- Poruka
- 4.933
Uvodeći red u oblast internet komunikacije, Republička agencija za telekomunikaciju (RATEL) propisala je provajderima tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet mreže. Ovo uvođenje reda, međutim, znači velike troškove za sve koji se bave pružanjem internet usluga, mogućnost gašenja manjih, ali i to da se udar na džepove provajdera prelije na novčanike građana, koji sve više vremena provode na netu.
Ovaj pravilnik, donet 11. jula, uporište ima u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora. U prvoj tački navedeno je da se tehnički uslovi definišu „zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor“. Taj nadzor je izuzetak od ustavnog pravila da građani imaju pravo na neometanu ličnu prepisku (od dopisnice do imejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za praćenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. Svrha je, na jednostavnom primeru rečeno, da oni koji su bezbednosno sumnjivi ne mogu mejlovima da dogovaraju terorističke akte bilo gde u Srbiji i svetu.
RATEL je obavezao provajdere na mnogo toga. Od urednog vođenja baze podataka zakupljenih linija, do preusmeravanja saobraćaja korisnika i svih imejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je „da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu, servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa“.
U RATEL-u su nam, međutim, rekli da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri.
„Evropski institut za telekomunikacione standarde definiše ovlašćeni nadzor, odnosno zakonski uređen zvanični pristup privatnim komunikacijama, kao bezbednosni proces u kome pružalac usluga ili mrežni operator prikuplja i pruža nadležnom državnom organu presretnuti saobraćaj privatnih lica ili organizacija. Ovakav nadzor se propisuje međunarodnim propisima EU, koji omogućava prevenciju kriminala, uključujući prevare i terorizam“, saopštili su u RATEL-u. Kada je reč o zaštiti privatnosti građana, ova oblast je uređena drugim zakonima i nije u njihovoj nadležnosti.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta u Srbiji smatra, međutim, da službe bezbednosti preko RATEL-a s tim dokumentom pokušavaju da „uđu na mala vrata“ i kontrolišu kompletan internet saobraćaj.
- Dokument govori o obavezama o nadzoru telekomunikacija i nije donet na primeren način. RATEL je trebalo da omogući sastanak predstavnika BIA, MUP i provajdera na kome je trebalo predstaviti dokument, a potom ga usaglasiti sa preporukama Saveta Evrope sa tačno navedenim obavezama službi bezbednosti prema provajderima i obratno - kaže on.
Ono što je jako važno istaći jeste da će ovakvu skupu opremu retko ko od provajdera moći da priušti, pa će se oni ili gasiti ili troškove prebacivati na korisnike.
Stručnjaci iz oblasti internet sajberneta kažu da je dokument RATEL-a nejasan i slažu se da će troškove snositi provajderi, što će stvoriti dodatne probleme.
Simo Ivaneža, direktor „Yubc.net“, kaže da bi takva odluka bila u redu da provajderi imaju opremu za takvo praćenje.
- Pošto tu opremu nemamo, mislim da je to nedopustivo. Oprema košta pola miliona evra. Zašto bih ja davao toliko da bih prisluškivao za potrebe države. Taman posla! U krajnjem slučaju neko to mora da plati, a to bi morala da bude država - kaže Ivaneža.
Na pitanje šta će se desiti kada zaista bude morao tako nešto da uradi, Ivaneža pomirljivo kaže.
- Verovatno ću dobiti nalog da zatvorim firmu.
Jedan anonimni provajder kaže da će u krajnjem slučaju troškove opreme platiti potrošač:
- Ne kaže se šta se tačno traži, ali piše da će se raditi o trošku provajdera. Niko se nije bavio time koliko to košta. Ako je preskupo, ostaće nam jedan ili dva provajdera. Ostali neće moći da rade. Dokument donosi nekakvo tehničko uputstvo, a u stvari je spisak želja za koji ne znam kako će se ispuniti. Ne verujem da iko u Srbiji ima takvu opremu i da može da je instalira.
Nedorečenost o zaštiti korisnika usluga
Slobodan Marković, iz Centra za razvoj interneta, napominje da provajderi nisu protiv saradnje sa službama bezbednosti i da se to dešava kada ima elemenata mogućeg krivičnog dela.
- To se radi uz pisani nalog, u kome se tačno navodi ko se prati, koji podaci, u kom trajanju i šta će biti sa tim prikupljenim podacima. U dokumentu RATELA ne piše da će oni koji nisu osumnjičeni biti zaštićeni. Stiče se utisak da provajderi rade za BIA i MUP. Takvih dokumenata bilo je u Americi i Evropi posle terorističih napada, s naznakom da je reč o vanrednim periodima - tvrdi Marković.
