Srpski Isak Njutn, "Zli naučnik"

Šta nije bilo u redu sa Atanasijem Stojkovićem, prvim srpskim fizičarem i romanopiscem, lokalnim Isakom Njutnom koji je u istoriji zapamćen samo kao prosvetitelj rđavih karakternih osobina?

Piše: Slobodan Bubnjević



Ako ste koji put i čuli za Atanasija Stojkovića (1773-1832), teško da ste ga zapamtili kao sledbenika Dositeja Obradovića i srpskog prosvetitelja koji je napisao prvi umetnički roman na srpskom jeziku, utemeljio prirodne nauke i napisao trotomno delo Fisika, originalni i sistematični pregled Njutnove fizike iz koga su se početkom XIX veka obrazovale prve generacije srpskih naučnika.

Stojković se u našoj slici istorije iz doba uoči i posle Prvog srpskog ustanka mahom pojavljuje kao čangrizavi filozof sa perikom i pomodnim frakom, sentimentalni rusofil lakom na hranu i piće, prevrtljiv i zlonameran kritičar Vukove reforme srpskog jezika. Da li je ta slika ispravna?

Nauka sigurno nije pravo mesto da se u potpunosti na to odgovori, jedva da ima išta dosadnije do revizionističkog lamenta nad navodnom nebrigom zbog istorije i zaboravljenim velikanima, uvek se nekako ispostavi da istorija nijednu ličnost nije zaboravila slučajno, ali je vrlo zanimljivo zašto je zapravo došlo do toga da Atanasije Stojković, kao moguća srpska verzija Isaka Njutna, bude upamćen samo kao negativac.

O toploti podruma



Atanasije Stojković je rođen 20. septembra 1773. u Rumi. Bio je sin nepismene seljanke, pohađao je “gramatikalne latinske” škole u Rumi, potom otišao na zanat, da bi se vratio nauci i neko vreme radio kao učitelj u Rumi. Nalik na Dositeja Obradovića, svoje obrazovanje je sticao putujući Evropom. Školovanje je nastavio u ugarskim školama u Požunu, Segedinu, Šopronju i Pešti, a potom se upisao na Univerzitet u Getingenu. Tu je studirao fiziku i matematiku, stekavši doktorat iz filozofije.

Objavio je više raznovrsnih naučnih radova – o lekovitom bilju, meteoritima, o “čuvanju munje”, fizičkoj geografiji i astronomiji. U duhu svog vremena, Stojković se bavio raznim oblastima, a pored naučnih radova, pisao je poeziju i romane. Zato njegove stručne radove i knjige, pored jasnoće misli, povremeno odlikuje svojevrstan lirski stil, a ponekad i krajnja patetika, logična za pokret sentimentalizma kome je kao književnik pripadao.

Njegovo životno delo je Fisika koja je izdata u Budimu u tri toma – 1801, 1802. i 1803. godine. Osim osnovnih fizičkih razmatranja, Stojković je u ovo delo uneo razmatranja iz geografije, mineralogije, zoologije i botanike. Kao obiman pregled tadašnjeg znanja iz prirodnih nauka, knjiga je imala ogroman broj pretplatnika među Srbima u tadašnjoj Ugarskoj, a kasnije tokom XIX veka služila je kao nezaobilazan udžbenik za izučavanje prirode.

“Ognjenije častice po zakonu soobščenija vsegda idu ka hladšnemu tjelu”, piše Stojković u paragrafu 33 ove knjige o “soobščeniju teploti”. Mada pun čudnih ideja i zagovornik pogrešne teorije flogistona kao prenosioca toplote, koga u knjizi naziva “teplotnik”, Stojković ipak daje prvi uvid u neke osnovne fizičke zakonitosti, uobičajene u tadašnjoj naučnoj paradigmi. Uz to, on često pokušava i da običnom čitaocu objasni fiziku svakodnevnih pojava, što je verovatni razlog tolike popularnosti Fisike. Tako o subjektivnom osećaju temperature kaže: “Ja se ni malo ne sumnjam da neće sad vsjakij moj čitatelj moći pričinu dati, začto se nam vidi u ljeto podrum hladen, a u zimu tepl. Bezsumnjenno jest to, da u zimu mnogo menšij stepen teplote jest i u podrumu, neželi u ljetu. No poneže mi u zimu iz nesravneno hladnašago vozduha uhodimo, činise nam, aki bi podrum teplšij bio”.

