Неодлучност врха СПС-а око тога којој страни ће се приклонити и образовати са њом владу Србије је за многе несхватљива. За све бираче СПС-а дилеме нема - то је патриотска влада, али се врх странке двоуми ''коме ће се царству приволети''. Веома лош резултат очекиваног коалиционог партнера (ЛДП) је Тадићеву коалицију ''За европску Србију'', у страху од губитка фотеља, окренуо свом дугогодишњем непријатељу - социјалистима којима се лидери коалиције ЗЕС ових дана улизују толико да то изазива гађење и код њихових бирача. Коалицију ЗЕС чине пет странака: ДС, г17+, СПО, ЛСВ и СДП. Те странке су напрасно заборавиле све што су њихови функционери говорили о СПС-у и њеном председнику Милошевићу кога су противзаконито киднаповали и послали у Хаг где је убијен. Чак и ЛДП-у и њеном криминализованом руководству који је до јуче позивао на лустрацију, чишћење гвозденим метлама и сл. је одједном СПС постао мио и драг. Немогуће је прикупити све изјаве којима су Ђинђић, Чанак, Драшковић, Ђилас, Чедомир Јовановић и други представници ''еуропејаца'' (и потенцијални коалициони партнери СПС-а) свих ових година оптуживали и вређали Слободана Милошевића и СПС, јер је таквих изјава безброј. Поред речи, ''петооктобарци'' су и делима показали шта мисле о бившем режиму и какав је њихов однос према Милошевићевим присталицама: од медијске блокаде којој је до пре пар година био изложен СПС и костантне пропаганде против''милођевићевог режима'', преко отпуштања са посла и шиканирања бројних чланова социјалиста због страначке припадности до прогона породице Милопшевић и слања самог Милошевића у Хаг. То се сада заборавља и гура под тепих и СПС је ''апсолутно прихватљив'' за Тадића, Вука и Чанка.
Овде ћемо приказиати само изјаве и саопштења које су давали људи који сада позивају СПС да формирају власт на свим нивоима, као и кратке описе дешавања на болесној ''балонијади''. То су изјаве од пре само две године које су дате само у оквиру ЈЕДНЕ НЕДЕЉЕ (13-19. март 2006.) након смрти Слободана Милошевића. Уочи, за време и непосредно након сахране, нису имали елементарног поштовања него су чак и тада најгрубље пљували Милошевића и СПС. Своје право лице су показали ипак највише тиме што нису дозволили да се човек кога је народ Србије бирао више пута за председника сахрани у Алеји заслужних грађана и, наравно, срамним, болесним перформасном, када су за време саме сахране правили журку, пуштали шарене балоне и јавно и бестидно се радовали нечијој смрти.
Сви исечци су из ''Политике'' и ''Вечерњих новости'':
О дешавањима на Тргу за време сахране...
Неке изјаве ''демократа'''и чедера (који се сада улизују социјалистима)...
О бестидности и примитивизму тих људи доста говори и болесно-цинична изјава Драгана Ђиласа:
[/quote]
Ево још неколико изјава потенцијалних Дачићевих коалиционих партнера датих у тих 7 дана након Милошевићеве смрти (извор лист ''Данас''):
Социјалисти и радикали су тражили минут ћутања у покрајинској скупштини, али ДС и ЛСВ нису дали...
И два највећа лудака, Чанак и Драшковић, Тадићеви (и Дачићеви?) коалициони партнери, још по једна изјава:
Да ли ће СПС изневерити све своје бираче и пљунути Слободану Милошевићу у лице? Да ли ће правити коалицију са Чанком, Драшковићем, Ђиласом?
Јасно је да је 99% гласача СПС-а за патриотску владу са радикалима и народњацима. Ако врх странке одлучи другачије нека почне да скупља шарене балоне које ће следећег марта пуштати заједно са онима који су 18. марта 2006. славили смрт бившег председника СПС-а и Србије, г. Слободана Милошевића.
Овде ћемо приказиати само изјаве и саопштења које су давали људи који сада позивају СПС да формирају власт на свим нивоима, као и кратке описе дешавања на болесној ''балонијади''. То су изјаве од пре само две године које су дате само у оквиру ЈЕДНЕ НЕДЕЉЕ (13-19. март 2006.) након смрти Слободана Милошевића. Уочи, за време и непосредно након сахране, нису имали елементарног поштовања него су чак и тада најгрубље пљували Милошевића и СПС. Своје право лице су показали ипак највише тиме што нису дозволили да се човек кога је народ Србије бирао више пута за председника сахрани у Алеји заслужних грађана и, наравно, срамним, болесним перформасном, када су за време саме сахране правили журку, пуштали шарене балоне и јавно и бестидно се радовали нечијој смрти.
Сви исечци су из ''Политике'' и ''Вечерњих новости'':
О дешавањима на Тргу за време сахране...
Неке изјаве ''демократа'''и чедера (који се сада улизују социјалистима)...
О бестидности и примитивизму тих људи доста говори и болесно-цинична изјава Драгана Ђиласа:
[/quote]Ево још неколико изјава потенцијалних Дачићевих коалиционих партнера датих у тих 7 дана након Милошевићеве смрти (извор лист ''Данас''):
Социјалисти и радикали су тражили минут ћутања у покрајинској скупштини, али ДС и ЛСВ нису дали...
И два највећа лудака, Чанак и Драшковић, Тадићеви (и Дачићеви?) коалициони партнери, још по једна изјава:
Да ли ће СПС изневерити све своје бираче и пљунути Слободану Милошевићу у лице? Да ли ће правити коалицију са Чанком, Драшковићем, Ђиласом?
Јасно је да је 99% гласача СПС-а за патриотску владу са радикалима и народњацима. Ако врх странке одлучи другачије нека почне да скупља шарене балоне које ће следећег марта пуштати заједно са онима који су 18. марта 2006. славили смрт бившег председника СПС-а и Србије, г. Слободана Милошевића.
