Istina po svaku cenu?

Razumem kad je neka devojka nekom ljubavnica pa pocne da istrazuje da li je istinita pricica koju joj doticni servira svaki dan iznova, da je brak sa njegovom hladnom zenom u raspadu i da ih je i do sada vezalo samo to sto imaju decu.Razumem jer ona veruje da od toga zavisi njena buducnost.
Razumem i kad stariji gospodin, kojem deca uporno ponavljaju da se oseca lose zbog cira na dvanaestopalacnom, zahteva od lekara istinu.On oseca da je kraj blizu i zeli znati koliko vremena ima da zavrsi ovozemaljske nedovrsene poslove.
Razumem da je istina skoro uvek vazna a u vecini slucajeva neophodna, ali pitam se da li bas po svaku cenu?
Ako osetite da vam bliska osoba ( partner, blizak prijatelj, roditelj, (bilo ko osim dece)) skriva, precutkuje ili cak i laze nesto iz svoje proslosti, da li cete dati sve od sebe da otkrijete sta je to ili cete pustiti da sam pozeli da kaze istinu? Da li vam je ta istina uopste i vazna ako je to proslost, zasigurno proslost? I verujete li da odnosi mogu ostati isti izmedju vas ako nekoga "ogolite" saznanjem istine koju nije zeleo reci?
Ja nisam radoznala, ne petljam se u tudje zivote posebno ne u stvari koje su se desavale u necijim zivotima pre poznanstva sa mnom. U braku nikada ne preturam dzepove, ne citam poruke, ne prisluskujem razgovore.Znam da nismo svi isti i ne trebamo biti ali mi je ipak tesko razumeti ljude kojima je malo ono sto imaju danas pa uporno traze nesto od juce a mnogi ne razumeju ni mene, verovatno im moje ponasanje lici na ponasanje noja koji voli gurnuti glavu u pesak. Kako gledate na tajne bliskih ljudi?

Па.. ја то не бих назвала тајнама већ приватношћу...
Немам осећај да ми је глава у песку.

И волела бих да чујем некога ко претура по џеповима и прислушкује разговоре, али сам скоро сигурна да тај тип људи нема нет...

sanjasanjalica73:

Razumem kad je neka devojka nekom ljubavnica pa pocne da istrazuje da li je istinita pricica koju joj doticni servira svaki dan iznova, da je brak sa njegovom hladnom zenom u raspadu i da ih je i do sada vezalo samo to sto imaju decu.Razumem jer ona veruje da od toga zavisi njena buducnost.

Kliknite za proširenje...

она има право да зађе у приватност читаве породице? :???:

sanjasanjalica73:

Razumem i kad stariji gospodin, kojem deca uporno ponavljaju da se oseca lose zbog cira na dvanaestopalacnom, zahteva od lekara istinu.On oseca da je kraj blizu i zeli znati koliko vremena ima da zavrsi ovozemaljske nedovrsene poslove.

Kliknite za proširenje...

Е ово већ разумем... у питању је његов организам и његов живот...
али не разумем какве везе има са претходним примером...

sanjasanjalica73:

Razumem da je istina skoro uvek vazna a u vecini slucajeva neophodna, ali pitam se da li bas po svaku cenu?
Ako osetite da vam bliska osoba ( partner, blizak prijatelj, roditelj, (bilo ko osim dece)) skriva, precutkuje ili cak i laze nesto iz svoje proslosti, da li cete dati sve od sebe da otkrijete sta je to ili cete pustiti da sam pozeli da kaze istinu? Da li vam je ta istina uopste i vazna ako je to proslost, zasigurno proslost? I verujete li da odnosi mogu ostati isti izmedju vas ako nekoga "ogolite" saznanjem istine koju nije zeleo reci?
Ja nisam radoznala, ne petljam se u tudje zivote posebno ne u stvari koje su se desavale u necijim zivotima pre poznanstva sa mnom. U braku nikada ne preturam dzepove, ne citam poruke, ne prisluskujem razgovore.Znam da nismo svi isti i ne trebamo biti ali mi je ipak tesko razumeti ljude kojima je malo ono sto imaju danas pa uporno traze nesto od juce a mnogi ne razumeju ni mene, verovatno im moje ponasanje lici na ponasanje noja koji voli gurnuti glavu u pesak. Kako gledate na tajne bliskih ljudi?

