другарица
Aktivan član
- Poruka
- 1.744
Кратко и јасно - да ли мислите да је нормално и друштвено прихватљиво да имамо уплакане политичаре? Да ли оправдавате да плачу у јавности или мислите да је то само јефтин трик за придобијање политичких поена и пажње јавности?
Не причам о плакању на сахранама са којих се игром случаја емитује снимак (као када су сахрањивали Ђинђића или Слобу) већ причам о плакању пред медијима и у време радног времена.
Примера је јако пуно, ево само свежијих :
1. Зоран Красић назива Ивану Дулић Марковић усташом након чега она добија нервни слом и пролива сузе у ТВ преносу. Да је мене неко назвао усташом вероватно бих умрла од смеха што је човек пао тако ниско да ми на тај начин узвраћа или бих евентуално касније тражила његову одговорност. Али плакање зато?
Признајем да ми је у старту било жао жене јер сам мислила да је то из неког разлога страшно погодило. После сам сазнала да је неуравнотежена и да плаче за сваку ситницу.
2. Генерал Делић, човек који је био на Косову '99, очајан због распада странке даје изјаву очију пуних суза. Наводно му је јако тешко што је до расцепа дошло, и даље обожава Шешеља али ипак мора да оде из странке где је маргиналац у другу где ће бити неки фактор.
3. Тома, Јоргованка и екипа су искључени из СРС. Излазе из Магистрата и дају изјаву сасвим смирени мада реално имају разлога да буду нерасположени. Потом приказују снимак из унутрашњости Магистрата, у кадру Наташа Јовановић пролива сузе као да је неко умро.
4. Драма Гордане Поп Лазић у Скупштини. Тома ју је прво смарао причом о неким љубавницама и тада није пустила ни сузу. Пар месеци касније је опет докачио причом о оном дизању ногу и жена је опуштено реплицирала и отишла на паузу. На тој паузи су јој вероватно рекли да не би било лоше да направи драму и она после два сата почиње да јеца за говорницом, са све белом марамицом којом брише сузе.
5. Девојчица погинула у аутобусу на екскурзији. Жарко Обрадовић треба да да изјаву као министар просвете. Изговорио је две речи а онда почео да цмиздри пред камерама.
Разумем да му је жао али нпр. у удесу оног авиона на релацији Бразил-Француска је страдало 228 људи па нисам видела да је Саркози плакао кад је замољен да изјави саучешће породицама.
Да ли сам једина којој је ово тотално ненормално и дегутантно? Мислим да ово себи никада не бих дозволила да сам на месту некога од горе поменутих.
Не причам о плакању на сахранама са којих се игром случаја емитује снимак (као када су сахрањивали Ђинђића или Слобу) већ причам о плакању пред медијима и у време радног времена.
Примера је јако пуно, ево само свежијих :
1. Зоран Красић назива Ивану Дулић Марковић усташом након чега она добија нервни слом и пролива сузе у ТВ преносу. Да је мене неко назвао усташом вероватно бих умрла од смеха што је човек пао тако ниско да ми на тај начин узвраћа или бих евентуално касније тражила његову одговорност. Али плакање зато?
Признајем да ми је у старту било жао жене јер сам мислила да је то из неког разлога страшно погодило. После сам сазнала да је неуравнотежена и да плаче за сваку ситницу.2. Генерал Делић, човек који је био на Косову '99, очајан због распада странке даје изјаву очију пуних суза. Наводно му је јако тешко што је до расцепа дошло, и даље обожава Шешеља али ипак мора да оде из странке где је маргиналац у другу где ће бити неки фактор.
3. Тома, Јоргованка и екипа су искључени из СРС. Излазе из Магистрата и дају изјаву сасвим смирени мада реално имају разлога да буду нерасположени. Потом приказују снимак из унутрашњости Магистрата, у кадру Наташа Јовановић пролива сузе као да је неко умро.
4. Драма Гордане Поп Лазић у Скупштини. Тома ју је прво смарао причом о неким љубавницама и тада није пустила ни сузу. Пар месеци касније је опет докачио причом о оном дизању ногу и жена је опуштено реплицирала и отишла на паузу. На тој паузи су јој вероватно рекли да не би било лоше да направи драму и она после два сата почиње да јеца за говорницом, са све белом марамицом којом брише сузе.
5. Девојчица погинула у аутобусу на екскурзији. Жарко Обрадовић треба да да изјаву као министар просвете. Изговорио је две речи а онда почео да цмиздри пред камерама.
Разумем да му је жао али нпр. у удесу оног авиона на релацији Бразил-Француска је страдало 228 људи па нисам видела да је Саркози плакао кад је замољен да изјави саучешће породицама.Да ли сам једина којој је ово тотално ненормално и дегутантно? Мислим да ово себи никада не бих дозволила да сам на месту некога од горе поменутих.
Плакао је и Обрадовић и то онако најстрашније. Генерал је само имао сузне очи, ипак се најбоље држи. А био је и у ДСС-у један што је вечито правио патетичну фацу и деловао као да ће бризнути у плач. Беше Лончар ...
I ja sam uglavnom takva. Neke stvari koje drugima prodju neprimetno meni budu odlucujuce za konacno misljenje. Jedna od njih je i to kako ko uspeva zadrzati mirnocu u govoru, ponasanju i izrazu lica.
