Video sam, ali odavno, mapu sveta Milića od Mačve... čini mi se u Ilustrovanoj... na kojoj se sebarske mačvanske strele pobadaju u svaki suvozemni kutak zemaljski.
Bilo je to davno, u njegovom stvaralačkom periodu kada je bilo teško dokučiti da li se u galeriji dogadja njegova likovna izložba, ili veče poezije.
A, kada mu ništa nije niklo posle sebarskog sejanja, prešao je na kletve.
Poput ove:
"Kaca Božijeg gneva sručiće se na tebe, Ameriko! Došao je vakat. Sram da te bude! Sa kakvom junećom upornošcu hoćeš srpski plast sena da razbucaš! Usta ti se za vrat okrenula, guba ti se na dom rasputila, obadva ti oka iscurila, te vranama živa hrana bila; ka zengama Srbi što su sada!
Od šta bežala od tog ne pobegla, naopačke noge okrenula, sa psima se oko kosti klala, iz pasijeg korita lokala. Oko vrata verige nosila, dom ti crna koprena zavila. Na krovu ti zagraktale čavke ako bombe na Beograd sručiš! Ognjište ti kiša ugasila. Krv ti mrka za zverinje lokva. Na pseći se sugreb navrznula, svrab nosila - dranje ne pomoglo. Uskrsova jaja ne šarala, svoja oba u mengele metla što Bejkera i Buša ponela.
Bog veliki i velika sila, naredio te se ispunilo. Vriskom išla na časne verige, vrat slomila na vovedenije, manit lajala na voskresenije, Ameriko, čuj glas ponositog! Srpom žnjela nad zmijama trnje! Kosom strugala studeno kamenje! Užetom se konjskim opasala a prosjačkim štapom poštapala. Kile vukla do zemljice crne, na glavi ti stajalo kamenje, oko vrata belutak privezla i u bunar kosmički se vrgla. Smrcalo ti al ti ne svitalo. Plakalo ti al se ne tešilo. Veštice ti sreću odnosile a sove ti hranu donosile, po sred noći dok ljudi spavaju.
Snaga ti se u drobu prelila. Do pasa te živina kljucala a od pasa guba razjedala. S ježevima zime zimovala, oštre bodlje kapke ti grebale, tuđe oči zemljom te vodile, od kamenja koljivo kuvala, u rešeto vodu zavatala, pseće meso u pomami jela a na glavi mravinjak nosila! Umirala a ne mogla umreti.
Grob sama sebi rukama kopala, raspadala se a ne raspala se. U krpelj se teški pretvorila, a iz kože nikad ne izišla što Tuđmana demokratom tvoriš. Vetar meso sa tebe skidao, u kući ti duša ne zborila, sve ti hladnim ledom zaledilo. Nit ženila niti se veselila, od kuće ti ostali ugarci, međ zubima pseća deltina! Ameriko, Broz te usrećio! Da i tebe ropac drhtav snađe! Crnački te gnevi umorili! Kletva moja sa nebeskih soha neka bude Božija pomisao." (2004)
Eh, da je doživeo Obamu... mislim da bi krenuo još jednim svojim stvaralačkim pravcem, i slikarskim i poetskim.
) još uvek nije ni sigurno da je pismo...ništa se tu još ne zna sigurno...ali slučajna i neka sličnost vinčanskih znakova i feničanskog pisma zaista stoji...