Писац је романа који се сматра првим српским романом новога доба: "Аристид и Наталија".

citam i nekako mi bas zanimljivo videti da je taj covek koristio ijekavicu tj pravi srpski govor koji se sada pokusava prisvojiti od strane nekih novonastalih "nacija"

Okrutni spahija



Danas se originalno izdanje ove knjige može videti u Muzeju Vuka i Dositeja. “Mada je na našem području boravio relativno kratko (1799-1804), između školovanja u Nemačkoj i odlaska u Rusiju, ostavio je veliki trag u našoj kulturi i nauci”, napisali su o Stojkoviću Milorad Dimitrijević i Vidojko Jović u istorijskoj napomeni uz tekst “O toploti, vatri, termometru”, objavljenom u broju 9 časopisa Flogiston (str. 181-212). “Stojkovićevo najznačajnije delo svakako je Fisika koju su upoređivali sa Rajićevom Istorijom i dugo smatrali za kapitalno i neprevaziđeno delo u oblasti prirodnih nauka. Objavljivanje Fisike predstavljalo je kulturni i naučni događaj kakav se danas u nas teško može i zamisliti”, pišu Dimitrijević i Jović.

Posle uspeha Fisike, Stojković 1804. godine odlazi u Rusiju. Na novoosnovanom Univerzitetu u Harkovu postaje profesor gde provodi ostatak svoje karijere. Dva puta biva biran za rektora univerziteta, dobija čin državnog savetnika, postaje član ogromnog broja naučnih društava, stiče veliko bogatstvo, a u Besarabiji kupuje jedno imanje. Očigledno da je u to doba stekao veliki ugled kao naučnik i pisac među ruskom intelektualnom elitom. “Sa Puškinom se susretao ruski akademik Srbin Atanasije Stojković, rektor i profesor Univerziteta u Harkovu koji je živeo u Petrogradu. U Kišinjev je često dolazio zbog imanja koje je kupio u Besarabiji”, pominje ga dr Ljubivoje Cerović u tekstu “Srbi u Moldaviji”.

No, način na koji je vodio imanje u Besarabiji Stojkoviću je poremetilo ugled i pokazalo da ima vrlo negativne osobine. Vuk Karadžić opisuje kako je Stojković navodno bezuspešno pokušao da na svoj spahiluk naseli Srbe kao kmetove, ali su oni odbili da rade kao robovi za Stojkovića. Počele su da se šire glasine o njegovoj teškoj naravi i rđavim navikama. Tako je 1813. godine penzionisan i otpušten sa Univerziteta u Harkovu, pod optužbom da je krijumčario vino. Ta afera mu nije umanjila bogatstvo i uticaj, ali je umanjila njegov ugled.

Poređenje Stojkovića i njegove Fisike sa velikanom svetske nauke, Isakom Njutnom (1642-1727) koji je svom ključnom delu Philosophiae Naturalis Principia Mathematica utemeljio modernu fiziku, možda jeste preterano, ali donekle oslikava i jednu karakternu vezu. Mada je kao retko koji drugi čovek zadužio civilizaciju svojim otrkićima, Njutn je zamapćen kao tešak, mračan osobenjak, usamljeni filozof koji je bio u sukobu sa svojim savremenicima, a nije prezao od teških reči i obračuna. Tokom svoje karijere je bio upravnik Kraljevske kovnice novca i toliko je bio nemilosrdan prema falsifikatorima da je izazivao strah u podzemlju Londona.

Mada je u istoriji daleko više primera dobrodušnih i neobičnih genijalaca poput Alberta Ajnštajna (1879-1955), postoji mnogo i onih koji su zapamćeni kao zlikovci. Jedan takav primer je Edvard Teler, američki fizičar koji je pedesetih zagovarao izgradnju fuzione bombe, dok je zato njegov prethodnik Robert Openhajmer, otac fisione bombe bio voljen i omiljen, mada je njegov naučni rad, realizovan tokom Menhetn projekta bio podjednako nehuman kao i Telerov. U tom kreiranju mitova o naučnicima, Stojković čak odgovara i stereotipu zlog naučnika – rođen u siromašnoj neobrazovanoj porodici, on stiče svetsku slavu i moć kojom ne ume da vlada. No, mada su Stojkovićeve ružne osobine gotovo izvesne, teško da je to razlog zašto je zaboravljen.

Nisam znao ništa o ovom Srpskom naučniku.
Alu o Njutnu je obelodanjeno mnogo stvari posebno posle otkupljivanja njegovih dela na aukciji.
Istorija ga ne pamti kao pobožnog i moralnog osobenjaka ali detinje naravi i emotivno nedozrelog čoveka koji je posle svađe i pronevera prijatelja padao u teške depresije.
Ono što ga je činilo mračnim je to što je bio jeretik i bavio se alhemijom.
Ponavljanjem njegovih alhemiskih eksperimenata današnji naučnici su uspeli da dođu do nekih otkrića o širenju svetlosti kroz prizmu i vazduh,vodu,"živim metalima" i td.
Posle završenih studija u Engleskoj ga je čekalo monašenje i vraćanje crkvi,zaboravio sam kako je ovo bilo obećano i zašto,da li od strane njegove porodice?ne znam.
U Kraljevskom i otmenom društvu je bio lepo dočekan gde je morao da prezentuje neka od svojih otkrića i i dobije Kraljevo odobrenje za otpust od crkve da bi se posvetio nauci.
Čitav život je proveo u strahu da ne bude otkriven kao jeretik i da se bavi alhemijom jer bi ga zbog toga čekala sigurna smrt.