Kliknite za proširenje...

А на ову папазјанију сам одговорила горе.. ваљда...

kojica:

она има право да зађе у приватност читаве породице? :???:

l:

Kliknite za proširenje...

Nisam napisala da ima pravo vec da razumem zbog cega je spremna da istrazuje i pokusava saznati da li je istina to sto joj govori. Razlika je velika izmedju razumeti zbog cega neko nesto radi i dati za pravo nekome da nesto radi. Mislim da niko nema prava da se umesa u neciju privatnost osim roditelja koji bi time sprecili da dete krene nekim losim putem.
Opsiran tekst ali opet nisam uspela biti sasvim jasna.Sigurno sam pisala dok mi je glava bila u pesku!

Ne znam na koje tajne mislis. Na proslost, sadasnjost...?

UnBesoDeDesayuno:

Ne znam na koje tajne mislis. Na proslost, sadasnjost...?

Kliknite za proširenje...

I jedne i druge.
Kako se odnositi prema naslucenim tajnama iz sadasnjosti a kako prema onima iz proslosti?
Prve pokusati saznati po svaku cenu a one iz proslosti ostaviti da miruju? Ili i jedne i druge imaju istu vaznost?

Аха.. тема је заправо брчкање по мобилном телефону...

Па што одмах не кажеш.

Nisam za to da ISTINA treba da bude okačena o čelo.
Istina je MOJA i ako ja hoću, ja ću je podeliti, al generalno - nema ko šta da traži tu : ))
Isto i u odnosu prema drugim ljudima - NIKADA nisam insistirala na tome da ZNAM.

sanjasanjalica73:

Razumem kad je neka devojka nekom ljubavnica pa pocne da istrazuje da li je istinita pricica koju joj doticni servira svaki dan iznova, da je brak sa njegovom hladnom zenom u raspadu i da ih je i do sada vezalo samo to sto imaju decu.Razumem jer ona veruje da od toga zavisi njena buducnost.
Razumem i kad stariji gospodin, kojem deca uporno ponavljaju da se oseca lose zbog cira na dvanaestopalacnom, zahteva od lekara istinu.On oseca da je kraj blizu i zeli znati koliko vremena ima da zavrsi ovozemaljske nedovrsene poslove.
Razumem da je istina skoro uvek vazna a u vecini slucajeva neophodna, ali pitam se da li bas po svaku cenu?
Ako osetite da vam bliska osoba ( partner, blizak prijatelj, roditelj, (bilo ko osim dece)) skriva, precutkuje ili cak i laze nesto iz svoje proslosti, da li cete dati sve od sebe da otkrijete sta je to ili cete pustiti da sam pozeli da kaze istinu? Da li vam je ta istina uopste i vazna ako je to proslost, zasigurno proslost? I verujete li da odnosi mogu ostati isti izmedju vas ako nekoga "ogolite" saznanjem istine koju nije zeleo reci?
Ja nisam radoznala, ne petljam se u tudje zivote posebno ne u stvari koje su se desavale u necijim zivotima pre poznanstva sa mnom. U braku nikada ne preturam dzepove, ne citam poruke, ne prisluskujem razgovore.Znam da nismo svi isti i ne trebamo biti ali mi je ipak tesko razumeti ljude kojima je malo ono sto imaju danas pa uporno traze nesto od juce a mnogi ne razumeju ni mene, verovatno im moje ponasanje lici na ponasanje noja koji voli gurnuti glavu u pesak. Kako gledate na tajne bliskih ljudi?

Kliknite za proširenje...

Ako za bliskog mi čoveka znam da ima tajni .. onda smatram da nismo dovoljno bliski čim ih ja ne znam. Ja nemam problem sa tim da pitam ono što me interesuje ... Nemam problem da kažem, ako neko želi da zna .... Ali, ako pitam, a taj neko neće da kaže - onda znam da medju nama postoji zid - i to je onda, za mene, veći problem, nego samo neznanje tajne.

