Srpska istoriografija

ljuba miljkovic

Ističe se
Poruka
2.221
Ruvarac_Ilarion.jpg


Veliko interesovanje među srpskom obrazovanom javnosti izazvala je polemika između Ilariona Ruvarca i predstavnika romantičarskog pravca u srpskoj istoriji, Pante Srećkovića povodom rasprave Ilariona Ruvarca iz 1879. godine koja nosi naziv Hronološka pitanja o vremenu bitke na Marici, smrti kralja Vukašina i smrti cara Uroša.

Ruvarac je ovde opovrgao činjenicu koja je govorila da je kralj Vukašin ubio cara Uroša, uzevši u obzir činjenicu da je kralj Vukašin poginuo u Maričkoj bici, septembra meseca 1371. godine, a da je car umro tek krajem godine, što je Srećković osporavao. (izvor)

Da li je Ilarion Ruvarac jedan od najvećih jeretika srpske istorije?
 
Hajdemo, molim vas, priloge u raspravi sa dokazima za odredjene tvrdnje.

Не знам зашто јеретик када је један од првих озбиљних историчара код нас.
Па да си уместо то озбиљних, написао послушних, онда би ти питање било сувишно.

I za "ozbiljno" i za "poslušno". Ovo su neozbiljni pristupi ozbiljno postavljenoj temi.
 
Јаша Томић је аргументима поразио Руварца и уопште читаву Руварчеву школу.


Но Руварац није попримао од свог учитеља Ранкеа ни једну врлину, која је красила Ранкеа. Руварца је обуватила једна једина страст, да покаже шта може критичка школа и код Срба. И он поче да чисти. Почистио је Милоша и Марка, али већ, пардон, Марка није могао. Почистио је све косовске јунаке, почистио све оне, који су у Црној Гори стајали на челу управе до новијег времена, а кога баш није могао да почисти, за тог је доказао најмање то, да је швиндлер и заврнут. И изашло је напослетку то, да је цела наша досадања историја велики швиндл, обмана и цео народ наш ако не швиндлер, а оно бар Цинцарин и Циганин.
Но, разуме се, није лако тако безобзирно чистити. За то треба велике научне непристрасности. Треба се отрести свију народних вековних заблуда и предрасуда при критичком испитивању. Треба се испети на вeлику висину, на коју не допире прашина и смрад са улице, него ћарлија чист и свеж зрак науке.
То је, видите, оно, што је заошијало Руварчеве ученике. Не може свака шуша да се уздигне на висину критичке историје. И не може сваки да скресне народу у очи истину. А ко то све може, на колена пред њим. А ако заслепљене шовинисте н не падну на колена, није ни штета, од њих се и не може тражити боље, али ће зато пасти на колена други просвећенији векови и савршенији нараштаји.
Са својим болесним фанатизмом улио је Руварац у душу својих ученика те мисли. И је ли чудо, што су сви они постали уображени, сујетни н самохвалисави до крајњих граница? И не само што су уобразили себи да само они вреде, него је њихова болест и у томе, што су уобразили, да сви други скупа не вреде ништа. Попели су се на тако велику висину објективне критике, да се под њиховим ногама изгубио цео свет, а они виде једино још - сваки самога себе.