Interesantno da je za Anglikansku crkvu govorio da je najveće zlo i dok god je svetog trojstva a ne Boga kao jednoga antihrist i dalje živi u crkvi,takođe je bio svestan mnogih zlostavljanja od strane crkve.

Dakle verovao je u Boga smatrao je da je Bog određene ljude kao i Noa uputio u tajne stvaranja za kojima je najviše tragao u svojim alhemijskim eksperimentima.
Tragao je za čuvenim kamenom mudrosti za kojim su mnogi filozofi tragali ali ne zbog sticanja lične moći već zbog tajni prosvećenja stvaranja.

Govorio je da smo mi slučajni skup kretanja atoma i njihovog sudaranja ne bismo bili simetrični i ne bi imali oba uva oka i td.
Sve je to ništavno nad veličanstvenosti tvorca.
Tako da bi bili skup paradoksa a ne simetrije.
Ovo je uspeo da sakrije i od svojih najbližih.
Posle aukcije su obelodanjena neka biografska dela alhemiski eksperimenti u metaforama,kao izapisi njegovog pomoćnika šegrta.
Interesantno da je formule nalazio u starom zavetu,prorocima i apokalipsi.

U zadnjem dokumentu koji je nađen u biblioteci u Jerosalimu ostavio je datum kraja sveta i Apokalipse i da je ta godina 2060-ta.

Pred kraj života postao je upravnik Kraljevske kovnice novca što mu je omogućilo da se obogati.
Kada je umirao u prisustvu najbližih prijatelja oštro je odbio da dovedu sveštenika rekavši "Ja sam se sa Bogom izmirio"

Eto ne znam koliko je ovo vezano za temu ali je paralela sa Njutnom već bila povučena pa je ovo za mene bilo jako intrigantno pa eto napisah.....

NickFreak:

Nisam znao ništa o ovom Srpskom naučniku.
Alu o Njutnu je obelodanjeno mnogo stvari posebno posle otkupljivanja njegovih dela na aukciji.
Istorija ga ne pamti kao pobožnog i moralnog osobenjaka ali detinje naravi i emotivno nedozrelog čoveka koji je posle svađe i pronevera prijatelja padao u teške depresije.
Ono što ga je činilo mračnim je to što je bio jeretik i bavio se alhemijom.
Ponavljanjem njegovih alhemiskih eksperimenata današnji naučnici su uspeli da dođu do nekih otkrića o širenju svetlosti kroz prizmu i vazduh,vodu,"živim metalima" i td.
Posle završenih studija u Engleskoj ga je čekalo monašenje i vraćanje crkvi,zaboravio sam kako je ovo bilo obećano i zašto,da li od strane njegove porodice?ne znam.
U Kraljevskom i otmenom društvu je bio lepo dočekan gde je morao da prezentuje neka od svojih otkrića i i dobije Kraljevo odobrenje za otpust od crkve da bi se posvetio nauci.
Čitav život je proveo u strahu da ne bude otkriven kao jeretik i da se bavi alhemijom jer bi ga zbog toga čekala sigurna smrt.

Interesantno da je za Anglikansku crkvu govorio da je najveće zlo i dok god je svetog trojstva a ne Boga kao jednoga antihrist i dalje živi u crkvi,takođe je bio svestan mnogih zlostavljanja od strane crkve.

Dakle verovao je u Boga smatrao je da je Bog određene ljude kao i Noa uputio u tajne stvaranja za kojima je najviše tragao u svojim alhemijskim eksperimentima.
Tragao je za čuvenim kamenom mudrosti za kojim su mnogi filozofi tragali ali ne zbog sticanja lične moći već zbog tajni prosvećenja stvaranja.

Govorio je da smo mi slučajni skup kretanja atoma i njihovog sudaranja ne bismo bili simetrični i ne bi imali oba uva oka i td.
Sve je to ništavno nad veličanstvenosti tvorca.
Tako da bi bili skup paradoksa a ne simetrije.
Ovo je uspeo da sakrije i od svojih najbližih.
Posle aukcije su obelodanjena neka biografska dela alhemiski eksperimenti u metaforama,kao izapisi njegovog pomoćnika šegrta.
Interesantno da je formule nalazio u starom zavetu,prorocima i apokalipsi.

U zadnjem dokumentu koji je nađen u biblioteci u Jerosalimu ostavio je datum kraja sveta i Apokalipse i da je ta godina 2060-ta.

Pred kraj života postao je upravnik Kraljevske kovnice novca što mu je omogućilo da se obogati.
Kada je umirao u prisustvu najbližih prijatelja oštro je odbio da dovedu sveštenika rekavši "Ja sam se sa Bogom izmirio"

Eto ne znam koliko je ovo vezano za temu ali je paralela sa Njutnom već bila povučena pa je ovo za mene bilo jako intrigantno pa eto napisah.....

Kliknite za proširenje...

Interesantno.. a zasto "zli naucnik"..?