NatasaNatasa:

Ako za bliskog mi čoveka znam da ima tajni .. onda smatram da nismo dovoljno bliski čim ih ja ne znam. Ja nemam problem sa tim da pitam ono što me interesuje ... Nemam problem da kažem, ako neko želi da zna .... Ali, ako pitam, a taj neko neće da kaže - onda znam da medju nama postoji zid - i to je onda, za mene, veći problem, nego samo neznanje tajne.

Kliknite za proširenje...

A nale, ti njemu BAŠ SVE pričaš?

Šta znači baš sve?

Pa da izuzmemo stvari koje mu ne pričaš jer bi mu verovatno bilo dosadno da sluša - tipa da ti ispričam šta sam sinoć sanjala - pa se to onda razvuče u dvadesetominutnu priču obično punu besmisla...

Nego ono... npr - dobila si novog kolegu koji mnogo dobro izgleda, voliš da razgovaraš sa nekim, ajd opet muškarcem kad ujutru na poslu pijete kafu. Dobila si e mail od bivšeg na koji sigurno nećeš odgovoriti.
Zna li uopšte ON pojedinosti iz tvog ljubavnog života ,,od pre njega"?

Onda - htela si da mu kažeš koliko ga voliš al on nije bio ,,u tom raspoloženju" - insistiraš li na tome da mu ipak kažeš šta osećaš?
Ili te je pesma, priča, muzika - nešto je u tebi isprovociralo na sećanje neko nostalgično - ćutiš o tome ili pričaš?

Sestra, drugarica, mama... neko ti je poverio nešto što se dešava njemu lično - moraš li tu istinu da podeliš sa voljenom osobom?

Becky Thatcher:

Pa da izuzmemo stvari koje mu ne pričaš jer bi mu verovatno bilo dosadno da sluša - tipa da ti ispričam šta sam sinoć sanjala - pa se to onda razvuče u dvadesetominutnu priču obično punu besmisla...

Nego ono... npr - dobila si novog kolegu koji mnogo dobro izgleda, voliš da razgovaraš sa nekim, ajd opet muškarcem kad ujutru na poslu pijete kafu. Dobila si e mail od bivšeg na koji sigurno nećeš odgovoriti.
Zna li uopšte ON pojedinosti iz tvog ljubavnog života ,,od pre njega"?

Onda - htela si da mu kažeš koliko ga voliš al on nije bio ,,u tom raspoloženju" - insistiraš li na tome da mu ipak kažeš šta osećaš?
Ili te je pesma, priča, muzika - nešto je u tebi isprovociralo na sećanje neko nostalgično - ćutiš o tome ili pričaš?

Sestra, drugarica, mama... neko ti je poverio nešto što se dešava njemu lično - moraš li tu istinu da podeliš sa voljenom osobom?

Kliknite za proširenje...

Ja sve ovo što si ti napisala radim...

Becky Thatcher:

Pa da izuzmemo stvari koje mu ne pričaš jer bi mu verovatno bilo dosadno da sluša - tipa da ti ispričam šta sam sinoć sanjala - pa se to onda razvuče u dvadesetominutnu priču obično punu besmisla...

Nego ono... npr - dobila si novog kolegu koji mnogo dobro izgleda, voliš da razgovaraš sa nekim, ajd opet muškarcem kad ujutru na poslu pijete kafu. Dobila si e mail od bivšeg na koji sigurno nećeš odgovoriti.
Zna li uopšte ON pojedinosti iz tvog ljubavnog života ,,od pre njega"?

Onda - htela si da mu kažeš koliko ga voliš al on nije bio ,,u tom raspoloženju" - insistiraš li na tome da mu ipak kažeš šta osećaš?
Ili te je pesma, priča, muzika - nešto je u tebi isprovociralo na sećanje neko nostalgično - ćutiš o tome ili pričaš?

Sestra, drugarica, mama... neko ti je poverio nešto što se dešava njemu lično - moraš li tu istinu da podeliš sa voljenom osobom?

Kliknite za proširenje...