Главно је зло, што Руварац није примио од Ранкеа велика начела историје, него је примио само то, како треба тражити длаке по историји. Ако пронађете коју погрешну годину, или чак дан, то је највећа слава. Ако ког народног јунака почисти из историје: Хе, Србине брате, шта ту кажеш? Ако кога баш не може да почисти, није ни то мала заслуга, ако може да изнесе како је био швиндлер и заврнут. Ову Руварчеву једностраност, која је прешла била у болест, најбоље осведочава то што није био кадар да изнесе ивер из српске историје, који би био светао.
У тој једностраности однеговао је Руварац своје ученике. Критички метод - и не даље. То је једини бог, и друге богове осим тог једног да не познајеш и да им се не молиш. И то је узрок: Зашто су Руварчеви ученици у својим списима без иоле свежијих мисли. Руварац им је дао само метод, а не начела. У оно доба, када је Руварац требао да учи своје ученике полету, када је требао у њих да улива одушевљење, када је требао да им усађује у срце велика историјска начела, он је то пропустио. Није могао да даде својим ученицима оно, чега није имао ни сам. А оно се време више не враћа. Прошло је. Онај назадни, мрзовољни, болесни калуђер хтео је да његови ученици буду вечито око њега, па им је онда, кад их је требао учити да лете, скрхао обе ноге. Зато их видите где шантуцају по историји, и не могу да се исправе. Зато је онај један и заостао две хнљаде и три стотине година иза свог доба. Чим хоће да се макне, држи га Руварчева сен за капут. Зато је и испала историја Станојевићева онаква каква је.

Као што видите, све што год бива, није случајно. Има и ова историја узрочне везе, и може се свести под чист и јасан психолошки закон.
А како је са онима, који траже длаке по историји? То је врло потребна ствар, али то се не може радити једнострано, нити то могу да изнесу једнострани људи. Ено, како је било на западу. Кад је критичка школа почела да чисти, она је чистила тако фанатички, тако слепо, да је са ћубретом почистила и многу скупоцену ствар. После су морали да дођу други, да довлаче с ђубришта оно, што је једнострана критичка школа почистила.
А то је зло и код нас у највећој мери. Кад се брат Србин једаред заврне и то својски заврне, ко је тај ко га може одврнути?
У стварима, где је Руварац у питању, стоји ствар овако: Руварчеви ђаци нису се ухватили само за голо начело. Њих је осоколио и одушевио и успех њиховог учитеља. Све оно што је Руварац "утврдио и доказао" и почистио из српске историје, то је њима светиња. У тим питањима нема потребне непристрасности. Ту се у непристрасност умешао и пијетет према учитељу. И Станојевнћ је и у својој историји српскога народа показао, да према ономе што је Руварац утврдио, престаје код њега сваки критички метод,
Прећи ћу на ту ствар, па и на друго, што показује пристрасност пишчеву. Овде сам се мало дуже задржао и на пишчевој личности, али држим, да је било потребно. Била ми је дужност да покажем: Како је могла да постане овака Станојевићева историја српског народа и како је могао да постане такав поговор, а све то у вези - са развитком догађаја. Да сам просто напнсао: Има један писац, који овако и овако мисли, то не 6и било довољно. Јер потребно је знати и то: - Зашто он тако мисли и тако пише?!

Јаша Томић
Критика Станојевићеве "Историје српског народа"
 
Јаша Томић је аргументима поразио Руварца и уопште читаву Руварчеву школу.




Јаша Томић
Критика Станојевићеве "Историје српског народа"

I šta je sad tu Jaša Tomić dokazao?

Osim što je ispljuvao Ruvarca lično.... vi naciJonalisti se nikada nećete opametiti.
 
Hajdemo, molim vas, priloge u raspravi sa dokazima za odredjene tvrdnje.




I za "ozbiljno" i za "poslušno". Ovo su neozbiljni pristupi ozbiljno postavljenoj temi.

Па шта да кажем сем тога да су историчари касније узимали његову грађу и неке податке и допуњавали је нико је није тотално одбацио.
 
I šta je sad tu Jaša Tomić dokazao?

Osim što je ispljuvao Ruvarca lično.... vi naciJonalisti se nikada nećete opametiti.

Мотиве.
Руварац је био опсесивац.

