- Poruka
- 4.833
"Obama bolje razume Srbiju"
21. jun 2008. | 01:29 | Izvor: Tanjug
Vašington -- Barak Obama ima dosta razumevanja za pitanja odnosa Srbije prema EU i Kosovu, dok je Džon Mekejn neodređeniji, izjavio je američki analitičar Džon Sitilides.
Sitilides, saradnik vašingtonskog međunarodnog centra "Vudrou Vilson" je u izjavi za radio stanicu "Glas Amerike," ocenio kako je Obaminom stavu uveliko doprinela relativno jaka srpska zajednica u savezmnopj državi Ilinois, koju predstavlja demokratski senator.
Zahvaljujući angažovanju te zajednice Obamini ljudi su stekli jasniju sliku o odnosima Srbije i EU i o Kosmetu, naglasio je Sitilides.
S druge strane, Mekejn nije zauzeo određeniji stav prema Srbiji, iako je ranije podržao "humanitarne vojne akcije", intervenciju na Kosovu i jednostrano proglašenu nezavisnost pokrajine, podsetio je Sitilidis.
Po ocom analitičaru, u poslednje vreme Mekejnov štab, međutim, spominje uravnoteženiji pristup prema Srbiji i Kosovu.
Kod Mekejna, senatora iz Arizone, se ne oseća antisrpski stav, ali bi trebalo bolje da se upozna sa srpskim pitanjem, smatra Sitilidis, koji je ocenio da bi u tom smislu trebalo da porade srpski lobi u Sjedinjenim Američkim Državama i i lobističke firme koje je angažovao Beograd.
Kada je u pitanju politika dva kandidata prema Evropskoj uniji, Sitilides smatra da tu nema neke kritičke razlike.
I Obama i Makejn se zalažu, po njemu, za snažno savezništvo sa Unijom i NATO po raznim pitanjima, uključujući borbu protiv terorizma, kako na Bliskom istoku, tako i u Evropi.
Glavni cilj te politike je da se ojačaju bilateralni odnosi ne samo sa EU kao blokom, već i zasebno sa ključnim evropskim zemljama.
Najkritičnija razlika između Obame i Makejna se vidi, prema Sitilidesu, u njihovoj politici prema Iraku, Iranu, Avganistanu i prema pitanju međunarodnog terorizma.
Dok Obama govori o razgovorima bez preduslova, sa liderima zemalja poput Irana, Kube, Venecuele i Severne Koreje, Mekejn to ne smatra mudrom politikom, a razgovore sa tim zemljama bi poveo tek kada bi određeni uslovi bili ispunjeni i pošto bi se ustanovilo da su američki interesi zaštićeni.
Po pitanju Iraka Mekejn misli da bi američko prisustvo bilo neophodno do konačne pobede, a i posle toga da bi se pomoglo iračkoj vladi da opstane i osigura bezbednost u zemlji.
Obama se pak zalaže za povlačenje svih američkih vojnika u roku od 12 do 16 meseci, a posle toda da se reaguje na krize po potrebi, mada to nije njegov definitivan stav ukazao je Sitilides.
Kada je reč o Avganistanu, Obama je, po Sitilidesu, za nešto agresivniju varijantu jer situaciju u toj zemlji sagredava u kontekstu avganistansko-pakistanskog regiona gde treba pronaći i kazniti Osamu bin Ladena.
Makejn je u principu za istu stvar, s tim što SAD to ne bi radile same, već sa saveznicima i to na diplomatski, a ne na agresivni način.
21. jun 2008. | 01:29 | Izvor: Tanjug
Vašington -- Barak Obama ima dosta razumevanja za pitanja odnosa Srbije prema EU i Kosovu, dok je Džon Mekejn neodređeniji, izjavio je američki analitičar Džon Sitilides.
Sitilides, saradnik vašingtonskog međunarodnog centra "Vudrou Vilson" je u izjavi za radio stanicu "Glas Amerike," ocenio kako je Obaminom stavu uveliko doprinela relativno jaka srpska zajednica u savezmnopj državi Ilinois, koju predstavlja demokratski senator.
Zahvaljujući angažovanju te zajednice Obamini ljudi su stekli jasniju sliku o odnosima Srbije i EU i o Kosmetu, naglasio je Sitilides.
S druge strane, Mekejn nije zauzeo određeniji stav prema Srbiji, iako je ranije podržao "humanitarne vojne akcije", intervenciju na Kosovu i jednostrano proglašenu nezavisnost pokrajine, podsetio je Sitilidis.
Po ocom analitičaru, u poslednje vreme Mekejnov štab, međutim, spominje uravnoteženiji pristup prema Srbiji i Kosovu.
Kod Mekejna, senatora iz Arizone, se ne oseća antisrpski stav, ali bi trebalo bolje da se upozna sa srpskim pitanjem, smatra Sitilidis, koji je ocenio da bi u tom smislu trebalo da porade srpski lobi u Sjedinjenim Američkim Državama i i lobističke firme koje je angažovao Beograd.
Kada je u pitanju politika dva kandidata prema Evropskoj uniji, Sitilides smatra da tu nema neke kritičke razlike.
I Obama i Makejn se zalažu, po njemu, za snažno savezništvo sa Unijom i NATO po raznim pitanjima, uključujući borbu protiv terorizma, kako na Bliskom istoku, tako i u Evropi.
Glavni cilj te politike je da se ojačaju bilateralni odnosi ne samo sa EU kao blokom, već i zasebno sa ključnim evropskim zemljama.
Najkritičnija razlika između Obame i Makejna se vidi, prema Sitilidesu, u njihovoj politici prema Iraku, Iranu, Avganistanu i prema pitanju međunarodnog terorizma.
Dok Obama govori o razgovorima bez preduslova, sa liderima zemalja poput Irana, Kube, Venecuele i Severne Koreje, Mekejn to ne smatra mudrom politikom, a razgovore sa tim zemljama bi poveo tek kada bi određeni uslovi bili ispunjeni i pošto bi se ustanovilo da su američki interesi zaštićeni.
Po pitanju Iraka Mekejn misli da bi američko prisustvo bilo neophodno do konačne pobede, a i posle toga da bi se pomoglo iračkoj vladi da opstane i osigura bezbednost u zemlji.
Obama se pak zalaže za povlačenje svih američkih vojnika u roku od 12 do 16 meseci, a posle toda da se reaguje na krize po potrebi, mada to nije njegov definitivan stav ukazao je Sitilides.
Kada je reč o Avganistanu, Obama je, po Sitilidesu, za nešto agresivniju varijantu jer situaciju u toj zemlji sagredava u kontekstu avganistansko-pakistanskog regiona gde treba pronaći i kazniti Osamu bin Ladena.
Makejn je u principu za istu stvar, s tim što SAD to ne bi radile same, već sa saveznicima i to na diplomatski, a ne na agresivni način.