Delimo mnogo toga .... zna mnogo toga o meni ''pre njega'' i ja o njemu ''pre mene''- meni je to normalno, ja sam na takvim razgovorima insistirala .... ja jedino tako mogu da sklopim kockice i da volim nekog zbog onog što jeste.. Smatram da samo iskren odnos može vezu da učini jačom i da prećutkivanje nekih stvari može da je znatno oslabi.

Ja sam naucila da cutim..nekada sam sve svoje delila sa nekim...sa mamom,drugaricom,deckom..vremenom sam pocela da selektujem sta i kome pricam.Nisam uvek spremna da slusam tudja misljenja i dobronamerne savete..jednostavno nisam..
Toga se pridrzavam i kada su moji prijatelji u pitanju..koliko mi kazu-to je..ne kopam,ne istrazujem,drzim se one engleskerivatnost pre svega...
Imala sam nekada obicaj da zavirim u neciji mobilni i sta..najcesce sam povredjivala sebe samu ako nesto nadjem..a ako pak ne nadjem osetila bih se kao najveca guska...
Sa istinama se treba suocavati,i cesto nije neophodno da sve o nekom znamo..
Desavalo mi se da sam zbog svoje iskrenosti nadrljala narocito u ljubavnim odnosima..zato sve sto je bilo ostaje moje vazno je ono sto je sada...

baš smo različite nn : ))
sad bi citirala mv pa da kažem kako i ja tako isto... Ne znam kako tako možeš da sklopiš kockice i vidiš kakav je neko - to mi nema smisla. Može on da priča ili ne priča šta god hoće - ja kad ga vidim kako me gleda, kako se ponaša... jednostavno znam.

Meni su nekako ti ,,razgovori" precenjeni : )
Više su mi postupci (odnosno sve ono što se odvija između reči) važni.
Ozbiljno - ne volim kad se na nečemu insistira

Mislim da ljudi poprilično brkaju pojmove u vezi sa istinom. Šta je istina? Svi, naravno, to znamo, i znamo šta je laž, ali koliko je potrebno neprestano i svima govoriti ono što mi znamo i smatramo da je istina,? Da ne govorim da se dešava da mi nešto smatramo istinom, pa se kasnije ispostavi da nismo imali potpunu informaciju, ili dovolno znanja...
I da li su drugi uvek raspoloženi ili spremni da čuju ono što mi smatramo da je istina i da smo obavezni da je smesta izreknemo?
Govorim istinu u smislu da ne lažem ljude ni iz koristoljublja, ni iz straha, ni iz samilosti.
Ali ne uvek kada se meni priča, već onda kada me pitaju, ili kada je to baš neophodno potrebno da ne bi neko zapao u neku ozbiljnu nevolju, i tome slično.
Govorim istinu na način i u vreme kada su određeni ljudi spremni da je čuju.

Zamislite "korist" od istine da jedan muž vara svoju bolesnu ženu, zato što mu je potreban sex, a ona se neće izlečiti..., pa ona to , u stvari u sebi oseća, i ne zamera mu , jer zna da je njeno odbrojano... ne misli na to, dovoljno je muči bolest i lečenje, i zahvalna je što je on diskretan i za pažnju i brigu koju pokazuje prema njoj u njenim poslednjim mesecima (ili danima ili godinama?), a mi nemamo pojma od čega ona boluje, jer je njoj lakše da o tome ne priča dok još može da koliko-toliko vodi neki relativno normalan život, pa se nađemo istinoljubivi, i suočimo je sa nečim što će je, ipak, povrediti, kao da ona ne pati već dovoljno, samo nije imala želju da to podeli baš sa svom okolinom?
Ili koliko okolinu interesuje istina da neka osoba ima npr. hemoroide i mnogo pati od njih?
I šta je interesantno za novog patnera da zna intimne detalje o odnosima sa našim bivšim partnerom? Zar nije dovoljno da zna da smo imali vezu pre njega, i eventualno sa kim, ako tu osobu ima šanse da sretne?
Istina je neophodna, i pozitivna, ali ne kao "slon u staklarskoj radnji".

