- Poruka
- 3.886
Ovde ću da kopiram kako jedan hrišćanin pljuje po hinduizmu,a sve što je rekao protiv te vere moglo bi se primeniti na njegovu. Pratite pažljivo. Naročito je interesantan deo kad tvrdi da je nemoguće da se Krišna rodio tako da su ga nosile u stomaku dve majke,a saavim je logično da Hrista rodi devica.
Христос и Кришна
Поштовани слушаоци,
Излазим пред вас са једном темом коју лично никад не бих поставио, јер је сматрам за грешну. Реците и сами, зар није грех ставити на исту раван конкретну историјску личност вечно живога, васкрслога, Господа Исуса Христа и исфантазиранога бога Кришну, шумског љубавника спрам којег је Казанова тек незнатни шегрт. Јер по сведочанству најистакнутијег гуруа Шриле Свами Прабупаде који је 1965. године напустио Индију, стигао у Америку (Бостон) да њу просвећује индијском религијом, а његови ученици осамдесетих година стигоше и у Србију да нама кажу своју “истину” о Богу, о души, о земљаском и загробном животу – тај Кришна је на земљи имао шеснаест хиљада и сто осам жена. Па и сада после свога земаљског боравка у којем је доживљавао стотине љубавних свађа и скандала са својом најмилијом љубавницом пастирицом Радхом, и гопијама (пастирицама) проводи своје љубавне забаве у свом најинтимнијем пребивалишту Врндавани. Но кад су његови ученици већ стигли међу Србе да нас упознају са “правом истином” о Богу, о свету, о човеку и његовој судбини, молим вас за мало стрпљења да саслушамо шта то Индија има да каже Библији, шта Кришна Христу, шта Индус Хришћанину.
Развој религије у Индији
Библија нас обавештава да су се Адам и Ева учинивши први грех, и чувши глас Божји, сакрили у рај међу дрвеће, да их Бог не би нашао (Пост. 3,8-10). Значи, њихов разум и религијско осећање које им је пре греха било савршено чисто и јасно, помрачило се, извитоперило се, те заборавше да је Бог свезнајући, свевидећи и свудаприсутни, па да се од Њега нико нигде не може сакрити. Ако читамо даље Библију, а и историју светских религија, видимо да се та помраченост ума и срца све више ширила, појачавала, тако да апостол Павле пишући посланицу Римљанима каже за многобошце: “Залудјеше у својим мислима и потамнеше неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри полудеше и претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица и четвероножних животиња и гадова” (Рим. 1, 21-23).
Ова библијска истина толико је очигледна да је видимо на сваком кораку и кроз историју човечанства а и у садашњости. Ради илустрације ево само неколико примера.
Стари Грци и Римљани били су врло културни. А каква им је била религија? Јад и покор! Њихови многобројни богови се свађају, туку, подваљују једни другима, опијају се, блудниче једни с другима.
У многим религијама старога света било је на молитвеним скуповима приношење људи на жртву. У том погледу су ваљда најдаље дотерали Индијанци из Мексика. Када се 1454. године император Мексика уплашио да су се богови наљутили на његову државу, и почели слати разне недаће на Мексико, тада је он објавио рат околним индијанским племенима да би тако добавио велику количину заробљеника које ће све до једног жртвовати врховном богу Хицилопохтлију. И заиста, 1487. године приликом освећења храма Хицилопохтлија, 19. фебруара жртвовано је 20000 (двадесет хиљада) ратних заробљеника. То је био читав покољ! Клање је вршено у 13 храмова, а трајало је четири дана. Сличних појава, у мањој или већој мери било је и у Индији.
Прегледајмо изблиза како је текао развој религије у тој земљи старе културе.
Свете књиге Индуса
Најстарије свете књиге Индуса зову се Веде. У њима има не само религиозног песништва него и философије разних праваца: теизам, пантеизам и атеизам, чак и скептицизам, затим у делу које се зове Атарва Веда има и мађијских формула и заклињања. Осим тога, има у Ведама и обичних световних песама, чак и крајње непристојних стихова.
Књиге које сачињавају збирку Веда писане су као и Библија, као и Талмуд, у једном дугом временском размаку, од стране многих писаца. Објективној науци није пошло за руком да тачно утврди време постанка Веда. Неки научници сматрају да су Веде написане најраније 1.100 година пре Христа. Дакле, отприлике у време цара Давида Псалмопевца. Други, пак, држе, да су Веде оне старе чак 4.000 година пре Христа. А Шрила Прабупада, тај савремени мисионар хиндуизма међу хришћанима, сведочи нам сасвим озбиљно да “ти списи постоје од почетка стварања света” (стр. 22).
Оставимо тај проблем научницима и стручњацима нека се њима позабаве, а Шрила Прабупади кажимо отворено да ниједан разуман човек не може у то веровати.
Као што европска историја има стари, средњи и нови век, тако и културно-религијска историја Идије има три периода који постепено прелази један у други. То су: стари период назван ведизам, средњи период назван браманизам, и најновији још и садашњи период назван хиндуизам.
У браманизму се старом кодексу светих књига Ведама прикључују нови списи Упанишаде. Реч Упанишаде значи отприлике “тајно заседање”, то јест седница философа и њихових ученика. Основна философија Упанишада јесте пантеизам. У њима се расправља такође и о многим проблемима живота и смрти. У једној Упанишади која се зове Каушитаки-брамана први пут се спомиње вера у реинкарнацију, или у сеобу душа. То место гласи: “Сви који напуштају овај свет пада ју на Месец који се у својој првој, светлој половини надме од њиховог даха. А у другој, тамној својој половини Месец их припрема за ново рођење у виду црва, мољаца, риба, птица, лава, дивље свиње, дивљег магарца, тигра, човека или било ког дугог бића у овом или оном стању.”
