posao ili porodica

Cruella_DeVill:

Bas to. Nije isto.

Posao imam i super ga uskladjujem sa porodicom. O karijeri nema ni govora.

Kliknite za proširenje...

da, posao je stvar vjestine organizacije

ali karijera trazi zrtve na nekoliko polja u zivotu

Ванда:

Не знам баш колико се разликују посао и каријера.
Ако неко напредује у послу, да ли је то грађење каријере?
Ако је неко завршио још један факултет док је истовремено градио породицу, то онда није каријера?
Ја нећу да будем директор, а то би ваљда било грађење каријере.

Kliknite za proširenje...

gradjenje karijere je stalno napredovanje na profesionalnom nivou i u hijerarhiji

sakupljanje fakulteta nije, sakupljanje kurseva nije, bilo kakvo sirenje znanja bez napredovanja u hijerarhiji je samo sirenje znanja,
ne i gradjenje karijere

jasnije sada?

beograd74:

Kako uskladjujete porodicne obaveze sa karijerom?

Kliknite za proširenje...

Ne znam kako bih ja to uskladio ,za sada ne razmisljam o osnivanju porodice.....ali je moja majka (pre svega ona) meni najbolji dokaz da je to moguce, tj biti uspesan u svome poslu i posvetiti se deci......

Mene ce uskoro da zakaci ta ``organizacija``. Inace se jako dobro organizujem ali videcu kako cu da se pokazem u ovoj situaciji. Ako ne lipsem javicu .
Ne brine mene da organizujem obaveze, ali jako tesko podnosim nedostatak sna, TO me brine. A cesto se za sve u 24 h ne nadje vremena...

unsaie ♀:

da, posao je stvar vjestine organizacije

ali karijera trazi zrtve na nekoliko polja u zivotu

gradjenje karijere je stalno napredovanje na profesionalnom nivou i u hijerarhiji

sakupljanje fakulteta nije, sakupljanje kurseva nije, bilo kakvo sirenje znanja bez napredovanja u hijerarhiji je samo sirenje znanja,
ne i gradjenje karijere

jasnije sada?

Kliknite za proširenje...

Дете моје, ја знам шта је каријера.
Али, стално напредовање у послу не мора да тражи ангажовање ван куће, а самим тим не мора да тражи посебну организацију породице.
И врло конкретно сам одговорила на то.
Значи, ако сам директор школе, онда имам каријеру.
Али чешће сам код куће него ако сам ангажована на неким другим странама.
Каријера не мора да се одрази на породицу.
Остале активности могу да се одразе.
А тема је везана за ангажовање жене ван куће и у кући, а не за радно место.

Ванда:

Дете моје, ја знам шта је каријера.
Али, стално напредовање у послу не мора да тражи ангажовање ван куће, а самим тим не мора да тражи посебну организацију породице.
И врло конкретно сам одговорила на то.
Значи, ако сам директор школе, онда имам каријеру.
Али чешће сам код куће него ако сам ангажована на неким другим странама.
Каријера не мора да се одрази на породицу.
Остале активности могу да се одразе.
А тема је везана за ангажовање жене ван куће и у кући, а не за радно место.

Kliknite za proširenje...

nemas citaj pazljivije

unsaie ♀:

gradjenje karijere je stalno napredovanje na profesionalnom nivou i u hijerarhiji

Kliknite za proširenje...

dok mjesto direktora skole moze biti korak u gradjenju karijere
zadovoljiti se time i kraj price nije karijera,
samo jos jedan posao

na zalost, rl situacija je takva da se za mnoge termine spustaju kriterijumi, u manjku ljudi koji bi iste ispunili
i tako dolazi do degradacije

Анаси, причаш којешта!
Шта је каријера у просвети?
Министар просвете?
Па, по твојој логици, и то је само још један посао.
Доћи до места директора фирме није грађење каријере?
Шта јесте, провсетли ме, леба ти!

kao sto vec rekoh u zadnjoj recenici, nema potrebe da je ponavljam

Hellen:

Па сад....не знам како би се код нас у просвети разликовао тај ниво професионалног успеха када не постоје унапређења, шанса за напредовање, не постоје платни разреди, не постији стимулација, не постоји никакво рангирање по професионалном успеху.......

