krauterbox
Iskusan
- Poruka
- 5.492
Pismo je u spojleru.
Stariji će ga se vjerovatno sjetiti, a mlađi ako hoće mogu da ga pročitaju.
I onda i sada nekoliko rečenica bilo mi je diskutabilno, ali zato sve ostalo stajalo je i tada, a Boga mi stoji i danas.
Stariji će ga se vjerovatno sjetiti, a mlađi ako hoće mogu da ga pročitaju.
Pismo srpskom patrioti
Postovani druze patrioto,
Upravo sam se vratio sa protestnog skupa koji je u nedelju 28. marta odrzan ispred americke kasarne »Ederle« u Vicenci. Nisam se pokajao, nas svet je pristojno i bez ijednog incidenta stavio do znanja ne samo da je protiv onoga sto NATO analiticari nazivaju »sprecavanjem humanitarne katastrofe« nego i da je lepo vaspitan, te da postuje zakon i pravila ponasanja zemlje u kojoj zivi. Lepo sam se osecao na tom skupu, a kolektivno vikanje pomoglo mi je da se unekoliko oslobodim uzasa koji su mi u dusu unele vesti koje su stizale iz zemlje. Sa nama, gradjanima Srbije, bilo je i dosta Italijana, pre svega clanova PDS-a i Zelenih a moglo se primetiti i nesto Bosijevih ligasa koji vaze za najozloglasenije italijanske separatiste. Bilo nas je oko desetak hiljada, a rec je, mozda to nisi znao, o novoj, skorasnjoj emigraciji koja je bezeci od blagodeti Milosevicevog puta ka sreci potrazila utociste u ovoj zemlji.
Video sam da ti se smeskao brk dok si slusao vesti o tome kako se ceo svet podigao »u odbranu Srbije«, da protesti u nekim gradovima prerastaju u prave ratove sa lokalnom policijom u kojima ucestvuje uglavnom domaci zivalj.
Sklon takozvanom guslarskom tumacenju politicke stvarnosti bio si uveren da je to sasvim normalna pojava posto se zna da smo mi bili i jesmo u pravu, pa stoga za podrsku ne moramo da brinemo. Stoga nisi osetio ni najmanju potrebu da se upitas sta to nagoni strani svet da se maklja sa sopstvenom policijom a sve samo zbog tamo nekakve Srbije izgubljene u skoro desetogodisnjem krvavom balkanskom cirkusu.
Vidis, dragi druze patrioto, moram da te razocaram i kazem da ljudi u svetu ne protestuju za Srbiju nego protiv nasilja. Oni ne prave razliku izmedju nasilja u Srbiji i nasilja u Bocvani, oni su protiv zla svake vrste, ma odakle dolazilo, a narocito ako ga stvaraju ljudi koji vode njihove sopstvene drzave.
Podseticu te: clanovi D’Aleminog PDS-a (italijanske Demokratske partije levice koja je zahvaljujuci krhkoj koaliciji trenutno na vlasti) kidisali su na sediste sopstvene partije u Rimu ne pristajuci na stav svojih predstavnika u vladi da se intervencija NATO-a podrzi.
Protestne skupove organizuju i Zeleni u Nemackoj ciji je lider ujedno i ministar spoljnih poslova ove zemlje. Bune se Grci cija je zemlja clanica Pakta.
Mnogi su Francuzi na strani nasih demonstranata, a Vladimir Volkov, francuski pisac, objavljuje svoje otvoreno pismo pod naslovom »Stidim se sto sam Francuz«. Zbog svega toga ni njega tamo niti bilo koga drugog po Evropi i svetu sunarodnici drugacijeg misljenja nisu nazvali srpskim placenikom, prodanom dusom, izdajnikom.
Tamo je normalno da ljudi razlicito misle i razlicito govore, a vlast zazire od javnog mnenja kao djavo od krsta. Od tih i takvih i ti sada dobijas podrsku, mada im se licno gadi tvoja nadutost, tvoj primitivizam i prostakluk.
