Tadićeva Srbija ostaje na istoku
25.08.2009.
Za Evropsku uniju problematični naši sporazumi sa Kinom
tadieva_srbija_ostaje_na_istoku.jpg Evropska unija ima jedinstvenu carinsku politiku koja ne toleriše sporazume o povlašćenim carinskim tretmanima i imala je ozbiljnih problema s nekoliko svojih članica zbog toga u prošlosti ali je konačno uspela da uspostavi jedinstvene carinske propise na celoj teritoriji. Ukoliko Kinezi prihvate ponudu predsednika Srbije Borisa Tadića o uvođenju bescarinske zone za kompanije iz te države, pre nego što Beograd dobije status kandidata za ulazak u EU, Srbija će morati da raskine „prijateljski dogovor". Tadićev predlog, s druge strane, može da znači i priznanje da je članstvo u EU daleka budućnost.
„Ukoliko Srbija želi članstvo u EU, što verujem da nije moguće da se dogodi još dosta godina, onda će taj sporazum s Kinezima biti ukinut po automatizmu čim uđemo u monetarni sistem unije", kaže za „Borbu" ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
On dodaje da je Kini trenutno potreban partner preko kojeg bi zaobilaznim putem trgovala s Evropom.
„Kina je finansijska velesila, ali jedino na tlu evropskog kontinenta nije aktivno ekonomski zastupljena, zbog strogih trgovinski propisa EU, ali i iz političkih razloga. Kina kao globalna sila ne može da potpiše ravnopravan sporazum sa Srbijom, jer se zapravo radi o odnosu velikog i malog. Srbija dobija samo unutrašnje političke poene, a Kina verovatno pokušava da stranputicom dođe do Evrope", ocenjuje Nikolić. Da je termin „strateško partnerstvo", koji koriste srpske vlasti, malo preteran smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović.
„Nema nikakvog strateškog partnerstava između Davida i Golijata", kaže on za „Borbu" i dodaje da sličan sporazum Srbija ima i s Rusijom ali da ni iz njega nije proizašla nikakva ekonomska korist.
„Privredna saradnja ide teško. To što je sporazum potpisan ne znači da će Kinezi obavezno doći sa svojim investicijama. Politička podrška je jedno, ona stoji, ali u svetu ekonomije niko ne sarađuje zato što se voli već samo ukoliko ima interes i, pre svega, dobre i sigurne uslove za poslovanje", objašnjava Stevanović. On, međutim, smatra da sporazum o saradnji Srbije i Kine ne može imati nikakve negativne efekte u odnosima s Evropskom unijom. Takav sporazum imaju i Južnoafrička Republika, Rusija, Brazil pa i Sjedinjene Američke Države koje sa EU imaju vrlo dobru saradnju.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ukazuje da političari u Srbiji nisu naučili najbitniju pouku - kako postati velik, do koje su, kaže za „Borbu" Simić, Kinezi došli jako teško.
„Nakon dešavanja na Tjenanmenu, Kinezi su shvatili da se nalaze u sobi koja ima samo dva izlaza. Do jednih vrata se stiže politikom, koja bi ih dovela do još jednog Tjenanmena, a druga vode ka ekonomskom prosperitetu. Kinezi su, naravno, izabrali ova druga vrata i postali industrijska velesila. A naši političari - umesto da se ugledaju na njih, još pate od politikantske megalomanije", kaže Simić za „Borbu".
On smatra da, i pored svojih ambicija, Srbija neće biti odskočna daska Kini do Evrope.
„EU neće dozvoliti da joj neka država, koja je uz to i njen potencijalni član, kontroliše odnose s Kinom. Unija ima svoja pravila ponašanja i ne dozvoljava trgovinu s bilo kakvim of-šor državama u susedstvu, a kamoli da im da članstvo. Ono što je dodirna tačka za obe države je nesiguran status pokrajina, s jedne strane Kosovo, a s druge Tajvan i Tibet, što znači da je reč više o političkom, nego o ekonomskom sporazumu", ocenjuje Simić.
