piscem?
Da li je moguce biti pisac koristeci pseudonim a da niko ne sazna za njegov pravi identitet?

Kliknite za proširenje...

Nadarenost, nadahnuće i mnogo, mnogo rada.
Sve to pojedinačno samo je preduslov da bi neko postao pisac, a tek zbirno postaje nešto ... koje čak ni tada ne garantuje da je pisac zaista rođen.

Moguće je.

I samo još nešto, mada je retko da se neko u tom slučaju dohvati knjige, varijanta "prodam njivu - izdam knjigu" ne čini pisca pa makar imao objavljen i ceo tom.

Čini mi se da je A.G. Matoš rekao "Ja sam pisac, što dolazi od glagola pisati". Ako imaš TO u sebi (talenat, volju, upornost...) nećeš sebi postavljati takva pitanja. Kao, šta to treba uraditi pa da te smatraju piscem. Ima tu raznih faza, kao, pisacu u pokušaju, pa neobjavljeni pisac, pa onda, objavljeni ali neafirmisan pisac, pa onda nepoznat široj publici ali cijenjen itd, itd.
Što se pseudonima tiče, naravno da je moguće pisati pod pseudonimom i da te se, teoretski, nikad ne otkrije. Problemi počinju ako se nekome dopadne to što pišeš, ljudi će htjeti intervjue, potpise, promocije, čitanja, a ti ne smiješ da se pojaviš. Logično je da se jednom upitaš "zašto ja to sve pišem, ako ne želim da iko zna da sam ja to napisao". Mislim, stidljivost je normalna ljudska osobina, ali to može da ide samo do jedne tačke, poslije postaje apsurdno. Ili imaš onog Tomasa Pinčona, cijenjenog pisca koji koristi svoje ime, ali ne kontaktira sa novinarima, niko čak tačno i ne zna kako izgleda, jer ne dozvoljava da mu se objavljuju fotografije. Čemu sve to? Ako imaš šta da kažeš, ako misliš da je to dovoljno dobro da i drugi čitaju, pa potpiši se onda, brate, svojim imenom - ti iza toga stojiš.

JA ti želim sreću...jer je to moja neostvarena želja...otišla sam u skroz druge vode...profesionalno

Ramcox:

Bas niko...nikad...za vek veka..?

Kliknite za proširenje...

.. vo vjeki vjekov ..?
.. pa .. na vjeki vjekov se ne bih smela kladiti ..
.. ali .. moguce je recimo da za zivota doticnog .. i jos malko dalje .. niko ne sazna ..

(.. mislis da ce se nekad moci saznati prvi autori narodnih pesama ..? .. oni koji su pokrenuli lavinu narodnog stvaranja ..?)

Kad svojim radom stekne ugled i priznanje od okoline, od kolega i kritičara da jeste pisac, kad dobije svoju publiku, e to je jedan stepenik ka toj, da kažem, tituli. Tad i posle izdavanja minimum dve knjige (koliko mi se čini) se stiče uslov postati i zvanično književnik.

Kliknite za proširenje...

.. neko izgleda nije cuo za narodnu knjizevnost ..
(.. mada .. istina .. oni nisu pisali pa nisu bili pisci .. ali su svakako bili knjizevni stvaraoci ..)
.. onaj koji je pisac pisac je od rodjenja .. pre objavljene prve knjige ..
.. objavljena knjiga sluzi samo tome da ga svet kao pisca prepozna ..
(.. u slucaju da neko kvalitetno pise .. a za zivota ne objavi knjigu .. taj je pisac ..? )

Samo "sirov" talenat teško da će od nekog napraviti pisca. Ni samo nadahnuće, ako ne ume da se uhvati i upotrebi, neće načiniti umetnika. Ni pismenost, ni načitanost, sami za sebe, takođe ne čine pisca. Dete može biti spisateljski nadareno, ali ne može biti pisac, dok god ne stekne minimum znanja i neophodnog životnog iskustva, kao i spisateljske veštine koje se postižu potpunom predanošću pisanju ... što znači - kao što rekoh u prethodnom postu - mnogo, mnogo rada.

Biti zvanično književnik znači imati i publikovane knjige.
U ovdašnjim prilikama, status književnika imaju oni koji su u oficijelnim udruženjima, a da bi u njih bili primljeni, moraju imati najmanje dva publikovana dela. To, naravno, ne znači, da onaj, ko nije u udruženju, nije pisac. Ali je činjenica da jedna knjiga ne čini pisca. Baviti se pisanjem znači pisanje kao profesiju, pa i stil života; jedna knjiga je tek početak i uglavnom predstavlja prekretnicu, odnosno trenutak kada sebe neko prepoznaje kao pisca i nastavlja dalje, ili odustaje.

