Emocije kao covek?

Ako to sto hriscani zovu Bog zaista moze sve da vidi, onda definitivno nema cula ni nalik covecijim, a mozda ih uopste i nema, vec saznaje i bez cula. Ipak, to bi znacilo da ne oseca ukus hrane dok je jede? Al mozda ipak on i ne mora da uzme hranu da bi osetio ukuse... mmm... isto bi mogli reci i za mirise. Ni VERSACE ne moze napraviti miris kakav bi bog (koji je svemoguc) kad bi zeleo i (zato sto je svemoguc) mogao da oseti ili ti dozivi. Ali, ako bi se neki "ukus" koji on oseca i bez uzimanja hrane razlikovao od onoga sto za nas ukus uopste i moze biti kao senzacija, onda nebi imali pravo da to nazovemo ukus sem ako za svaku senzaciju ukusa postoji nesto zajednicko, sto ujedno i pravi "sigurnu razliku" izmedju "senzacija ukusa" i "drugih senzacija"... nebitno!

Razmislimo sada o misljenju onoga sto hriscani zovu Bog. Da li on uopste misli? Izgleda da ne, jer je njemu sve jasno? Jeli njemu sve jasno? A kako dolazi do novih jasnosti? Pa nekim razmisljanjem... ali recimo da je to razmisljanje u stvari idealno brzo (beskonacno brzo) ... ali... da li bar po nekom "toku" mozemo reci da je neko misljenje koje se odvije za 0.00 sec. u stvari stvarno "misljenje", jer je proslo po nekim fazama kroz koje misao mora da prodje? Da li svaka misao mora da prodje kroz neke "svim mislima zajednicke" faze? Izgleda da ne.. ali ipak mozemo reci da sigurno postoji jedan ili vise setova "faza" koje predstavljaju karakteristiku misljenja? Mozda ipak nesto lakse da probamo... ovo je tesko... Usmereno misljenje se sastoji od izabrane teme i subjektivno znacajnih asocijacija (asocijacija po ... tome, tome itd., recimo, asocijacija 2 dogadjaja po vremenu desavanja... ili neka cak umisljena asocijacija tamo gde asocijacije uopste i nebi trebalo da bude, gde to sto je umisljena i ne znaci da je subjektivno nebitna) koje zatim prave sinteticku ili analiticku akciju na zadatoj temi dovozeci svoje sadrzaje. Tako bi moralo biti i kod Boga, ako misli. Ili posto je Bog sveznajuc (a sveznajuc je jer je svemoguc, a tu svemocnost koristi da bi sve znao, jer nema razloga da nezna sve kad vec moze da zna?), najverovatnije da se on odrice luksuza koji ne mora da ima... a to je "dolazak do znanja putem misljenja". Dakle, Bog ne misli.

Da li hriscanski Bog oseca? E tu vec moram da kazem da nemam osnova da zakljucim da ne oseca. Sv. Pismo, kojim se sluzim da bih zakljucio kako bi to sto zamisljaju hriscani bilo kad bi bilo zivo ili cak "logicki moguce" ipak ne ostavlja ni 1 g informacije po kojoj se moze proceniti da li Bog ima emocije!

Sto se tice "intuicije", koji neki tako vole da je svrstavaju u funkcije i daju joj jednaki znacaj (time) kao mislima osecanjima i culnosti, tu moram reci da bi bilo presmesno kad bi Bog uopste zeleo da ima nesto takvo, a kamo li imao... onda bi to znacilo da nije normalan.

Dalje, takav Bog koji moze za 1 sek uraditi 1000000~(toliko nula koliko ja ne mogu da napisem ni za ceo zivot, a ni kad bi krenuo sad pa pisao do beskonacnosti) ne moze niposto imati "dozivljaj brzine proticanja vremena" ni nalik covecijem.

1 sekunda bi mu se morala ciniti i beskonacno dugom, i beskonacno kratkom.

Kakav li osecaj za vreme Bog ima, i da li ga ima.

cim postanem Bog , odgovoricu ti...

up§dljivo_tih__:

Da li hriscanski Bog oseca? E tu vec moram da kazem da nemam osnova da zakljucim da ne oseca. Sv. Pismo, kojim se sluzim da bih zakljucio kako bi to sto zamisljaju hriscani bilo kad bi bilo zivo ili cak "logicki moguce" ipak ne ostavlja ni 1 g informacije po kojoj se moze proceniti da li Bog ima emocije!

Kliknite za proširenje...

Baš mi je ovo pažnju privuklo, pitanje uopšte nije loše, jako je dobro
Pa nađoh ovo u Bibliji u Starom Zavetu, kao i pozitivan i negativan primer.

Postanje glava 6 stihovi 5-8 :

5 I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle,


6 Pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu.


7 I reče Gospod: Hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio.

8 Ali Noje nađe milost pred Gospodom.

Mislim da se ovde još u Starom Zavetu na lep način može videti da ima emocije

a zasto boldujes ovo "milost", je li i to neka emocija?

up§dljivo_tih__:

a zasto boldujes ovo "milost", je li i to neka emocija?

Kliknite za proširenje...

Baš si dobro pitanje postavio, iskreno ja mislim da je ipak emocija izražena preko reči milost.
Ali to je samo moje mišljenje ne mora da bude tačno uopšte, jer i bilo ko drugi ko bi rekao da se pod rečju milost podrazumevala milost u smislu nekaćnjavanja od strane Boga, a ne u smislu emocija, isto tako može da bude potpuno u pravu, ne može se reći da nije u pravu, nikako.