On ističe da je ponovna upotreba reči nesvrstanost u srpskom političkom životu, kao i obraćanje Kini za pomoć, zaživela zbog spore normalizacije odnosa Srbije sa Zapadom.
„Srbija je imala kontinuitet u odnosima s Kinom još od sedamdesetih godina, ali ovo je pokušaj da se dobije na političkoj težini. Takođe, Kina nikada nije glasala protiv naše države, a podsetiću da čak i Rusija jeste. Danas, Srbija sto puta više uvozi iz Kine, nego što izvozi, što pokazuje neravnomeran odnos između država", kaže on. Simić je uveren da Srbija nije čak ni kineski geostrateški cilj, jer nema izlaz na more.
„Ne zaboravite, još je Milošević 'otkrio' Kinu početkom devedesetih, ali tada su naše kompanije slomile zube na kineskoj ekonomiji", podseća Predrag Simić.
Iz Beograda se u Peking ne stiže direktnim letom
Nacionalna aviokompanija Srbije „Jat ervejz" prestala je da leti za Peking još 2001. godine. Komercijalni letovi Beograd-Peking bili su posebno „popularni" u vreme vladavine Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, tokom devedesetih godina prošlog veka. „Borba" je u kompaniji „Jat ervejz" saznala da je razlog za prekid direktnih letova za Peking bila „ekonomska neisplativost". „Veliki interkontinentalni avion DC-10, koji ima 300 mesta za putnike, koristili smo samo za letove za Peking, dok drugog dugolinijskog saobraćaja nije bilo još od 1992. godine. To je bilo ekonomski neisplativo, jer jedna linija s jednim do dva leta nedeljno nije mogla da pokriva troškove tog aviona. Avion smo prizemljili i prodali ga 2005. godine", kaže Željka Stojanović portparol „Jat ervejza".
Let za Peking bio je sporadično isplativ
Prvi let za Kinu, u aranžmanu „Air Yugoslavije", obavljen je 11. decembra 1971. godine, avionom B-707. Aprila 1977. godine otvorena je linija za Peking, ali je ubrzo ukinuta. Početkom 1978. godine u Saveznom komitetu za saobraćaj i veze potpisan je ugovor o uspostavljanju redovnog saobraćaja između Jugoslavije i Kine. Dva meseca kasnije, „Air Yugoslavia" već počinje da obavlja čarter saobraćaj za Peking. U toku aprila i maja organizovano je nekoliko paket aranžmana pod nazivom „Proleće u Kini", za koje je vladalo veliko interesovanje i u zemlji i inostranstvu. Pored naših građana, leteli su i inostrani turisti. Čarter linija za Peking bila je najava za uspostavljanje redovnog saobraćaja, koji je otpočeo 30. aprila 1979. godine, ali je bio kratkog veka. Linija za Peking je obnovljena 4. aprila 1982, međutim, obavljena su samo tri leta jer je 1. novembra iste godine JAT obustavio letove za Kinu iz ekonomskih razloga. JAT je ponovo obnovio saobraćaj sa Kinom 3. maja 1987, kada je uspostavljen redovni saobraćaj za Peking preko Kalkute u Indiji. Saobraćaj je obustavljen 1992, ali ponovo obnovljen 18. decembra 1997. Na toj prvoj liniji u dugolinijskom saobraćaju, posle ukidanja sankcija, JAT-ov tur-operator „Er lift" organizovao je nekoliko povoljnih turističkih aranžmana. Pored poslovnih putnika i turista iz Jugoslavije u JAT-u su predviđali da će direktnu liniju za Peking koristiti i putnici iz centralne i jugoistočne Evrope. Nakon kratke pauze, letovi su nastavljeni 29. januara 1998. JAT je u početku za Peking leteo jednom nedeljno, a od 19. oktobra 1999. uveo je i drugi let za Peking. Linija je definitivno ukinuta januara 2001. godine. „I pored relativno dobrog punjenja, linija je ukinuta iz komercijalnih razloga", saopštio je tada „Jat".
Bojana Škrnjić
Ivan Kriška
http://www.borba.rs/content/view/8651/123/
Tadiću,Tadiću a šta sad?