Ukoliko neko kvalitetno piše a za života ne objavi knjigu, ostaje pisac za sebe, iliti zauvek pisac ličnih dnevnika. Jer, šta je umetnost/književnost ako ne interakcija? – Dati sebe ali da bi se i drugi u tebi pronašli.
Ako se, međutim, posthumno objave njegova dela, i ona budu prepoznata kao umetnička, onda on jeste (bio) pisac.

sanja*:

.. neko izgleda nije cuo za narodnu knjizevnost ..
(.. mada .. istina .. oni nisu pisali pa nisu bili pisci .. ali su svakako bili knjizevni stvaraoci ..)
.. onaj koji je pisac pisac je od rodjenja .. pre objavljene prve knjige ..
.. objavljena knjiga sluzi samo tome da ga svet kao pisca prepozna ..
(.. u slucaju da neko kvalitetno pise .. a za zivota ne objavi knjigu .. taj je pisac ..? )

Kliknite za proširenje...

Smešno je reći da je neko pisac od rođenja? Po kom to osnovu i gde se to gleda? Koliko znam na rođenju prepoznaju da li je dete muško ili žensko, ali da negde prepoznaju i da je pisac za to ne znam.

A za ovo "pre objavljene prve knjige" pročitaj pažljivo to što si citirala:

Kad svojim radom stekne ugled i priznanje od okoline, od kolega i kritičara da jeste pisac, kad dobije svoju publiku, e to je jedan stepenik ka toj, da kažem, tituli. Tad i posle izdavanja minimum dve knjige (koliko mi se čini) se stiče uslov postati i zvanično književnik.

Kliknite za proširenje...

Dakle, to isto što si ti rekla, rekao sam i ja. Objavljivanje prve knjige ne znači da pre toga nije bio pisac, ali da bi sebe proglasio piscem treba upravo to što sam napisao ma koliko to za nekog bila bolna istina. Kad neko vidi da nema odjeka na to što piše bolje ne pisati ništa, nego da ga ljudi pamte kao levo škrabalo.

Treba zaslužiti da te nazivaju piscem, a nije pisac onaj koji uhvati olovku u ruke i napiše 3 priče i dve pesme. Možda je on pisac za sebe i komšiluk, ali to ga definitivno ne svrstava u pisce. Ako prekratim 10 letve i 15 daske i zakucam 30-40 eksera praveći policu, da li time automatski postajem stolar? Daj da se uozbiljimo, jer su te tvrdnje više nego smešne. Po toj teroriji da su svi pisci koji nešto napišu pa mi imamo sigurno 5 miliona pisaca u Srbiji, jer je veliki broj njih pisao pesme u tinejdžerskom dobu.

Ni objaviti knjigu ne znači postati i pisac, u pravom smislu te reči. Pitaš se zašto? Evo npr. nađe se neka budala, proda kravu, izlupeta se neke gluposti na jedno 50-ak stranica, plati nekog da mu to malo sredi ali se ne potpiše (ima na stotine primera), stavi sebe kao izdavača ili još luđeg komšiju, plati da mu se uradi priprema, plati štampanje (u tom slučaju boli briga i ovog što radi pripremu i štampara šta ovaj izdaje), CIP-uje knjigu jer se u ovoj državi sve CIP-uje za pare i knjiga ugleda svetlost dana. Hm, i takvog da nazovemo piscem, jel te? Verovali ili ne ima ne baš ovakvih, ali sličnih primera po Srbiji gde sam imao prilike da se upoznam sa tim fenomenom. Onda onako zaluđen naš novopečeni pisac krene da ganja i teroriše komšiluk da im uvali knjigu, a komšije u paničnom begu zatvaraju vrata, prozore i odžake i mole Boga da ga rastrgne njihov pas čuvar. Najlakše nahvata žrtve po književnim večerima, tu nema bežanja. Gleda žrtvu pravo u oči i gura joj knjigu u ruke. Malo se sad zezam, ali vredi malo ići po tim književnim večerima i manifestacijama, svakakva se iskustva mogu steći.


@Borac za prava zivotinja je sve to lepo objasnila, bez doze neozbiljnosti.

