Tekst sam pronasla na nekom od topica...nepoznat m je autor i nadam se da mi nece zamjeriti sto cu ga postaviti ovdje...Mene je dirnulo direktno u dusu...
'Gde je? Otisao je... Tamo gde mi voljom ne usudjujemo krociti. Gde su sirine najsire, duzine najduze i dubine najdublje... Boze cuvaj ga , vecnost je preduga ... -'Sidi da ti kazem sve ! ' ..Tako bi zapocinjao svakog dana ..Pridruzili bi nam se Zera, Graso i Bebek pa svi skupa zasednemo.... '..Da se ne lazemo,danas sam sav od maski. A ja sam samo zelio da ih skinem za citav zivot..Nikad se to nije dogodilo...niti ce...' Dusa Ti je bila cista ko deciji sanak blagorodan. Uvek i za svakog poneka lepa rec...i osmeh... Mozda je besmisleno pisati pismo nekom koga vise nema...ali ja to ipak cinim...Zelim da ostavim pisani trag o Tvom postojanju..Pregrst reci koji ce prkositi zaboravu... ..Prevelike misli za male reci. I precrni osecaji za sitnu ljudsku dusu...Misli se danima roje i ne nalaze nacina da izadju vani...Ostaju, sakupljaju se i rastu... Na danasnji dan Hristovog Vaskrsenja, kada molimo za sve bliznje koji su daleko , priznajem sebi da si vremenom postao neodvojivi deo mene...Uzalud sam te zatvorila u jednu od 'emotivnih fioka ', koje tek treba proziveti ,sa cijim se bolom tek treba sroditi... Sta cu, ponekad me boli vise nego sto i mogu da osecam.... Ne bira ljubav, kao ni smrt. Sve je ,kazu, u knjigama nekim zapisano, nekim jezikom nama neznanim. Niti se odupreti mozes , niti preskociti dan...niti mozes usnuti tudji san .... Mladost i vecnost stopljene u jedno. Suze zemaljske preteske su .... I bol brata za izgubljenim bratom...Suza majke za izgubljenim sinom...Jauk druga za izgubljenim drugom... ...Od nade i zelja malo toga ostade... Kako danas reci Njoj da ne place? Da ne pati? Divim joj se dok, skrhana bolom, nosi na plecima sve nepravde i hirove ljudske sudbine...Ipak je jaka...Onoliko, koliko se moze biti jak ... Posustane...Ispravi se...Moras dalje! Sta ces...Sve se to zivotom zove ! Sudbinom? Voljom Bozijom? Ili kako vec... Milion pitanja...Hiljade ' zasto' , odgovora ni jednog... Tek, Tebe nema... Cesto mi secanja ozive...Il` mi Tvoj lik pred ocima zaiskri...S obaveznim osmehom na usnama.Obasja na cas i srce i dusu... Tren kad se smejem i placem... Spominjem te...A onda se reci sa suzama stope...Progutam ih zajedno s tugom...Praznina neka tupa u grudima ostane sto zdrobi i srce i dusu... Bezdan..Tisina...Bol...Patnja... ...i snop zvezda u tihoj noci kad pomislim da, mozda, neko ceka u pravcu zatvorenog puta gde tebe nema... Citam napisano..brisem..i pisem ponovo.... Ne zelim verovati da Tebe vise nema...Razmisljam kako bi bilo kad bi sad bio ovde...kako bih ti mogla napisati koji lepi stih... ...Stih o ljubavi i sreci... Kao sto sam umela svako Jutro da ti napisem... ...Place mi se... Koliko sam samo puta htela reci da ti se divim a nisam nijednom ! Sa sobom odnosis i deo mene...Sve cega se dotakla Tvoja misao vise nije isto.... Nikada necu zaboraviti ono sta si ostavio za sobom...Zrtve, kojima svakog dana odajem postovanja... Hvala ti za ovu tisinu noci u kojoj cutim tvoju prisutnost..Ona mi bas treba ...Zaceljuje moje rane i smiruje svojim sapatom... ..I ko da bi necim dotaknuta...dahom? '..Nek umuknu sva zvona da ne zvone... Ustrelite ptice da ne lete.... Okujte mora da ne sume... Pustite ga, neka spava, neka spava....' ......Bila mi je cast zvati se Tvojim prijateljom !.....'