Mislim da ne treba govoriti istinu bas uvek,postoje situacije kada vam se moze obiti o glavu.
Svoju decu ucim da ne treba lagati,ali ponekad sitne lazi nisu naodmet.
Ako je nekome tesko,ne treba mu otezavati istinom po svaku cenu.

NatasaNatasa:

Ako za bliskog mi čoveka znam da ima tajni .. onda smatram da nismo dovoljno bliski čim ih ja ne znam. Ja nemam problem sa tim da pitam ono što me interesuje ... Nemam problem da kažem, ako neko želi da zna .... Ali, ako pitam, a taj neko neće da kaže - onda znam da medju nama postoji zid - i to je onda, za mene, veći problem, nego samo neznanje tajne.

Kliknite za proširenje...

Upravi si,i potpuno se slažem sa tobom...

Porodicu ne lažem, ali im ne govorim skoro pa ništa. Izuzev muža.
Prijateljicama pričam sve, ali baš sve. Ako je to nešto bolno po njih samo ublažim rečenicu kako bih ublažila i njen bol.
Njima sve pričam, ali biram kada, gde i kako. Što znači da sam pre za isinu nego za laž, ali bolje je kada ponekad prećutiš.

Kod mene ne postoji 1 osoba kojoj mogu sve da kazem.

Podelim neke stvari na vise prijetelja,ali niko ne zna bas sve.

Becky Thatcher:

baš smo različite nn : ))
sad bi citirala mv pa da kažem kako i ja tako isto... Ne znam kako tako možeš da sklopiš kockice i vidiš kakav je neko - to mi nema smisla. Može on da priča ili ne priča šta god hoće - ja kad ga vidim kako me gleda, kako se ponaša... jednostavno znam.

Meni su nekako ti ,,razgovori" precenjeni : )
Više su mi postupci (odnosno sve ono što se odvija između reči) važni.
Ozbiljno - ne volim kad se na nečemu insistira

Kliknite za proširenje...

Šta znam, tako sam vaspitana ... moji roditelji su tako funkcionisali: šta god da se desi, sednemo i pričamo o onome što nas muči ili što se desilo .... I ja jedino tako znam da funkcionišem .. kada su karte na stolu.

Becky Thatcher:

Nisam za to da ISTINA treba da bude okačena o čelo.
Istina je MOJA i ako ja hoću, ja ću je podeliti, al generalno - nema ko šta da traži tu : ))
Isto i u odnosu prema drugim ljudima - NIKADA nisam insistirala na tome da ZNAM.

Kliknite za proširenje...

Slazem se sa ovim. Ne volim lazi u bilo kojoj vrsti odnosa ali nisam zato ni da se sve govori.Ako nesto precutimo iz nekog razloga to jos uvek nije laz, mozda je potrebno vreme da se izgovori. I nismo svi od onih kojima bude lakse kad "izbace" iz sebe nesto sto ih muci, ja sam rak ( u horoskopu), ja moram imati svoj oklop inace postajem plasljiva, ruzno se osecam i jednostavno vise to nisam ja.

I kod mene je bilo tako...Moji su roditelji na tome insistirali..sta god da se desi dodji i reci..istina pre svega...Ali zivot me je naucio drugacije..nisu ti svi kroz zivot mama i tata.
Izbegavam da lazem,one male sitne se ne racunaju jer nikoga ne povredjuju,ali jednostavno umem da odvojim bitno od nebitnog i da ne govorim o stvarima koje sutra mogu biti upotrebljene protiv mene
Ovo se pre svega odnosi na ljubavne odnose...

macka vracarka:

I kod mene je bilo tako...Moji su roditelji na tome insistirali..sta god da se desi dodji i reci..istina pre svega...Ali zivot me je naucio drugacije..nisu ti svi kroz zivot mama i tata.
Izbegavam da lazem,one male sitne se ne racunaju jer nikoga ne povredjuju,ali jednostavno umem da odvojim bitno od nebitnog i da ne govorim o stvarima koje sutra mogu biti upotrebljene protiv mene
Ovo se pre svega odnosi na ljubavne odnose...

Kliknite za proširenje...

A šta je to npr. što može biti upotrebljeno protiv tebe? To nisam shvatila?