To je jedan od problema Biblije kao materijala koji se proučava, u nekim detaljima može sa naše tačke gledišta biti savršeno jasna, ai u nekim drugim, kao što je ovaj izraz milost za koji si i postavio pitanje, može se tumačiti na više načina i zbog svoje neodređenosti, ni jedna strana ne može drugoj reći da li je ili nije u pravu. To ne bi bilo fer uopšte.

Tako da ja odgovor na pitanje koje si postavio ne znam i ne mogu da tvrdim da li taj izraz u tom delu Biblije podrazumeva milost u vidu emocija od strane Boga ili milost u vidu nekažnjavanja od strane Boga.
U svakom slučaju odlično zapažanje

Inace, kako se kaje za nesto sto je uradio, kad je on nepogresiv? Verovatno se ni rec kajanje ni rec milost ni rec zao ne koriste u bukvalnom smislu... pogotovo reci "u srcu".

up§dljivo_tih__:

Inace, kako se kaje za nesto sto je uradio, kad je on nepogresiv? Verovatno se ni rec kajanje ni rec milost ni rec zao ne koriste u bukvalnom smislu... pogotovo reci "u srcu".

Kliknite za proširenje...

Na ovo bi se samo moglo reći da je Bog ljudima dao slobodnu volju da rade šta god i kako god žele, te samim tim da izazivaju određene reakcije kod Boga, u zavisnosti šta će i kako će da urade. Samim tim može se zaključiti da Bog kada su ljudi u pitanju, ne zna kako će oni i šta će oni uraditi, pa samim tim ni on ne zna kako će odreagovati na neku njihovu radnju, zbog toga kada su ljudi zgrešili kako to u Bibliji piše, on se pokajao, jer je tada u tom momentu doneo zaključak ( da se očisti sva zemlja od svih ljudi, osim Noa koji će biti pošteđen, sa porodicom svojom i određenim brojem životinja ), i pokazao emociju, bilo mu je u srcu žao. Emociju nije mogao predvideti, jer nije mogao ni znati kako i šta će ljudi da urade.

Drugim rečima kada su Bog i ljudi u pitanju i njihov odnos, pošto je ljudima dao pravo slobodne volje da rade šta i kako god hoće, može se reći da su i Bog i ljudi jedni prema drugima u stanju međusobne spoznaje.

Znači, Bog ne zna kako će ljudi odreagovati, samim tim ne zna kakve će reakcije njihovi postupci izazvati kod njega, a ljudi sa druge strane čineći loše stvari i birajući loše načine izazivaju kod Boga loše reakcije kao što je bila odluka o potopu, te na taj način uče o Bogu, pošto očigledno žele ići težim putem, jer to ne bi trebali da rade ako se drže deset Božijih zapovijedi koje je dobio Mojsije na gori Sinajskoj.

Ali pošto ljudi to ne rade, već uče po principu pogodak, greška, tako i reakcije od Boga dobijaju, za pogotke ( pozitivne stvari koje urade), su nagrađeni dok su za greške (negativne stvari koje urade kažnjeni )
Na osnovu svega ovoga može se zakljućiti da Bog uči o ljudima i ljudi istovremeno uče o Bogu, na osnovu onoga što urade i toga kako Bog reaguje na njihove postupke.

Citao sam samo pola posta.

Bog je rekao "Vise nikad necu pustiti potop na ljude". Sta ti to govori u vezi toga sto Bog nezna kakve ce reakcije izazvati to... zna kakve nece, je li?

up§dljivo_tih__:

Citao sam samo pola posta.

Bog je rekao "Vise nikad necu pustiti potop na ljude". Sta ti to govori u vezi toga sto Bog nezna kakve ce reakcije izazvati to... zna kakve nece, je li?

Kliknite za proširenje...

Misliš na ovaj deo knjiga postanja, glava 9, stihovi od 11-17:

11 Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neće nijedno telo poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju.


12 I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka:


13 Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje.

14 Pa kad oblake navučem na zemlju, videće se duga u oblacima,

15 I opomenuću se zaveta svog koji je između mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo.


16 Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati, i opomenuću se večnog zaveta između Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.


17 I reče Bog Noju: To je znak zaveta koji sam učinio između sebe i svakog tela na zemlji.

Kao što se vidi, nakon potopa Bog je napravio zavet sa onima koji su preživeli da više nikada neće biti potopa na zemlji. A ovaj drugi deo pitanja, gde pretpostavljaš da Bog na neki način zna koje reakcije neće izazvati kod ljudi, odnosno da unapred zna kako će se stvari odvijati, pa u odnosu na svoja saznanja koja ima postavlja ljudima određene situacije i samim tim dokazuje da je nepogrešiv kao Bog.
Ta mogućnost je sasvim moguća, ako uzmemo u obzir da je Bog izvan vremena i prostora koje je nama poznato kao takvo, te samim tim može znati našu budućnost i na osnovu nje delovati u našoj sadašnjosti te na taj način u suštini nama manipulisati.

Inače ceo Stari Zavet, a posebno knjiga prva Mojsijevog Petoknjižja, odnosno knjiga Postanja, je posebno diskutabilna i može se dovesti kompletno u pitanje.

pogresno si ti mene shvatio...