Kliknite za proširenje...

Зависи све од амбиција и од жеље за потврдом и самопотврдом.
Ко има велике амбиције, углавном напусти просвету.
Имала сам ја у основној наставницу Енглеског за коју је школа била ситан залогај, прешла је да ради за Тањуг.
Па наставницу Српског која је магистрирала и докторирала уз рад у просвети и онда прешла да ради у неки институт.

Глупо је што у просвети не постоји рангирање и било би идеално кад би ти квалитетни кадрови, захваљујући рангирању, успели да се задрже да предају деци.
Али шта ћеш...

Софија:

Зависи све од амбиција.
Ко има велике амбиције, углавном напусти просвету.
Имала сам ја у основној наставницу Енглеског за коју је школа била ситан залогај, прешла је да ради за Тањуг.
Па наставницу Српског која је магистрирала и докторирала уз рад у просвети и онда прешла да ради у неки институт.

Глупо је што у просвети не постоји рангирање и било би идеално кад би ти квалитетни кадрови, захваљујући рангирању, успели да се задрже да предају деци.
Али шта ћеш...

Kliknite za proširenje...

А што је Танјуг неки напредак у односу на просвету? Мислим, то је промена посла, а не напредовање у свом послу....
У просветарском послу не може да се напредује, а да се остане у њему....
Уосталом, читава та фама о ''каријери'' је малко увезена из америчких филмова, чини ми се.... Каријера као сан о томе да се почне као лифтбој, а заврши као председник мултинационалне компаније или главни партнер у адвокатској фирми.....

Да ли је у здравству каријера да неко постане прослављени хирург цењен по својој стручности, или да постане неки ћата-саветник у Министарству здравља и више никад не уђе у операциону салу? По увреженом мишљењу - овај други има каријеру, први не, јер се није макао из операционе сале и докопао неке фотеље, без обзира на сва његова стручна усавршавања.... Који од њих је успешнији у свом послу лекара? Који је имао веће амбиције?

U odnosu na naslov teme, nikada se nije postavljalo to pitanje. Za mene je porodica na prvom mestu, a posle toga dolazi sve ostalo, pa i posao. Ranije sam imala velike ambicije, ali sam shvatila da sa vecim pozicijama dolazi sve manje vremena za porodicu, sve veca odgovornost i sve veca odricanja.
Sve u skladu sa mogucnostima i ne na ustrb porodice je moj moto

Hellen:

А што је Танјуг неки напредак у односу на просвету? Мислим, то је промена посла, а не напредовање у свом послу....
У просветарском послу не може да се напредује, а да се остане у њему....
Уосталом, читава та фама о ''каријери'' је малко увезена из америчких филмова, чини ми се.... Каријера као сан о томе да се почне као лифтбој, а заврши као председник мултинационалне компаније или главни партнер у адвокатској фирми.....

Да ли је у здравству каријера да неко постане прослављени хирург цењен по својој стручности, или да постане неки ћата-саветник у Министарству здравља и више никад не уђе у операциону салу? По увреженом мишљењу - овај други има каријеру, први не, јер се није макао из операционе сале и докопао неке фотеље, без обзира на сва његова стручна усавршавања.... Који од њих је успешнији у свом послу лекара? Који је имао веће амбиције?

Kliknite za proširenje...

Па сад, Тањуг јесте место са кога може још даље да се одскочи нпр. да будеш позвана да радиш као преводилац у некој још вишој институцији нпр. неки међународни суд или при УНИЦЕФ-у, или некој трећој великој организацији са звучним именом.
Нпр. мајка мог најбољег друга је завршила Руски језик и књижевност.
Па је почела као новинарчић, па се амбициозно пробила до Тањуга, па је одатле отишла да ради за Ројтерс, па сад ради као самостални преводилац који наплаћује страну скоро 50 евра, а пре две године је позвана и у Хаг, да ради тамо у администтрацији, што је одбила. Значи, она је мењала посао у складу с тим које јој се могућности нуде на новом послу, јер је имала амбицију и да постане позната у тим круговима и да зарађује доста новца.
Она је знала да неку мега високу позицију неће остварити ако остане у просвети.
На жалост, то је тужна чињеница.