25.08.2009.
Za Evropsku uniju problematični naši sporazumi sa Kinom
tadieva_srbija_ostaje_na_istoku.jpg Evropska unija ima jedinstvenu carinsku politiku koja ne toleriše sporazume o povlašćenim carinskim tretmanima i imala je ozbiljnih problema s nekoliko svojih članica zbog toga u prošlosti ali je konačno uspela da uspostavi jedinstvene carinske propise na celoj teritoriji. Ukoliko Kinezi prihvate ponudu predsednika Srbije Borisa Tadića o uvođenju bescarinske zone za kompanije iz te države, pre nego što Beograd dobije status kandidata za ulazak u EU, Srbija će morati da raskine „prijateljski dogovor". Tadićev predlog, s druge strane, može da znači i priznanje da je članstvo u EU daleka budućnost.
„Ukoliko Srbija želi članstvo u EU, što verujem da nije moguće da se dogodi još dosta godina, onda će taj sporazum s Kinezima biti ukinut po automatizmu čim uđemo u monetarni sistem unije", kaže za „Borbu" ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
On dodaje da je Kini trenutno potreban partner preko kojeg bi zaobilaznim putem trgovala s Evropom.
„Kina je finansijska velesila, ali jedino na tlu evropskog kontinenta nije aktivno ekonomski zastupljena, zbog strogih trgovinski propisa EU, ali i iz političkih razloga. Kina kao globalna sila ne može da potpiše ravnopravan sporazum sa Srbijom, jer se zapravo radi o odnosu velikog i malog. Srbija dobija samo unutrašnje političke poene, a Kina verovatno pokušava da stranputicom dođe do Evrope", ocenjuje Nikolić. Da je termin „strateško partnerstvo", koji koriste srpske vlasti, malo preteran smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović.
„Nema nikakvog strateškog partnerstava između Davida i Golijata", kaže on za „Borbu" i dodaje da sličan sporazum Srbija ima i s Rusijom ali da ni iz njega nije proizašla nikakva ekonomska korist.
„Privredna saradnja ide teško. To što je sporazum potpisan ne znači da će Kinezi obavezno doći sa svojim investicijama. Politička podrška je jedno, ona stoji, ali u svetu ekonomije niko ne sarađuje zato što se voli već samo ukoliko ima interes i, pre svega, dobre i sigurne uslove za poslovanje", objašnjava Stevanović. On, međutim, smatra da sporazum o saradnji Srbije i Kine ne može imati nikakve negativne efekte u odnosima s Evropskom unijom. Takav sporazum imaju i Južnoafrička Republika, Rusija, Brazil pa i Sjedinjene Američke Države koje sa EU imaju vrlo dobru saradnju.
Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ukazuje da političari u Srbiji nisu naučili najbitniju pouku - kako postati velik, do koje su, kaže za „Borbu" Simić, Kinezi došli jako teško.
„Nakon dešavanja na Tjenanmenu, Kinezi su shvatili da se nalaze u sobi koja ima samo dva izlaza. Do jednih vrata se stiže politikom, koja bi ih dovela do još jednog Tjenanmena, a druga vode ka ekonomskom prosperitetu. Kinezi su, naravno, izabrali ova druga vrata i postali industrijska velesila. A naši političari - umesto da se ugledaju na njih, još pate od politikantske megalomanije", kaže Simić za „Borbu".
On smatra da, i pored svojih ambicija, Srbija neće biti odskočna daska Kini do Evrope.
„EU neće dozvoliti da joj neka država, koja je uz to i njen potencijalni član, kontroliše odnose s Kinom. Unija ima svoja pravila ponašanja i ne dozvoljava trgovinu s bilo kakvim of-šor državama u susedstvu, a kamoli da im da članstvo. Ono što je dodirna tačka za obe države je nesiguran status pokrajina, s jedne strane Kosovo, a s druge Tajvan i Tibet, što znači da je reč više o političkom, nego o ekonomskom sporazumu", ocenjuje Simić.