Borac za prava zivotinja:

Samo "sirov" talenat teško da će od nekog napraviti pisca. Ni samo nadahnuće, ako ne ume da se uhvati i upotrebi, neće načiniti umetnika. Ni pismenost, ni načitanost, sami za sebe, takođe ne čine pisca. Dete može biti spisateljski nadareno, ali ne može biti pisac, dok god ne stekne minimum znanja i neophodnog životnog iskustva, kao i spisateljske veštine koje se postižu potpunom predanošću pisanju ... što znači - kao što rekoh u prethodnom postu - mnogo, mnogo rada. .

Kliknite za proširenje...

.. po čemu se .. mnogo mnogo rada .. razlikuje od ..:

.. da ume pisati ..
.. i da to što ume primenjuje ..

Kliknite za proširenje...

Borac za prava zivotinja:

Biti zvanično književnik znači imati i publikovane knjige.

Kliknite za proširenje...

.. da li je moguće biti pisac a nemati ni jednu objavljenu knjigu za života ..?
(.. pitanje u naslovu topica nije uključivalo zvaničnost ..)

Borac za prava zivotinja:

U ovdašnjim prilikama, status književnika imaju oni koji su u oficijelnim udruženjima,

Kliknite za proširenje...

.. u naslovu se govori o statusu ..?
.. pa sttus književnice ima i ona .. ivana mihić ..
.. i jelena tinska ..
.. a ovi iz granda su estradni .. umetnici ..
.. ja govorim o nečijoj suštini a ne o statusu ..

Borac za prava zivotinja:

šta je umetnost/književnost ako ne interakcija? – Dati sebe ali da bi se i drugi u tebi pronašli.

Kliknite za proširenje...

.. ne ..
.. ne gledam tako na umetnost ..
.. ja to gledam više kao ende ..
.. umetnost je protok između dva sveta .. (.. ne između dva pojedinca ..)
.. a umetnik je nešto kao protočni kanal ..

Borac za prava zivotinja:

Ako se, međutim, posthumno objave njegova dela, i ona budu prepoznata kao umetnička, onda on jeste (bio) pisac.

Kliknite za proširenje...

.. aha ..
.. odgovorila si na ono pitanje od gore ..
.. dakle .. čovek može biti pisac i ako ne objavi ni jednu knjigu za života ..
(.. potpuno se slažem ..
.. ali onda moraš uzeti u obzir da ga je tad .. dok je živeo .. piscem činilo nešto sasvim drugo od .. ozvaničavanja ..
.. ozvaničavanje je samo čin prepoznavanja već postojećeg pisca ..)

FLUID:

@Borac za prava zivotinja je sve to lepo objasnila, bez doze neozbiljnosti.

Kliknite za proširenje...

Kud napisah ovo!? Sad će Borac za prava životinja morati da se bori da sabere svoje rasparčane reči i rečenice na froncle.


Upravo tako, rad, rad i samo rad. Svako ko se bavi pisanjem zna šta to znači. Dalja filozofija nije potrebna.

Ma neću.
Samo malo:

.. umetnost je protok između dva sveta .. (.. ne između dva pojedinca ..)
.. a umetnik je nešto kao protočni kanal ..

Kliknite za proširenje...

Ovo sam i ja mislila kada sam rekla interakcija. Nije se odnosilo na dva pojedinca.

Napisano koje nikada nije mrdnulo dalje iz fioke radnog stola, i nije interakcija u punom smislu. To jest, postoji protok između dva sveta, ali sveden isključivo na autora koji je protočni kanal između samog sebe i onog što je samo on video/zamislio/napisao.
Za pravu interakciju/protok potreban je, ipak, još jedan element: čitalačka publika.
Jer, svrha (ajd tako da je nazovem) umetnosti je da izazove katarzu kako kod samog stvaraoca, tako i kod konzumenta.

Naravno, danas se svašta zove umetnost.

I sad zamislimo kako bi izgledalo da upoznamo osobu od, recimo, 60 godina, koja nam se predstavlja kao pisac, i na naše pitanje "A gde mogu nabaviti Vašu knjigu?", ta osoba odgovara: "Nigde, još ništa nisam objavio, mada puno pišem."
- Šteta, baš bih voleo/la da pročitam nešto što ste napisali.
- Draga moja, nebitno je da li će me i kada neko čitati; poenta je da ja JESAM pisac po svojoj suštini.

Pitanje: da li je dotična osoba pisac? Kome, za koga, čemu?
Mi nikada nećemo pročitati ništa od onog što je (možda) napisao, osim ako, mnogo nakon što ode na onaj svet, njegova pra-pra-unuka ili član familije u xy generaciji, jednog dana na tavanu porodične kuće ne pronađe svežanj rukopisa za koje se ispostavi da su dragoceni. OK, tada je on i zvanično, i suštinski – pisac. A ako se ispostavi da su samo za potpalu, hoće li on i tada biti pisac, makar sebe suštinski smatrao piscem?

