gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Univerzalni zakon početka by Zazijavalo: Ništa ne postoji za spoljnog posmatrača.
Problem "početka svega" je nesavladiv. Možemo ga nazvati veliki prasak i suočiti se sa nedoumicom zašto je do njega došlo i šta bi bio početak "pramaterije".
Možemo ga nazvati božjom voljom i nasumce iscrtavati rodoslov boga ili bogova. U kakvoj i čijoj kolevci se ljuljao bog kao odojče?
Ukratko, problem početka je spirala po kojoj se spuštamo do određene tačke gde moramo priznati "ne znam dalje, burazeru".
Ovo bi otprilike bilo priznanje da početka nije ni bilo. Ako nema uvoda, nema ni zapleta, ni kulminacije ni raspleta.
Ukratko, nema ničega niti je bilo, niti će biti.
E sad, uvek osećamo, a nekad baš i previše bolno, da postojimo. Zazijavalo kaže da postojimo za nas. Ne i za spoljnog posmatrača. U njegovim očima postojanje naše materije poništeno je možda antipostojanjem druge neke materije. Kao što ni najsavršeniji merni aparat ne može naslutiti postojanje milijardi naleketrisanih čestica koje divlje kruže jedna oko druge u komadu ilovače, na primer.
Ovim putem stižemo i do objašnjenja sudbine. Ponekad nam se čini da je čitav svet protiv nas. To zato što naši napori ne treba samo da nas dovedu do cilja, već i da budu dovoljni da izguraju sve korekcije u čitavom svemiru da bi se održalo opšte stanje nepostojanja.
Tako. Sad možete slati pohvale.
Problem "početka svega" je nesavladiv. Možemo ga nazvati veliki prasak i suočiti se sa nedoumicom zašto je do njega došlo i šta bi bio početak "pramaterije".
Možemo ga nazvati božjom voljom i nasumce iscrtavati rodoslov boga ili bogova. U kakvoj i čijoj kolevci se ljuljao bog kao odojče?
Ukratko, problem početka je spirala po kojoj se spuštamo do određene tačke gde moramo priznati "ne znam dalje, burazeru".
Ovo bi otprilike bilo priznanje da početka nije ni bilo. Ako nema uvoda, nema ni zapleta, ni kulminacije ni raspleta.
Ukratko, nema ničega niti je bilo, niti će biti.
E sad, uvek osećamo, a nekad baš i previše bolno, da postojimo. Zazijavalo kaže da postojimo za nas. Ne i za spoljnog posmatrača. U njegovim očima postojanje naše materije poništeno je možda antipostojanjem druge neke materije. Kao što ni najsavršeniji merni aparat ne može naslutiti postojanje milijardi naleketrisanih čestica koje divlje kruže jedna oko druge u komadu ilovače, na primer.
Ovim putem stižemo i do objašnjenja sudbine. Ponekad nam se čini da je čitav svet protiv nas. To zato što naši napori ne treba samo da nas dovedu do cilja, već i da budu dovoljni da izguraju sve korekcije u čitavom svemiru da bi se održalo opšte stanje nepostojanja.
Tako. Sad možete slati pohvale.
... verovatno će se jednog dana uglavnom sve otkriti "kako", ali ostaće uvek pitanje "zašto", jer nećemo spoznati "Ko" ... 
... možda su teorije pogrešne ...
tkacio:
.