On ističe da je ponovna upotreba reči nesvrstanost u srpskom političkom životu, kao i obraćanje Kini za pomoć, zaživela zbog spore normalizacije odnosa Srbije sa Zapadom.
„Srbija je imala kontinuitet u odnosima s Kinom još od sedamdesetih godina, ali ovo je pokušaj da se dobije na političkoj težini. Takođe, Kina nikada nije glasala protiv naše države, a podsetiću da čak i Rusija jeste. Danas, Srbija sto puta više uvozi iz Kine, nego što izvozi, što pokazuje neravnomeran odnos između država", kaže on. Simić je uveren da Srbija nije čak ni kineski geostrateški cilj, jer nema izlaz na more.
„Ne zaboravite, još je Milošević 'otkrio' Kinu početkom devedesetih, ali tada su naše kompanije slomile zube na kineskoj ekonomiji", podseća Predrag Simić.
Iz Beograda se u Peking ne stiže direktnim letom
Nacionalna aviokompanija Srbije „Jat ervejz" prestala je da leti za Peking još 2001. godine. Komercijalni letovi Beograd-Peking bili su posebno „popularni" u vreme vladavine Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, tokom devedesetih godina prošlog veka. „Borba" je u kompaniji „Jat ervejz" saznala da je razlog za prekid direktnih letova za Peking bila „ekonomska neisplativost". „Veliki interkontinentalni avion DC-10, koji ima 300 mesta za putnike, koristili smo samo za letove za Peking, dok drugog dugolinijskog saobraćaja nije bilo još od 1992. godine. To je bilo ekonomski neisplativo, jer jedna linija s jednim do dva leta nedeljno nije mogla da pokriva troškove tog aviona. Avion smo prizemljili i prodali ga 2005. godine", kaže Željka Stojanović portparol „Jat ervejza".
Let za Peking bio je sporadično isplativ
Prvi let za Kinu, u aranžmanu „Air Yugoslavije", obavljen je 11. decembra 1971. godine, avionom B-707. Aprila 1977. godine otvorena je linija za Peking, ali je ubrzo ukinuta. Početkom 1978. godine u Saveznom komitetu za saobraćaj i veze potpisan je ugovor o uspostavljanju redovnog saobraćaja između Jugoslavije i Kine. Dva meseca kasnije, „Air Yugoslavia" već počinje da obavlja čarter saobraćaj za Peking. U toku aprila i maja organizovano je nekoliko paket aranžmana pod nazivom „Proleće u Kini", za koje je vladalo veliko interesovanje i u zemlji i inostranstvu. Pored naših građana, leteli su i inostrani turisti. Čarter linija za Peking bila je najava za uspostavljanje redovnog saobraćaja, koji je otpočeo 30. aprila 1979. godine, ali je bio kratkog veka. Linija za Peking je obnovljena 4. aprila 1982, međutim, obavljena su samo tri leta jer je 1. novembra iste godine JAT obustavio letove za Kinu iz ekonomskih razloga. JAT je ponovo obnovio saobraćaj sa Kinom 3. maja 1987, kada je uspostavljen redovni saobraćaj za Peking preko Kalkute u Indiji. Saobraćaj je obustavljen 1992, ali ponovo obnovljen 18. decembra 1997. Na toj prvoj liniji u dugolinijskom saobraćaju, posle ukidanja sankcija, JAT-ov tur-operator „Er lift" organizovao je nekoliko povoljnih turističkih aranžmana. Pored poslovnih putnika i turista iz Jugoslavije u JAT-u su predviđali da će direktnu liniju za Peking koristiti i putnici iz centralne i jugoistočne Evrope. Nakon kratke pauze, letovi su nastavljeni 29. januara 1998. JAT je u početku za Peking leteo jednom nedeljno, a od 19. oktobra 1999. uveo je i drugi let za Peking. Linija je definitivno ukinuta januara 2001. godine. „I pored relativno dobrog punjenja, linija je ukinuta iz komercijalnih razloga", saopštio je tada „Jat".
Bojana Škrnjić
Ivan Kriška
http://www.borba.rs/content/view/8651/123/
Tadiću,Tadiću a šta sad?