У мојој бранши, ствари су мало другачије постављене.
Код нас јаку каријеру имају само они који много знају, јер само такви могу да напуне чекаоницу.
Бити министар здравља, то није титула у здравству, већ у политици.
А ко успе да се угура у министарску фотељу, засигурно има ''јаку'' каријеру, свиђао нам се или не.
А ћате по министарствима, могу и они да имају јаку каријеру, ако се одлуче да се усавршавају посебно у некој области.

Суштина је да нема јаке каријере без усавршавања и то формалног и без одговарајуће институције.
Може човек јако много да зна, али ако не ради на правом месту, неће моћи да напредује. А напредовање даје ''јаку'' каријеру.
А изјасних се још на почетку, свако ко ради има каријеру, само је нечија маркантнија.

Слажем се са тиме што кажеш: само онда није у питању каријера у свом послу, него каријера ради каријере. Ако је неко завршио језике да би био преводилац - онда та жена јесте направила добру каријеру у свом послу.
Али, ако се неко школовао са жељом да буде професор, предавач...онда промена посла није напредовање у његовом послу.

Hellen:

Слажем се са тиме што кажеш: само онда није у питању каријера у свом послу, него каријера ради каријере. Ако је неко завршио језике да би био преводилац - онда та жена јесте направила добру каријеру у свом послу.
Али, ако се неко школовао са жељом да буде професор, предавач...онда промена посла није напредовање у његовом послу.

Kliknite za proširenje...

Наравно.

I posao i porodica
Nema ili ili
Te 2 stvari se mogu kombinovati

Hellen:

Немам каријеру. Имам посао који је сјајан због три ствари: јуна, јула и августа!
...И ''трудничког радног времена''....



...Тако да се све може лако уклопити....

Kliknite za proširenje...

prosveta, a????? moje dete hoce u prosvetu, zbog ovih razloga.

Prosveta je stvorena za zenu
Imas dovoljno vremena za sve, ali ni to nije lako kao sto neki misle
Moja majka je profesor u penziji, uvek je odmarala maksimalno, ali joj rad u skoli nije bio lak

Porodicu sam relativno kasno zasnovala a do tada se trudila da izgradim neko ime u struci. I to sam tamo gde sam ga gradila i uspela. Recimo da sam dosta svojih ambicija ostvarila, ali mi ambicija nikada nije bila preterana.
A sada sam pomalo u procepu, ali se dovijam pomocu moje majke koja celu sebe daje da bi mi kao porodica funkcionisali, a i ja sam malo usporila. Na zalost, to mi je za sada jedini izbor ali se nadam da nije i konacan.

Ja sam prvo za porodicu, pa za posao..a kako uspevam, pa nekako...Nemam pomoc ni baba, ni deda, ni spremacica, samo ja i mm..doduse za sada imamo jedno dete ali nije lako, pogotovu sto mm putuje pa dodje tek oko 18h s posla..Ja sam napredovala do rukovodioca, ali to je zahtevalo veliko zrtvovanje narocito mog sina koga sam mnogo puta posle vrtica vodila direktno na posao kako bih mogla da zavrsim posao...a o ljubomori na polsu da ne pricam..kako neko ko nije iz tog mesta, dosljak, 30 godina, pa jos sef...vise mi je teska stalna borba sa kolegama nego uskladjivanje obaveza oko posla i porodice...Da imamo jos neku pomoc, gde bi nam bio kraj..

Blago vama,da znate da vam zavidim,e sad nije da mi je bas lose-ali ..moglo bi bolje..Vodim obiteljsku firmu,kucu,nabavke,plate,rezije,i jos stosta toga..moj postovani suprug radi nocu u nasoj firmi,a od ostalih poslova kidise naveliko-pa sam prisiljena obavljati sve sama.Imam srecu,sto nije zahtevna osoba (samo bi mi jos to falilo)-pa se nekako snalazim-ciscenje (detaljno vikendima) a osnovno,kcer i ja delimo svaki dan..Kuvanje-ima restoran kuvane hrane u blizini (porcija 150 din),i to nas spasava,no vikendima obv.kuvanje-a leti i cesce posto putujemo s vikendice na posao,a tamo imamo bolje uslove za kuvanje,pa nekako imam i vise volje.Inace-divim se muzevima,koji pomazu svojim suprugama-znaci skidam kapu )