Имаш бројне Јашине стручне полемике са Руварцем.
На пример:

"Покушао сам да докажем, како онај историјски правац, што га је код нас увео архимандрит Руварац, није реалан, критички историјски правац. При доказивању сам проматрао три најважније Руварчеве историјске расправе: расправу о кнезу Лазару, затим расправу о великој сеоби под патријархом Арсенијем и на крају расправу о Црној Гори. Хтео сам да покажем да Руварчев рад није ништа у историји значајно ни створио, ни оборио. Да ишта повољно изнесе за српство, за то није имао срца, то му није допуштао његов фанатизам. Као непристрасан историчар хтео је да покаже како је све лажно што народ прича и пева о Косову, како су Срби дошли у Угарску као бегунци, те је њихова историјска подлога - лаж, и како је Црна Гора у XVI и XVII веку била свачија подлога". На крају тврди: "Ми признајемо да у нашим песмама има доста увећаног и улепшаног, али крупних, сасвим измишљених историјских ствари тешко да има".
 
I šta je sad tu Jaša Tomić dokazao?

Osim što je ispljuvao Ruvarca lično.... vi naciJonalisti se nikada nećete opametiti.

Па ако ти ниси националиста, како можеш причати о националној историји једног народа?

Свака национална историја треба да полази од нације, па доклен стигне, а не доклен је неко доведе.
Они историчари који третирају историјске догађаје за потребе поплитичких циљева своје политичке партије, не могу бити историчари једног народа, јер се у народу политичке мисли и партије мењају, а историјски се догађаји не могу преправљати и мењати према тим потребама и следити политичка превирања једног народа. А таквих политичара ја нисам још нашо код нас, и ако их вероватно има.

Hajdemo, molim vas, priloge u raspravi sa dokazima za odredjene tvrdnje.




I za "ozbiljno" i za "poslušno". Ovo su neozbiljni pristupi ozbiljno postavljenoj temi.

Боље је у једној речи рећи све, него лоше мишљење замотавати у разне повоје да се лепше прикаже.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Па ако ти ниси националиста, како можеш причати о националној историји једног народа?

Па, нисам ни алкохоличар, ал' знам да пиће не ваља.

Свака национална историја треба да полази од нације, па доклен стигне, а не доклен је неко доведе.


Па проблем и јесте у томе, што свака национална историја полази од нације, тј. што је постулира и тамо где је нема.

Што рече Ернст Ренан: "Национални осећај увек почива на погрешној представи о властитој историји". Срби ту, наравно, нису изузетак.

Јаши Томићу није сметало то што народни певач није у праву када тврди да је краљ Вукашин убио Уроша, већ то што би изговарање те истине оштетило чистоту народног предања на ком национални мит почива.

Дакле, неко би, боже мој, могао да помисли да Срби, ето, немају историје, него само бајке и гајдашке приче.... а истину, ко шиша.
 
Poslednja izmena:
@Stoio

Kolega!

Neće Vujadin u svakom trenutku da prihvati čak ni ono što sam napiše. Čudne su njegove metode u polemici.

Evo, kada bi mu se predočio ovaj tekst o Ilarionu Ruvarcu, Vule bi vrisnuo:

“Prve radove Ruvarac piše već kao student, prve dve rasprave Pregled domaćih izvora stare srpske povesnice i Prilog ka ispitivanju srbskih junačkih pesama objavljuje u časopisu Sedmici 1856 , odnosno 1858. godine, a 1884. godine ih izdaje pod nazivom Dve studentske rasprave.
U ovim raspravama se uviđa koliki značaj Ruvarac pridaje kritičkom pristupu istorijskim izvorima, kao i to da se po njemu junačke epske pesme ne mogu uzeti kao pouzdan izvor za događaje o kojima pevaju.”

A pre godinu dana piše ovo:
Народно предање користим као најбољи извор, јер то и јесте. Већ више од тридесет година тражим порекло Свете краљице Јелене Анжујовић, и нисам га пронашао. Прешао сам све историјске податке до којих сам могао доћи, и открио сам да су сви из истог извора. Орбин је основни и главни међу њима. Онда сам испитивао све о Орбину. Већина Орбинијевих извора су народни или грчки. Све што је у тим изворима су приче без доказа. Сви наши историчари су те приче препричавали, сваки на свој начин и у своје време.
Re: Boško Jugović, 28.03.2009., 16:11, http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9308872&postcount=26

