Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
http://www.dnevnik.co.yu/node/10085Ловци на профит нишане Србију
Након што се највећа светска пиварска групација “Анхојзер Буш ИнБев” (АБИ) напречац повукла из Апатина и препустила водећи регионални бренд
инвестиционом фонду ЦВЦ Капитал партнер, поново се отворило питање улоге и значаја ове врсте финансијских играча у српској транзицији. Тих дилема не би било да се инвестициони фондови понашају као други тржишни играчи – да им је првом плану развој купљених предузећа и профит из будућег пословања. Логика њихове пословне политике сасвим је другачија и своди се на куповину, реструктурирање и зараду из будуће продаје.
Нема прецизних података о томе колики је удео инвестиционих фондова у укупним улагањима страног капитала од 2000. године. Међутим, простим збрајањем инвестиција у млекарство, индустрију минералних вода, производњу хране, прераду меса и сада индустрију пива, може се стићи до бројке која чини чак десетину од укупно 13,66 милијарди долара, односно 9,3 милијарди евра, колико је од 2000. до јула ове године уложено у Србију. То нису мале паре и, из тога угла гледано, фондови су свакако били и остали значајан фактор у привредној свакодневици наше земље.
Тешко је проценити колики је удео Апатинске пиваре у договореној цени преузимања од 2,23 милијарде долара. Како је језгро овог великог концерна, белгијска компанија “Интербру”, за преузимање 2003. издвојила 326 милиона евра, могло би се рећи да је Апатинска пивара појединачно највећа аквизиција неког инвестиционог фонда у Србији. Ипак, док се не сазнају детаљи овог великог посла, највећа улагања могу се везати за инвестициони фонд “Салфорд”. У рукама овог финансијског играча је већи део српске индустрије млека и две веома успешне домаће компаније: “Књаз Милош“ и “Бамби–Банат”. Процењује се да је “Салфорд” за куповину српских предузећа укупно издвојио око 350 милиона евра. Друга значајна операција је она коју је у Врбасу, куповином “Карнекса”, направио фонд “Мидленд ресорсиз”, који је нешто касније своја права препустио другом британском фонду “Ашмор”.
Уобичајено је да се инвестициони фондови у купљеном предузећу задрже највише три-четири године. Тај период се искористи за поправку и “шминкање” фирме како би се на њеној продаји добило више пара од уложеног износа. Из тог угла треба и посматрати значај ове врсте финансијских играча. Они нису донели ништа посебно велико, нити су од преузетих фирми направили извозно усмерене регионалне или глобалне величине. Али је неспорно да су одиграли две веома важне улоге. У почетним фазама транзиције, када су стратешки инвеститори (велике компаније) још увек процењивали могућности улагања у Србију и помало стрепили, они су храбрије и одлучније пробијали лед. Зато не треба да чуди што се они, који су у почетним фазама приватизације поражени од фондова, сада поново јављају са жељом да купе та иста предузећа. Чак је и АБИ, уговорном клаузулом о праву прече куповине, дугорочније заштитио своју позицију у Апатину.
Међутим, признање извршног директора овог пиварског концерна Карлоса Брита да им је добар уговор с ЦВЦ-ом омогућио да брже него што су мислили дођу до седам милијарди долара недостајућег капитала за развој основних тржишта, указује на још једну значајну ствар. Прва је да се највећи АБИ преинвестирао и да се у таквим ситуацијама инвестициони фондови могу појавити као користан ослонац. Од њих се не може очекивати да направе епохалан искорак у развоју предузећа, али је сасвим сигурно да неће ни покварити њихову тржишну позицију.
В. Харак
Недовршен посао
Не без разлога, директор зрењанинског “Млекопродукта” Живанко Радованчев приватизационе операције у којима су учествовали инвестициони фондови назива недовршеним. Тако треба и процењивати вредност њиховог посла. Помогли су у подизању нечега што ће до преласка у руке стратешког инвеститора остати недовршено.
Први пут сада прочитах да је Апатинска пивара препродана,али није ми јасно да је препродана за скоро 7 пута већу цену?
Зна ли о шта о овоме?
Poslednja izmena od moderatora:
