Koja vam je omiljena ličnost iz svetske i srpske istorije?

rv12aval:
Da se vratimo na Cezara i Karađorđa. Bilo bi jako zanimljivo da ti iz vizure prosvetnog radnika obrazložiš malo detaljnije zašto su ti Cezar i Karađorđe omiljene istorijske ličnosti.

Cezar je bez sumnje ratni zločinac odgovoran za smrt nekoliko miliona ljudi u svojim ratnim pohodima za istrebljenje čitavih nacija. Nije baš jasno zašto bi ga danas iko iz Srbije smatrao omiljenom ličnošću.

Karađorđe je simbol oslobođenja i deklarativni vođa ustanka, ali on sam kao ličnost i ljudska osoba je bio poremećeni nasilnik i primitivac prema zapisima koje je o njemu ostavio Vuk Karadžić.

Ima toliko ličnosti u srpskoj i svetskoj istoriji koji su nesumljivi pozitivci iz svih mogućih aspekata. Sudbina Nadežde Petrović recimo spaja umetnost, istoriju i humanost. Jedna od najvećih srpskih slikarki je bila osnivač humanitarnog društva, velika patriotkinja, a umrla je kao bolničarka dobrovoljac spašavajući živote ranjenika i naroda.

Dakle, bez ikakve ljutnje, sarkazma, cinizma, smajlija... obrazloži ako hoćeš jer bi bilo zanimljivo. Ipak samo ćaskamo na forumu. Nismo sudije.
Kliknite za proširenje...

Ovo za Cezara je apsolutno istina, ono ratni zločinac i imperijalista koji se kao termit širio na štetu drugih i poslao u smrt ko zna koji broj ljudi, mada isto to se može reči i za Aleksandra Makedonskog, Džingis Kana ili Napoleona, ne vidim zašto bi iko njih smatrao za neke pozitivne likove ili ubrajao u "omiljene" istorijske ličnosti.

Mislim kod istorijskih ličnosti je najbitnije šta su oni predstavljali i kakve su im namere bile a ne to koliko su bili uspešni ili kakvi su bili privatno, recimo Karadjordje je simbol oslobodjenja i vodja ustanka, a sad što je po današnjim merilima verovatno imao neku F šifru i što je njegovo ponašanje bilo neprihvatljivo za današnje standarde je već druga tema, mislim i on je bio samo običan čovek a ljudi kao ljudi prosto imaju svi svojih mana i slabosti, takodje njega treba posmatrati i iz prizme tadašnjeg vremena (ne ovog danas) i razumeti duh tog vremena, ono lik je bio nepismen, tamo spavao na zemlji ili blatnjavom podu u nekim kolibama ili u šumi, klao se sa Turcima, svaki dan nosio glavu u torbi.......i ono živeo je veoma teškim i surovim načinom života, živeo u veoma surovim uslovima i surovim okolnostima pa onda logično da je i on bio surov jer ono prosto surova vremena prave surove ljude.
Mislim da ljudi previše idealizuju i romantizuju prošlost i ljude iz nekih prošlih vremena, kao kako je nekad sve bilo super, kako su ljudi bili super a sad kao ništa ne valja, mislim ljudi su nekad zapravo bili mnogo suroviji nego sad, ono uglavnom su živeli u teškim i oskudnim uslovima, stalno bili izloženi nekakvim ratovima i sukobima a nestašice hrane, oskudica i glad kao i razne bolesti su bile kao dobar dan i to je bilo ono maltene od rodjenja pa do poslednjeg dana života bukvalno borba za goli život i goli fizički opstanak i ljudi su non-stop bili u tom survival mode-u i neretko je bilo ono ubij ili budi ubijen (ili ne znam morao si ponekad nekom nesto da otmes, ukrades, da ocinkaris nekog koga bi obesili, bacili vukovima ili ubili zbog necega kako bi ti preziveo) i nazalost nije tu bilo nekog izbora a samim tim ni previse mesta za nekakvu ljubav, empatiju, romantiku, toleranciju, otvorenost uma, itd, tako da kapiram da su te stvari bile retkost tada, verovatno i znatno veća retkost nego danas (danas verujem da toga ipak ima vise jer nadam se da smo malo ipak evoluirali u medjuvremenu).
Pa recimo samo par generacija unazad, recimo naše bake i deke ili čak roditelji kako su surovo odgajani, ziveli u ko zna kakvim uslovima, ono dobijali batine za svaku sitnicu, recimo moj deda i jedan i drugi su sa 16 godina pridruzili se partizanima i otisli u rat najvise iz razloga kako ih ne bi poklali ili odveli u logor i ko zna cega su se tamo sve nagledali i sta su doziveli (i ko zna koliko dece kao oni nisu živi dočekali kraj rata) a bili su tek deca, ono nisu još bili ni punoletni, ono kakva empatija, kakvi bakraci niko te bre ne pita nista vec non-stop im je bio ukljucen taj survival mode i onda su oni neretko tako i odgajali svoju decu, surovo, misleci da je to normalno i da to tako treba ne kapirajući da zivot ni ne treba da bude surov niti ga treba previse ozbiljno shvatati već ga doživljavati kao dar od Boga i proživeti ga što je moguće lepše i srećnije ali ono kao sto rekoh surova vremena (pa samim tim i surov mentalni sklop).
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Koja vam je omiljena američka država?
Odgovora
8
Pregleda
191
Nina
Nina
Umri_muski
Bum Srpske reciklazne industrije
Odgovora
1
Pregleda
135
Umri_muski
Umri_muski
Z
  • Anketa
Februar, kako vam je prošao?
Odgovora
9
Pregleda
310
Martin Osmi
Martin Osmi

Back
Top