Kada mu ja postavim pitanja u vezi s tim…
Pa, dobro, majku mu, ako i dalje ovo tvrdiš...
Народно предање користим као најбољи извор, јер то и јесте.
Kako onda nešto jeste narodno predanje, a nešto nije?
Ili jeste narodno predanje najbolji izvor samo ako tebi to odgovara?
… vadi se ne jedinu istinu – božansku, onda malo zavodi priču na Turke, dodje do komunista kao sveopštih krivaca za sve što se loše dogodilo i na nebu i na zemlji…
Не верујем ја буквално како је ко описан, осим у Свемогућег, и то баш зато што је Свемогућ, и може се показати како год хоће. Али нисам нигде нашао Змајеве и Виле него код Срба. Ако смо Славени, зашто? Имамо ми као и многи други народи, Вукодлаке, Аждаје, Вампире и Вештице. А о томе је писао и онај други Љубо, Стојановић. Само ми смо склони да идемо за Турцима, па стигосмо у комунисте и напустисмо народна предања па кренушмо погрешним туђим путом. Није нико лично крив за ту нашу несрећу, него колективно сиромаштво и лењост. Нисмо ми љени радити, учити и стварати него постигнуто сачувати. Имаш најбољи пример код самог себе и своје околине. Погледај шта је остало од Титоизма, само оно најгоре. А како да ископамо оно што је одавно закопано и заборављено, кад нисмо могли сачувати братсво и јединство у које смо се сви клели.
Onda prelazi na lični plan, gde ga potpuno razumem, jer emigrantskoj duši nije lako:
Казао си негде да је мени лако из Париза критиковати, а ја мислим да је теби тамо још лакше, јер ти то иде у корист, а ја овде немам ништа од тога, осим осећаја да сам слободан, и ако то у ствари нисам. Ти не можеш знати како се ја осећам кад могу да идем по целом свету и да ме нико ништа о мом пореклу не пита, а само у своју Србију не могу, јер се нисам борио на страни коју сам сматрао погрешном, што се сада и показало као тачно.
Medjutim, na kraju, najpre ispiše samilosni apel…

Ја се и ти због тога и овде на Крстарици сукобљавамо, уместо да се припоможемо и превазиђемо погрешне потезе из прошлости. Само ја и ти нисмо толико важни колико се замишљамо.
Da bi zaključio diskvalifikacijom koja je na granici uvrede:
Ја сам тога свестан а изгледа да ти још ниси.
Prema tome, treba ga samo pustiti i ne davati mu razloga za repliku.
 
@Stoio

Kolega!

Neće Vujadin u svakom trenutku da prihvati čak ni ono što sam napiše. Čudne su njegove metode u polemici.

Evo, kada bi mu se predočio ovaj tekst o Ilarionu Ruvarcu, Vule bi vrisnuo:

“Prve radove Ruvarac piše već kao student, prve dve rasprave Pregled domaćih izvora stare srpske povesnice i Prilog ka ispitivanju srbskih junačkih pesama objavljuje u časopisu Sedmici 1856 , odnosno 1858. godine, a 1884. godine ih izdaje pod nazivom Dve studentske rasprave.
U ovim raspravama se uviđa koliki značaj Ruvarac pridaje kritičkom pristupu istorijskim izvorima, kao i to da se po njemu junačke epske pesme ne mogu uzeti kao pouzdan izvor za događaje o kojima pevaju.”

A pre godinu dana piše ovo:

Re: Boško Jugović, 28.03.2009., 16:11, http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=9308872&postcount=26

Kada mu ja postavim pitanja u vezi s tim…

… vadi se ne jedinu istinu – božansku, onda malo zavodi priču na Turke, dodje do komunista kao sveopštih krivaca za sve što se loše dogodilo i na nebu i na zemlji…

Onda prelazi na lični plan, gde ga potpuno razumem, jer emigrantskoj duši nije lako:

Medjutim, na kraju, najpre ispiše samilosni apel…


Da bi zaključio diskvalifikacijom koja je na granici uvrede:

Prema tome, treba ga samo pustiti i ne davati mu razloga za repliku.

