eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Свети Оци о греху
Грех почиње гордошћу или негирањем Божије трансцендентности, суштинске разлике између Бога и човека, кроз одвраћање духа да созерцава Логосa. Тиме долази до пада у идолопоклонство и егоистичке заљубљености у спољни свет, кад душа попушта пред телесном похотом. С обзиром на ту чињеницу, Свети оци, имајући на уму развој греха, дају стратегију борбе са грехом. Они истичу грех делом, као последњи ступањ у развоју греха, а први у борби с грехом, док је помисао на грех први ступањ у развоју греха, а последњи у борби с грехом. Тако, пo Светим Оцима (нарочито је ο томе писао Св.Максим Исповедник), у борби са грехом најпре треба настојати да не дође до греха делом, затим ојачати вољу да не пристаје на грех, па онда победити страсну жељу, која је и победа над нечистим помислима. Дакле, природа може бити превазиђена, а превазилажење природе је привилегија и функција слободног духа, створеног по слици и прилици Божијој. Грех је бунт против Бога и природе, тј. злоупотреба слободне воље која је Божији дар свесним бићима - човеку и Анђелима.
Svest
Predstava ljudskog duha(1619).
Svest je u najopštijem značenju: sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da opazimo introspekcijom i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo. U sociologiji sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti, znanja, nastao pod uticajem tradicije i sociokulturnih činilaca, koji pripada jednom kolektivu, društvu ili društvenom sloju (društvena svest, klasna svest, nacionalna svest). Definiše se i kao realnost psihičkog koja obuhvata sadržaj čulnih podataka i percepcija.
Savest
Savest je ljudskoj prirodi inherentna sposobnost ili u teologiji od Boga dat dar moralnog prosuđivanja vlastitih postupaka i misli. Prema psihološkom i psihoanalitičkom tumačenju, to je sistem internalizovanih moralnih vrednosti i pravila o tome šta je dobro ili zlo, dozvoljeno ili zabranjeno, moralno ili nemoralno. Formira se tokom procesahttp://sr.wikipedia.org/sr-el/Процес socijalizacije identifikacijom sa najvažnijim osobama iz okoline, posebno sa roditeljima. Najvažnija funkcija Super-ega (savesti) je kontrola destruktivnih i neprihvatljivih težnji iz ld-a, odnosno sprečavanje da dopru do Ega. Po psihoanalizi Superego je kontrolor Ega, „unutrašnji sudija” koji osuđuje, preti i svirepo kažnjava Ego, baš kao što su to roditelji ranije činili svom detetu.
**********************************************************
Да ли савремени човек има развијену свест-савест а самим тим и свесност о томе шта је грех? Или је у људским душама дошло до поремећаја односа унутар сопствене личности и схватања о томе шта је допустиво а шта недопустиво тј.грешно?
Грех почиње гордошћу или негирањем Божије трансцендентности, суштинске разлике између Бога и човека, кроз одвраћање духа да созерцава Логосa. Тиме долази до пада у идолопоклонство и егоистичке заљубљености у спољни свет, кад душа попушта пред телесном похотом. С обзиром на ту чињеницу, Свети оци, имајући на уму развој греха, дају стратегију борбе са грехом. Они истичу грех делом, као последњи ступањ у развоју греха, а први у борби с грехом, док је помисао на грех први ступањ у развоју греха, а последњи у борби с грехом. Тако, пo Светим Оцима (нарочито је ο томе писао Св.Максим Исповедник), у борби са грехом најпре треба настојати да не дође до греха делом, затим ојачати вољу да не пристаје на грех, па онда победити страсну жељу, која је и победа над нечистим помислима. Дакле, природа може бити превазиђена, а превазилажење природе је привилегија и функција слободног духа, створеног по слици и прилици Божијој. Грех је бунт против Бога и природе, тј. злоупотреба слободне воље која је Божији дар свесним бићима - човеку и Анђелима.
Svest
Predstava ljudskog duha(1619).
Svest je u najopštijem značenju: sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da opazimo introspekcijom i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo. U sociologiji sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti, znanja, nastao pod uticajem tradicije i sociokulturnih činilaca, koji pripada jednom kolektivu, društvu ili društvenom sloju (društvena svest, klasna svest, nacionalna svest). Definiše se i kao realnost psihičkog koja obuhvata sadržaj čulnih podataka i percepcija.
Savest
Savest je ljudskoj prirodi inherentna sposobnost ili u teologiji od Boga dat dar moralnog prosuđivanja vlastitih postupaka i misli. Prema psihološkom i psihoanalitičkom tumačenju, to je sistem internalizovanih moralnih vrednosti i pravila o tome šta je dobro ili zlo, dozvoljeno ili zabranjeno, moralno ili nemoralno. Formira se tokom procesahttp://sr.wikipedia.org/sr-el/Процес socijalizacije identifikacijom sa najvažnijim osobama iz okoline, posebno sa roditeljima. Najvažnija funkcija Super-ega (savesti) je kontrola destruktivnih i neprihvatljivih težnji iz ld-a, odnosno sprečavanje da dopru do Ega. Po psihoanalizi Superego je kontrolor Ega, „unutrašnji sudija” koji osuđuje, preti i svirepo kažnjava Ego, baš kao što su to roditelji ranije činili svom detetu.
**********************************************************
Да ли савремени човек има развијену свест-савест а самим тим и свесност о томе шта је грех? Или је у људским душама дошло до поремећаја односа унутар сопствене личности и схватања о томе шта је допустиво а шта недопустиво тј.грешно?