Мислим да ми нисмо ни свесни колико око нас има уистину добрих писаца.

То што за њих нисмо чули, не умањује чињеницу да су они добри.

Као што ни то што смо за неке чули, није гаранција увек да су то стварно добри писци.
Они су само имали могућност да употребе везе, тзв. "ширу медијску подршку".

Али, онај ко уистину "копа", и ко је прави, пасионирани читалац, љубитељ књижевности, коначно, наиђе и на такве, "широј јавности" непознате, а одличне писце.

У библиотекама, прегледајући књиге по полици, на Интернету, по сајтовима за књижевност и форумима.

Раније, и док сам била уредник у издавачким кућама, начитала сам се многих добрих рукописа, поготово песничких. Неки од тих људи су потом објавили књиге, неки и нису, из разних разлога.
За те неке од тих што нису, не значи да то нису писци, и то добри, само , ето, стицајем разних разлога и околности нису "званично" објавили књигу, али ја такве знам, и сматрам писцима упркос томе.

Постоји маса сјајних песника и писаца за које никад не бих чула, да их нисам на описани начин тражила, или, чешће, налетала" на њих по Интернету.

А неки од тих људи су објавили и по неколико књига.

Значи, те приче, о чланству по удружењима, и одјеку код "шире јавности", нису довољан критеријум.

Borac za prava zivotinja:

Napisano koje nikada nije mrdnulo dalje iz fioke radnog stola, i nije interakcija u punom smislu. To jest, postoji protok između dva sveta, ali sveden isključivo na autora koji je protočni kanal između samog sebe i onog što je samo on video/zamislio/napisao.
Za pravu interakciju/protok potreban je, ipak, još jedan element: čitalačka publika.
Jer, svrha (ajd tako da je nazovem) umetnosti je da izazove katarzu kako kod samog stvaraoca, tako i kod konzumenta.

Naravno, danas se svašta zove umetnost.

I sad zamislimo kako bi izgledalo da upoznamo osobu od, recimo, 60 godina, koja nam se predstavlja kao pisac, i na naše pitanje "A gde mogu nabaviti Vašu knjigu?", ta osoba odgovara: "Nigde, još ništa nisam objavio, mada puno pišem."
- Šteta, baš bih voleo/la da pročitam nešto što ste napisali.
- Draga moja, nebitno je da li će me i kada neko čitati; poenta je da ja JESAM pisac po svojoj suštini.

Pitanje: da li je dotična osoba pisac? Kome, za koga, čemu?

Kliknite za proširenje...

.. to se zaista ne zna dok neko ne pročita ..
.. ali .. ti si mod na filozofiji ..
.. i ja sam naglasila da je to što pričam pitanje filozofije ..
.. neko drvo je drvo i pre nego što ga neki čovek otkrije i prepozna kao drvo ..?

.. suština toga .. biti pisac .. nikako ne može biti pomerena na publiku ..
.. i na to .. šta je pisac .. nikako se ne može odgovoriti pomoću pitanja .. kome za koga čemu ..
.. jer .. u tom slučaju bi neke pisce izuzela iz skupa pisaca .. (.. one za čija se dela sazna tek posthumno ..) .. a u skup bi uključila gomilu bezvrednih piskarala .. (.. recimo .. ako se vezuješ za kriterijum publike .. marina tucaković je naša najveća pesnikinja .. danijela stil je najveća književnica .. sve za ljubav je najbolja emisija .. i tako dalje i tako dalje ..
.. zamisli idiokratiju .. svet deevoluirao u društvo idiota ..
.. tamo dostojevski svakako ne bi imao publiku ..
.. to bi značilo da bi u takvom društvu njega trebalo prestati smatrati za pisca ..? )

Borac za prava zivotinja:

A ako se ispostavi da su samo za potpalu, hoće li on i tada biti pisac, makar sebe suštinski smatrao piscem?

Kliknite za proširenje...

.. ali .. to zavisi od toga ko je taj koji će to uspostaviti .. ko je taj koji će zaključiti da je to za potpalu ..
.. imaš jednus cenu u filmu .. igra sa vukovima .. gde jedan nepismeni vojnik nalazi knjižicu .. i odnosi je sa sobom u šipražje .. poterala ga nužda .. pa da iskoristi papir za brisanje ..