Napomena antoniusssavde se zgraža nad nepristojnim stihovima u Vedama i nad tajnim zasedanjem (seća li se neko tajne večare)
Христос и Кришна
Поштовани слушаоци,
Излазим пред вас са једном темом коју лично никад не бих поставио, јер је сматрам за грешну. Реците и сами, зар није грех ставити на исту раван конкретну историјску личност вечно живога, васкрслога, Господа Исуса Христа и исфантазиранога бога Кришну, шумског љубавника спрам којег је Казанова тек незнатни шегрт. Јер по сведочанству најистакнутијег гуруа Шриле Свами Прабупаде који је 1965. године напустио Индију, стигао у Америку (Бостон) да њу просвећује индијском религијом, а његови ученици осамдесетих година стигоше и у Србију да нама кажу своју “истину” о Богу, о души, о земљаском и загробном животу – тај Кришна је на земљи имао шеснаест хиљада и сто осам жена. Па и сада после свога земаљског боравка у којем је доживљавао стотине љубавних свађа и скандала са својом најмилијом љубавницом пастирицом Радхом, и гопијама (пастирицама) проводи своје љубавне забаве у свом најинтимнијем пребивалишту Врндавани. Но кад су његови ученици већ стигли међу Србе да нас упознају са “правом истином” о Богу, о свету, о човеку и његовој судбини, молим вас за мало стрпљења да саслушамо шта то Индија има да каже Библији, шта Кришна Христу, шта Индус Хришћанину.
Развој религије у Индији
Библија нас обавештава да су се Адам и Ева учинивши први грех, и чувши глас Божји, сакрили у рај међу дрвеће, да их Бог не би нашао (Пост. 3,8-10). Значи, њихов разум и религијско осећање које им је пре греха било савршено чисто и јасно, помрачило се, извитоперило се, те заборавше да је Бог свезнајући, свевидећи и свудаприсутни, па да се од Њега нико нигде не може сакрити. Ако читамо даље Библију, а и историју светских религија, видимо да се та помраченост ума и срца све више ширила, појачавала, тако да апостол Павле пишући посланицу Римљанима каже за многобошце: “Залудјеше у својим мислима и потамнеше неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри полудеше и претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица и четвероножних животиња и гадова” (Рим. 1, 21-23).
Ова библијска истина толико је очигледна да је видимо на сваком кораку и кроз историју човечанства а и у садашњости. Ради илустрације ево само неколико примера.
Стари Грци и Римљани били су врло културни. А каква им је била религија? Јад и покор! Њихови многобројни богови се свађају, туку, подваљују једни другима, опијају се, блудниче једни с другима.
У многим религијама старога света било је на молитвеним скуповима приношење људи на жртву. У том погледу су ваљда најдаље дотерали Индијанци из Мексика. Када се 1454. године император Мексика уплашио да су се богови наљутили на његову државу, и почели слати разне недаће на Мексико, тада је он објавио рат околним индијанским племенима да би тако добавио велику количину заробљеника које ће све до једног жртвовати врховном богу Хицилопохтлију. И заиста, 1487. године приликом освећења храма Хицилопохтлија, 19. фебруара жртвовано је 20000 (двадесет хиљада) ратних заробљеника. То је био читав покољ! Клање је вршено у 13 храмова, а трајало је четири дана. Сличних појава, у мањој или већој мери било је и у Индији.
Прегледајмо изблиза како је текао развој религије у тој земљи старе културе.
Свете књиге Индуса
Најстарије свете књиге Индуса зову се Веде. У њима има не само религиозног песништва него и философије разних праваца: теизам, пантеизам и атеизам, чак и скептицизам, затим у делу које се зове Атарва Веда има и мађијских формула и заклињања. Осим тога, има у Ведама и обичних световних песама, чак и крајње непристојних стихова.
Књиге које сачињавају збирку Веда писане су као и Библија, као и Талмуд, у једном дугом временском размаку, од стране многих писаца. Објективној науци није пошло за руком да тачно утврди време постанка Веда. Неки научници сматрају да су Веде написане најраније 1.100 година пре Христа. Дакле, отприлике у време цара Давида Псалмопевца. Други, пак, држе, да су Веде оне старе чак 4.000 година пре Христа. А Шрила Прабупада, тај савремени мисионар хиндуизма међу хришћанима, сведочи нам сасвим озбиљно да “ти списи постоје од почетка стварања света” (стр. 22).
Оставимо тај проблем научницима и стручњацима нека се њима позабаве, а Шрила Прабупади кажимо отворено да ниједан разуман човек не може у то веровати.
Као што европска историја има стари, средњи и нови век, тако и културно-религијска историја Идије има три периода који постепено прелази један у други. То су: стари период назван ведизам, средњи период назван браманизам, и најновији још и садашњи период назван хиндуизам.
У браманизму се старом кодексу светих књига Ведама прикључују нови списи Упанишаде. Реч Упанишаде значи отприлике “тајно заседање”, то јест седница философа и њихових ученика. Основна философија Упанишада јесте пантеизам. У њима се расправља такође и о многим проблемима живота и смрти. У једној Упанишади која се зове Каушитаки-брамана први пут се спомиње вера у реинкарнацију, или у сеобу душа. То место гласи: “Сви који напуштају овај свет пада ју на Месец који се у својој првој, светлој половини надме од њиховог даха. А у другој, тамној својој половини Месец их припрема за ново рођење у виду црва, мољаца, риба, птица, лава, дивље свиње, дивљег магарца, тигра, човека или било ког дугог бића у овом или оном стању.”
Napomena antoniusssavde se zgraža nad nepristojnim stihovima u Vedama i nad tajnim zasedanjem (seća li se neko tajne večare)
Poslednja izmena: