Astral-Blade
Aktivan član
- Poruka
- 1.684
Фракционо банкарство (fractional reserve banking) је "техника" којом комерцијалне банке емитују свеж, додатни новац мимо државе и друштва у виду депозита без покрића. Ако се читавом процесу приђе уз унапред формиран став да су ту све чисти рачуни, тешко је створити праву слику дешавања и размере ове епидемије која уништава привреде многих земаља, па и српску.
Депозити по виђењу су трансакциони новац и не би смео да се зајми, односно мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси. Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка има право (иако то нигде у закону експлицитно не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.
Банка је тиме управо креирала додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним књигама, тј. рачунима као забелешка без икаквог покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је кривотворила књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више картице и друге облике безготовинског (са рачуна на рачун плаћања). Све док више клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Али када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране банкара и монетарних власти ради експлоатације широких народних слојева.
Депозити по виђењу су трансакциони новац и не би смео да се зајми, односно мора бити доступан у сваком тренутку на захтев депонента. Међутим, шта се дешава у пракси. Када банка прими готовински депозит од рецимо 1000 динара у новчаницама и ако је стопа обавезне резерве 20%, банка има право (иако то нигде у закону експлицитно не пише) да позајми 800 дин неком клијенту у виду кеша и да при томе сво време глуми оном првом клијенту како и даље има свих 1000 динара у резерви, а заправо има само 200.
Банка је тиме управо креирала додатних 1000 динара депозитног (book-entry) новца који постоји само у њеним књигама, тј. рачунима као забелешка без икаквог покрића у готовини. И она сад убеђује оног првог клијента да користи своје паре безготовински, јер би иначе била у проблему, пошто је управо отуђила његове паре и дала их другоме. Уместо тога она је кривотворила књишки или жирални новац који се логично може користити само безготовински. Зато данас имамо праву поплаву таквог жиралног (кривотвореног) новца у односу на готовину и гомилу маркетиншких кампања да користимо што више картице и друге облике безготовинског (са рачуна на рачун плаћања). Све док више клијената у исто време не затражи исплату у готовом, банкарски систем функционише. Али када се то деси, настају банкарске панике, људи безуспешно покушавају да повуку свој новац, јер њега једноставно нема. Постојала је само илузија креирана од стране банкара и монетарних власти ради експлоатације широких народних слојева.