Gadi im se i to, dragi druze patrioto, sto si licno, glavom i bradom cutao dok je bombardovan Zagreb, Zadar, dok je unistavan Vukovar, Osijek i Vinkovci, dok je sistematski razarano Sarajevo a njegovi zitelji artiljerijskom i snajperskom vatrom dovodjeni do ivice kolektivnog nervnog sloma. Cutao si i o Srebrenici a kada su kolone srpskih izbeglica krenule u bezaniju dugu stotinama kilometara, nisi ih pustao u Beograd da te ne bi kojim slucajem uznemirili, okretao si glavu, jer ti je tako bilo naredjeno a tvoja dusa nije mogla da se otrgne iz okova partijskog zadatka: uciniti sve, ali ne dozvoliti da »one budale«, kako je Krajisnike nazvao tvoj Vodja, ugroze njegovu svetu Vlast. Posle si im podelio po dva cebeta i rasturio po misjim rupama bez prava, da cute, cekaju i ljuto se klone pitanja o tome sta im je sve ovo trebalo i ko ih to u sve ovo gurnu.
A seti se samo, druze patrioto, kako si se podsmevao srpskim intelektualcima koji su klecali u Pionirskom parku trazeci prestanak rata u Bosni, kako si Zene u crnom nazivao Tudjmanovim kurvama, kako si se potuljeno smejuljio gledajuci u one tragicno malobrojne grupe tuznih ljudi koje su palile svece na nasim trgovima u pomen na brojne nevine sarajevske zrtve. Ni na pamet ti nije palo da kazes: slusajte ljudi, braco, prijatelji, Srbi, Otadzbina je otadzbina, a zlocin je zlocin. Bojao si se da lanes na Gazdu.
Podrzavao si svaki atak rezima na ovdasnju nezavisnu stampu a studentima koji su se suprotstavljali jednom losem zakonu o univerzitetu, preporucivao si da bi bilo bolje da se »okrenu ucenju«. Cinio si ono cega bi se svaki normalan covek stideo a sve predstavljajuci se naslednikom i nastavljacem velikana nase istorije, istih onih koji se sada u grobu prevrcu sto im je sudbina za naslednika podarila takvog ljigavca i kukavicu. A sada kada je mecka zaigrala i pred nasom zajednickom kucom ocekujes da i tebe podrzavaju, da se dive tvojoj hrabrosti i odlucnosti, spreman kao i uvek do sada da prevaris i slazes, da se kitis tudjim perjem. Prsis se hrabroscu svog naroda kojem osim ocaja nista drugo nije ni preostalo. Narodom koji nema sta vise da izgubi osim svojih zivota, jer je sve drugo vec izgubio. I sto zrtve budu vece i veca krv padne, ti ces, kao i svaki vampir, biti jaci, veci, bezobzirniji.
Oduvek si mi se gadio, dragi druze patrioto. Oduvek. Sada ponajvise.
Živoslav Miloradović
Postovani druze patrioto,
Upravo sam se vratio sa protestnog skupa koji je u nedelju 28. marta odrzan ispred americke kasarne »Ederle« u Vicenci. Nisam se pokajao, nas svet je pristojno i bez ijednog incidenta stavio do znanja ne samo da je protiv onoga sto NATO analiticari nazivaju »sprecavanjem humanitarne katastrofe« nego i da je lepo vaspitan, te da postuje zakon i pravila ponasanja zemlje u kojoj zivi. Lepo sam se osecao na tom skupu, a kolektivno vikanje pomoglo mi je da se unekoliko oslobodim uzasa koji su mi u dusu unele vesti koje su stizale iz zemlje. Sa nama, gradjanima Srbije, bilo je i dosta Italijana, pre svega clanova PDS-a i Zelenih a moglo se primetiti i nesto Bosijevih ligasa koji vaze za najozloglasenije italijanske separatiste. Bilo nas je oko desetak hiljada, a rec je, mozda to nisi znao, o novoj, skorasnjoj emigraciji koja je bezeci od blagodeti Milosevicevog puta ka sreci potrazila utociste u ovoj zemlji.
Video sam da ti se smeskao brk dok si slusao vesti o tome kako se ceo svet podigao »u odbranu Srbije«, da protesti u nekim gradovima prerastaju u prave ratove sa lokalnom policijom u kojima ucestvuje uglavnom domaci zivalj.
Sklon takozvanom guslarskom tumacenju politicke stvarnosti bio si uveren da je to sasvim normalna pojava posto se zna da smo mi bili i jesmo u pravu, pa stoga za podrsku ne moramo da brinemo. Stoga nisi osetio ni najmanju potrebu da se upitas sta to nagoni strani svet da se maklja sa sopstvenom policijom a sve samo zbog tamo nekakve Srbije izgubljene u skoro desetogodisnjem krvavom balkanskom cirkusu.
Vidis, dragi druze patrioto, moram da te razocaram i kazem da ljudi u svetu ne protestuju za Srbiju nego protiv nasilja. Oni ne prave razliku izmedju nasilja u Srbiji i nasilja u Bocvani, oni su protiv zla svake vrste, ma odakle dolazilo, a narocito ako ga stvaraju ljudi koji vode njihove sopstvene drzave.
Podseticu te: clanovi D’Aleminog PDS-a (italijanske Demokratske partije levice koja je zahvaljujuci krhkoj koaliciji trenutno na vlasti) kidisali su na sediste sopstvene partije u Rimu ne pristajuci na stav svojih predstavnika u vladi da se intervencija NATO-a podrzi.
Protestne skupove organizuju i Zeleni u Nemackoj ciji je lider ujedno i ministar spoljnih poslova ove zemlje. Bune se Grci cija je zemlja clanica Pakta.
Mnogi su Francuzi na strani nasih demonstranata, a Vladimir Volkov, francuski pisac, objavljuje svoje otvoreno pismo pod naslovom »Stidim se sto sam Francuz«. Zbog svega toga ni njega tamo niti bilo koga drugog po Evropi i svetu sunarodnici drugacijeg misljenja nisu nazvali srpskim placenikom, prodanom dusom, izdajnikom.
Tamo je normalno da ljudi razlicito misle i razlicito govore, a vlast zazire od javnog mnenja kao djavo od krsta. Od tih i takvih i ti sada dobijas podrsku, mada im se licno gadi tvoja nadutost, tvoj primitivizam i prostakluk.
Gadi im se i to, dragi druze patrioto, sto si licno, glavom i bradom cutao dok je bombardovan Zagreb, Zadar, dok je unistavan Vukovar, Osijek i Vinkovci, dok je sistematski razarano Sarajevo a njegovi zitelji artiljerijskom i snajperskom vatrom dovodjeni do ivice kolektivnog nervnog sloma. Cutao si i o Srebrenici a kada su kolone srpskih izbeglica krenule u bezaniju dugu stotinama kilometara, nisi ih pustao u Beograd da te ne bi kojim slucajem uznemirili, okretao si glavu, jer ti je tako bilo naredjeno a tvoja dusa nije mogla da se otrgne iz okova partijskog zadatka: uciniti sve, ali ne dozvoliti da »one budale«, kako je Krajisnike nazvao tvoj Vodja, ugroze njegovu svetu Vlast. Posle si im podelio po dva cebeta i rasturio po misjim rupama bez prava, da cute, cekaju i ljuto se klone pitanja o tome sta im je sve ovo trebalo i ko ih to u sve ovo gurnu.
A seti se samo, druze patrioto, kako si se podsmevao srpskim intelektualcima koji su klecali u Pionirskom parku trazeci prestanak rata u Bosni, kako si Zene u crnom nazivao Tudjmanovim kurvama, kako si se potuljeno smejuljio gledajuci u one tragicno malobrojne grupe tuznih ljudi koje su palile svece na nasim trgovima u pomen na brojne nevine sarajevske zrtve. Ni na pamet ti nije palo da kazes: slusajte ljudi, braco, prijatelji, Srbi, Otadzbina je otadzbina, a zlocin je zlocin. Bojao si se da lanes na Gazdu.
Podrzavao si svaki atak rezima na ovdasnju nezavisnu stampu a studentima koji su se suprotstavljali jednom losem zakonu o univerzitetu, preporucivao si da bi bilo bolje da se »okrenu ucenju«. Cinio si ono cega bi se svaki normalan covek stideo a sve predstavljajuci se naslednikom i nastavljacem velikana nase istorije, istih onih koji se sada u grobu prevrcu sto im je sudbina za naslednika podarila takvog ljigavca i kukavicu. A sada kada je mecka zaigrala i pred nasom zajednickom kucom ocekujes da i tebe podrzavaju, da se dive tvojoj hrabrosti i odlucnosti, spreman kao i uvek do sada da prevaris i slazes, da se kitis tudjim perjem. Prsis se hrabroscu svog naroda kojem osim ocaja nista drugo nije ni preostalo. Narodom koji nema sta vise da izgubi osim svojih zivota, jer je sve drugo vec izgubio. I sto zrtve budu vece i veca krv padne, ti ces, kao i svaki vampir, biti jaci, veci, bezobzirniji.
Oduvek si mi se gadio, dragi druze patrioto. Oduvek. Sada ponajvise.
Živoslav Miloradović
I onda i sada nekoliko rečenica bilo mi je diskutabilno, ali zato sve ostalo stajalo je i tada, a Boga mi stoji i danas.