.. i .. samo za kraj ..
.. ako malo bolje obratiš pažnju videćeš da ja ne uzimam u obzir ni to što neko samog sebe smatra piscem ..
.. neko upravo može pisati .. iz potrebe .. i skrivati to što je pisao smatrajući da je bezvredno .. a da se nekad kasnije ispostavi da se radi o pravim draguljima ..
(.. ili .. može se raditi o draguljima čak i da to zauvek ostane nepročitano ..)

FLUID:

Upravo tako, rad, rad i samo rad. Svako ko se bavi pisanjem zna šta to znači. Dalja filozofija nije potrebna.

Kliknite za proširenje...

.. pisanjem se bave zapisničari ..
.. pisci pišu ..

sanja*:

.. pisanjem se bave zapisničari ..
.. pisci pišu ..

Kliknite za proširenje...

Писци стварају уметничка дела.

sanja*:

.. neko upravo može pisati .. iz potrebe .. i skrivati to što je pisao smatrajući da je bezvredno .. a da se nekad kasnije ispostavi da se radi o pravim draguljima ..

Kliknite za proširenje...

Negde sam procitao da je Ernesto Sabato(inace moj omiljeni pisac ) na nagovor prijatelja izdao Tunel(ako me secanje sluzi), a prethodno, u ranijem periodu, je unistio svoje prve zapisane misli. Mada, verovatno nije bio zadovoljan tim prvim pisanje, pa zbog toga ono nije ni ugledalo svetlost dana.

.. mislim da je kafka primer ..
.. za života objavio svega par kratkih priča ..
.. niko nije prepoznao .. pisca ..
.. valjda je .. čak .. imao ideju da se sve to .. spali kada umre ..
(.. zajeb'o ga prijatelj .. valjda .. nije ispunio ono što mu je dato u amanet .. i zato danas znamo za kafku ..
.. ali .. da nikad nismo saznali .. da je ovaj sve spalio ..
.. taj nepoznati .. zaboravljeni čovek .. šta bi on bio .. po svojoj suštini ..?
.. opet .. i ipak .. pisac ..)

Što se pseudonima tiče, naravno da je moguće pisati pod pseudonimom i da te se, teoretski, nikad ne otkrije. Problemi počinju ako se nekome dopadne to što pišeš, ljudi će htjeti intervjue, potpise, promocije, čitanja, a ti ne smiješ da se pojaviš. Logično je da se jednom upitaš "zašto ja to sve pišem, ako ne želim da iko zna da sam ja to napisao". Mislim, stidljivost je normalna ljudska osobina, ali to može da ide samo do jedne tačke, poslije postaje apsurdno. Ili imaš onog Tomasa Pinčona, cijenjenog pisca koji koristi svoje ime, ali ne kontaktira sa novinarima, niko čak tačno i ne zna kako izgleda, jer ne dozvoljava da mu se objavljuju fotografije. Čemu sve to? Ako imaš šta da kažeš, ako misliš da je to dovoljno dobro da i drugi čitaju, pa potpiši se onda, brate, svojim imenom - ti iza toga stojiš.

Kliknite za proširenje...

Ne pisem da bih u ocima drugih bio nesto veliko, vec zato sto smatram da imam nesto drugacije da kazem, mada tesko meni sa vokabularom a i gramatikom. Rekli su mi da se ne petljam oko promene sveta a eto hocu da to uradim bas ovako, makar jedan izdah protiv vetrova mnogih.

Ko ce da se smara oko potpisivanja ili poziranja, laznih osmeha i maloumnih pitanja novinara... Ako ljude toliko zanima kako izgledam stavicu im sliku ali tako da me niko ne prepozna. Ne, igram igru mistika, mozda tako postanem jos citaniji kao pisac iz senke? Niko ne zna ko je... misterija.. i onda se jednog dana otkrijem u poslednjoj knjizi koju cu ikad napisati a govorice upravo o piscu misteriji. Mozda da i izazivam publiku izjavama da me otkriju ako mogu. Ko je autor glavna tema emisije na RTS-u ili bolje FOX dosije?

Писци стварају уметничка дела.

Kliknite za proširenje...

Kako da znam da je umetnicko delo?

.. zašto je bitno da to znaš ..?

Kupiti knjigu iz edicije "For Dummies " i pratiti uputstva korak po korak.

Platis nekom da ti stampa i prodaje knjige.Moje iskustvo se moze videti na sajtu www. novacivilizacija. com.Uspeh u prodaji je posebna prica.
Jedan nas knjizevnik svoja dela prevodi odmah na engleski i kako kaze dobro prolazi kod britanskih izdavaca.