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=50675
OMG
Ovaj pravilnik, donet 11. jula, uporište ima u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora. U prvoj tački navedeno je da se tehnički uslovi definišu „zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor“. Taj nadzor je izuzetak od ustavnog pravila da građani imaju pravo na neometanu ličnu prepisku (od dopisnice do imejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za praćenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. Svrha je, na jednostavnom primeru rečeno, da oni koji su bezbednosno sumnjivi ne mogu mejlovima da dogovaraju terorističke akte bilo gde u Srbiji i svetu.
RATEL je obavezao provajdere na mnogo toga. Od urednog vođenja baze podataka zakupljenih linija, do preusmeravanja saobraćaja korisnika i svih imejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je „da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu, servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa“.
U RATEL-u su nam, međutim, rekli da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri.
„Evropski institut za telekomunikacione standarde definiše ovlašćeni nadzor, odnosno zakonski uređen zvanični pristup privatnim komunikacijama, kao bezbednosni proces u kome pružalac usluga ili mrežni operator prikuplja i pruža nadležnom državnom organu presretnuti saobraćaj privatnih lica ili organizacija. Ovakav nadzor se propisuje međunarodnim propisima EU, koji omogućava prevenciju kriminala, uključujući prevare i terorizam“, saopštili su u RATEL-u. Kada je reč o zaštiti privatnosti građana, ova oblast je uređena drugim zakonima i nije u njihovoj nadležnosti.
Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta u Srbiji smatra, međutim, da službe bezbednosti preko RATEL-a s tim dokumentom pokušavaju da „uđu na mala vrata“ i kontrolišu kompletan internet saobraćaj.
- Dokument govori o obavezama o nadzoru telekomunikacija i nije donet na primeren način. RATEL je trebalo da omogući sastanak predstavnika BIA, MUP i provajdera na kome je trebalo predstaviti dokument, a potom ga usaglasiti sa preporukama Saveta Evrope sa tačno navedenim obavezama službi bezbednosti prema provajderima i obratno - kaže on.
Ono što je jako važno istaći jeste da će ovakvu skupu opremu retko ko od provajdera moći da priušti, pa će se oni ili gasiti ili troškove prebacivati na korisnike.
Stručnjaci iz oblasti internet sajberneta kažu da je dokument RATEL-a nejasan i slažu se da će troškove snositi provajderi, što će stvoriti dodatne probleme.
Simo Ivaneža, direktor „Yubc.net“, kaže da bi takva odluka bila u redu da provajderi imaju opremu za takvo praćenje.
- Pošto tu opremu nemamo, mislim da je to nedopustivo. Oprema košta pola miliona evra. Zašto bih ja davao toliko da bih prisluškivao za potrebe države. Taman posla! U krajnjem slučaju neko to mora da plati, a to bi morala da bude država - kaže Ivaneža.
Na pitanje šta će se desiti kada zaista bude morao tako nešto da uradi, Ivaneža pomirljivo kaže.
- Verovatno ću dobiti nalog da zatvorim firmu.
Jedan anonimni provajder kaže da će u krajnjem slučaju troškove opreme platiti potrošač:
- Ne kaže se šta se tačno traži, ali piše da će se raditi o trošku provajdera. Niko se nije bavio time koliko to košta. Ako je preskupo, ostaće nam jedan ili dva provajdera. Ostali neće moći da rade. Dokument donosi nekakvo tehničko uputstvo, a u stvari je spisak želja za koji ne znam kako će se ispuniti. Ne verujem da iko u Srbiji ima takvu opremu i da može da je instalira.
Nedorečenost o zaštiti korisnika usluga
Slobodan Marković, iz Centra za razvoj interneta, napominje da provajderi nisu protiv saradnje sa službama bezbednosti i da se to dešava kada ima elemenata mogućeg krivičnog dela.
- To se radi uz pisani nalog, u kome se tačno navodi ko se prati, koji podaci, u kom trajanju i šta će biti sa tim prikupljenim podacima. U dokumentu RATELA ne piše da će oni koji nisu osumnjičeni biti zaštićeni. Stiče se utisak da provajderi rade za BIA i MUP. Takvih dokumenata bilo je u Americi i Evropi posle terorističih napada, s naznakom da je reč o vanrednim periodima - tvrdi Marković.
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=50675
OMG
tkacio: i evro je 78 din 
ово да није жалосно било би смешно.