@ Тема ?
 
Па, нисам ни алкохоличар, ал' знам да пиће не ваља.

Зато мислиш да не ваља, али то није доказ, то је мишљење. За доказ су потребне чињенице.

Па проблем и јесте у томе, што свака национална историја полази од нације, тј. што је постулира и тамо где је нема.

Ово није тачно. Свака нација има своју историју и треба да је поштује, али не да је преправља или улепшава да би за то имала разлог више.

Што рече Ернст Ренан: "Национални осећај увек почива на погрешној представи о властитој историји". Срби ту, наравно, нису изузетак.

Ни ово није тачно, јер нема везе једно са другим.

Јаши Томићу није сметало то што народни певач није у праву када тврди да је краљ Вукашин убио Уроша, већ то што би изговарање те истине оштетило чистоту народног предања на ком национални мит почива.

Ни ово нема везе са историјом, јер су чињенице делови историје, а не осећаји.

Дакле, неко би, боже мој, могао да помисли да Срби, ето, немају историје, него само бајке и гајдашке приче.... а истину, ко шиша.

Неко ко базира своје знање на својим, или нечијим, осећајима а не стварностима. Тај се сигурно не може убрајати међу пријатеље. И није му се потребно удварати да би се од њега нешто очекивало.
 
Nećeš verovati, ali i ja se zovem Vujadin. Zato mi je ovaj komentar legendaran :)))

Здраво имењаче. Што се мене тиче, Љуба ме мало цинички преставио, јер он воли сецкати воду за пилиће, а ја за то више немам времена, па због тога не сврставам наше историчаре по историјским школама него њиховим радовима, које сам прочитао. Онда им те радове критикујем а не њих, јер ја нисам историчар и није ме брига којој школи они припадају, ако ја нађем да су написали нешто што нема довољно доказа да би се могло користити као чињеница, онда себи дозвољавам да то и напишем, ради истине.
 
Да пробам другачије Руварац је први признати неромантичар србске историје.
Опет ћорак. ;) Погледај шта је све написао под псеудонимом. Он је апострофирао ведску везу српске поезије. Јарчевић је његов следбеник у том смислу.
 
Poslednja izmena:
Ruvarac? Prvi značajni falsifikator srpske istorije, pangermanin i bečko-berlinski đak.Jedan drzak i bezobrazan lik koji je pisao šta mu je po volji.Danas za neke koji slepo veruju germanskoj istorijskoj školi (sic!) kažemo - ruvarština i to je najnegativnija odrednica koji neki istoričar može dobiti.Bolje mrtav Ilarion nego živ Ruvarac.
 
Ruvarac? Prvi značajni falsifikator srpske istorije, pangermanin i bečko-berlinski đak.Jedan drzak i bezobrazan lik koji je pisao šta mu je po volji.Danas za neke koji slepo veruju germanskoj istorijskoj školi (sic!) kažemo - ruvarština i to je najnegativnija odrednica koji neki istoričar može dobiti.Bolje mrtav Ilarion nego živ Ruvarac.

Да ли је то исто што и Љубин јеретик?
 
Ilarion Ruvarac je jedan od najmarkantnijih figura u srpskoj istorijografiji.

Evo, vidimo da ga, čak i danas, ovaj kvazi-patiotski forumaški treš prezire iz dna duše, samo zato što je odlučio da piše istinu umesto da piše bajke.

"Neoromantičari" nisu nikakav naziv istoriografske škole, već skupina autora u oblasti epske fantastike.

Ruvarac je takve bajkoklepce poslao na zasluženo mesto - vašar sa gajdašima.

Postoji interesantan komentar na Ilariona Ruvarca i njegov odnos prema nacionalizmu u obliku komada koji igra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu - "Je li bilo kneževe večere." ... divno nešto...
 

Back
Top