Vrednosti postanskih maraka koje su izdate u posleratnom periodu, dakle od 1944. godine pa do 1960. godine, su prilicno visoke naspram vrednosti maraka koje su izasle kasnije. Ova okolnost lezi pre svega u cinjenici da su tirazi bili mali (nekoliko desetina hiljada), a da je broj filatelista bio prilican u odnosu na onaj broj koji postoji danas. Daleko od toga da je Esperanto najvredniji. Naprotiv, Zeleznice iz 1949. se bolje kotiraju od njega. Ima jos dosta vrednih izdanja, na primer Ustav iz 1945. (blok i par iz sredine), zatim Privreda 1951., Zefiz, Zivotinje 1954., Umetnost 1956... da ne nabrajam. Uostalom postoji Michelov katalog koji je precizan, ako ne u ceni (koja je iskreno govoreci precenjena za svaku marku), onda u odnosu cena prikazanih maraka. Kompletno godisnje izdanje na trzistu za 1945. je na primer oko 40 evra u najboljem slucaju, dok se za 1953. godinu cena krece iznad 120 evra. Naravno, ovde se podrazumeva besprekoran kvalitet marke. Sve ostalo je zlonameran pokusaj potcenjivanja pojedinaca (uglavnom trgovaca) da se za relativno nisku cenu docepaju vrednih maraka. Zato budite oprezni ako zelite tako nesto da prodate.
Isto tako izdanja od 1991. godine su zanimljiva jer su tirazi isto tako bili mali. Tesko da kompletna godisnja izdanja iz ovog perioda mozete naci po ceni koja je manja u odnosu na kompletno izdanje iz 1984. godine na primer.
Sveziji primeri su iz markice Savet Evrope (2007. godina) i Vinca (2008. godina). Ovih izdanja vise nisu distupna po nominalnoj ceni. Tabak Saveta Evrope se krece oko 2.500 dinara, a bio je 500 dinara kada je izdat.