mi smo podelili poslove i u firmi i u kuci...
ja na poslu nikad ne ostajem posle 15h,ponesem kuci ako nesto treba da se odradi za sutra,a suprug cesto ode poslepodne do firme ako se neko od klijenata najavio van radnog vremena...
sto se posla oko kuce tice, petkom dolazi zena koja generalno sredi stan,suprug brine o psu i krupnim nabavkama,a ja i deca o ostalom...
oni naravno jos vode racuna da naprave dovoljno krsa u svojim sobama zbog kojeg ja posle galamim...ali sve to kratko traje...onoliko koliko je potrebno da zatvorim vrata od tih istih soba.

kao sto su ljudi naveli uz pomoc logisticke podrske (babe, dede, kuce, kola, vikendice, prijatelji, tetke, strine, bebi servis itd...) sve j eostvarljivo...inace mislim tesko...s druge strane...ta prica o karijeri mislim da je prenaduvana...da trazi se znanje, da bi se znanje steklo moras da budes medju znalcima....da bi exploatisao znanje moras da imas vremena...u sustini mislim da se ljudi nenormalno trude da stignu na neka rukovodeca mesta i vrlo mladi i nespremni ulete u ozbiljne vode i bore se da odrze te pozicije...and what about the rest of life?...naravno da ne treba zapostaviti posao, ni porodicu ni prijatelje ni licne potrebe...i valjda za sve ima vremena do kraja zivota...tako ja to vidim (ili se makar tesim)

Jos uvek nisam ozenjen i nemam svoju porodicu, ali razmisljam o tome vec duze vreme. Citajuci postove na ovoj temi, saznao sam razna iskustva. Svako ima neku svoju zivotnu pricu, a i nisu svi ljudi isti.
Ja bih licno voleo da uspostavim neku vrstu balansa izmedju posla i porodice. Danasnji uslovi rada, koji su mahom eksploatatorski, u velikom broju slucajeva ne dozvoljavaju zaposlenim ljudima da se dovoljno posvete porodici. Radi se dosta, pod velikim pritiscima i stresovima, radni dani su cesto dugi, a vremena za porodicu, a pogotovo decu je vrlo malo.
Licno bih voleo da se ozenim zenom koja bi radila i gradila svoju karijeru, a ja da se posvetim kuci i deci. Ona da moze komotno da obavlja svoj posao, opusteno, bez razmisljanja sta li je sa decom, bez zurbe da stigne kuci jer su dece gladna ili im je nesto potrebno. Da moze i da putuje, ukoliko joj je priroda posla takva i u potpunosti bude mirna bar sto se dece i kuce tice.
Ja bih odvodio i dovodio decu iz vrtica, a kasnije bi im pomagao oko skolkih obaveza, nabavljao sve sto je potrebno za kucu, placao racune, angazovao majstore kad su potrebne neke popravke ili druge zanatske usluge, odrzavao kucu i sl. Kupovao bih deci nesto za dorucak ili uzinu, setao ih i posvetio se njima. Uz to bi bilo dobro da angazujemo i neku kucnu pomocnicu oko pripremanja hrane i eventualno jos nekih sitnih poslova po kuci.
Eto tako bih ja voleo da regulisem tu stvar.

Porodica i posao mogu ići skupa. Napredovanje u poslu takodje a da pri tome imate normalnu porodicu i decu bez problema. Sve vas to dovodi do samozadovoljstva i daje snagu za dalje. Sve može, sve je ostvarivo čak i bez baba, deda i kućnim pomoćnica samo ako su dve osobe kompatibilne, razumeju jedno drugo i podrška su jedno drugom, ako se dogovaraju, razgovaraju i zajedno planiraju, ako imaju zajedničke ciljeve.
Doći do maksimuma u karijeri je vrlo diskutabilno.....zavisi od vrste posla. Ja dodjoh do mog maksimuma, kao i mm, ali to ne znači da nema dalje, već samo da mi ne želimo dalje jer je naša procena da bi smo time više izgubili nego dobili posmatrajući i posao i porodicu zajedno.
Osobe koje po svojoj prirodi nisu dobro organizovane, za sve im treba previše vremena počev od odlučivanja preko realizacije, normalno da se stalno osećaju frustrirane i nezadovoljne. Organizacija i dogovor su osnovne stvari za usaglašenje obaveza i naravno realna procena. I raspored obaveza, muž, žena, deca......svi rade šta mogu. Jedan od dobrih načina da porodica bude na okupu, da svi imaju osećaj zajedništva, dogovora i napretka je da se uvek pravi plan rada i da su svi uključeni. Ako je postavljanje stola u pitanju......svi donesu po nešto i čas posla je sto postavljen. Isto i za rasklanjanje. Ovo je najbanalniji primer, ali rezultat je da svi učestvuju, imaju osećaj obaveze i osećaj da su obavezu ispunili, osećaj zejdništva a pri tome se niko ne oseća kao posluga. Ako je sredjivanje kuće u pitanju......svi zajedno, jedan usisava, drugi kupatilo, treći prašinu, četvrti veš.......očas posla sve gotovo i onda sledi zajedničko pijenje kafice. Krečenje isto, sredjivanje dvorišta......onda svi imaju vremena za svoje poslove, karijere, učenje, izlaske....
Pogrešno je ćutati i ne tražiti pomoć, ne reći, ustani više iz te fotelje i pomozi mi. Isto važi i za decu.....pogrešno je reći, pusti ga, on je mali, ja ću......ustati da detetu donesete sok iako oboje sedite......
Opet sam razvezla......

pedjaza:

Jos uvek nisam ozenjen i nemam svoju porodicu, ali razmisljam o tome vec duze vreme. Citajuci postove na ovoj temi, saznao sam razna iskustva. Svako ima neku svoju zivotnu pricu, a i nisu svi ljudi isti.
Ja bih licno voleo da uspostavim neku vrstu balansa izmedju posla i porodice. Danasnji uslovi rada, koji su mahom eksploatatorski, u velikom broju slucajeva ne dozvoljavaju zaposlenim ljudima da se dovoljno posvete porodici. Radi se dosta, pod velikim pritiscima i stresovima, radni dani su cesto dugi, a vremena za porodicu, a pogotovo decu je vrlo malo.
Licno bih voleo da se ozenim zenom koja bi radila i gradila svoju karijeru, a ja da se posvetim kuci i deci. Ona da moze komotno da obavlja svoj posao, opusteno, bez razmisljanja sta li je sa decom, bez zurbe da stigne kuci jer su dece gladna ili im je nesto potrebno. Da moze i da putuje, ukoliko joj je priroda posla takva i u potpunosti bude mirna bar sto se dece i kuce tice.
Ja bih odvodio i dovodio decu iz vrtica, a kasnije bi im pomagao oko skolkih obaveza, nabavljao sve sto je potrebno za kucu, placao racune, angazovao majstore kad su potrebne neke popravke ili druge zanatske usluge, odrzavao kucu i sl. Kupovao bih deci nesto za dorucak ili uzinu, setao ih i posvetio se njima. Uz to bi bilo dobro da angazujemo i neku kucnu pomocnicu oko pripremanja hrane i eventualno jos nekih sitnih poslova po kuci.
Eto tako bih ja voleo da regulisem tu stvar.

Kliknite za proširenje...

hahaha, ti bi da budes gospodja?

ne moze..ako ce zena da ardi, a ti da budes kuci onda sam cekic u ruke i varjacu, takodje!


da, cesto muskarci kazu, da je super sedeti kuci, ne raditi nista i brinuti o kuci...

ZvezdanKa:

hahaha, ti bi da budes gospodja?

ne moze..ako ce zena da ardi, a ti da budes kuci onda sam cekic u ruke i varjacu, takodje!


da, cesto muskarci kazu, da je super sedeti kuci, ne raditi nista i brinuti o kuci...

Kliknite za proširenje...

Da, ja bih da budem domacin.