luca 2004 si pratila ili pratio ovu poruku, pretraziovao sam u momentu neke sadrzine na netu o Nikoli Amanitija i zaustavio sam se na ovaj tvojoj poruci. Zbog nje sam se i registrovao na ovom forumu, jer zelim da o ovome pishem.
NIKOLO AMANITI?
UF?
prvo sam procitao NE BOJIM SE zatim DOLAZIM PO TEBE I VODIM TE SA SOBOM pa POSLEDNJA NOVA GODINA i sada chitam KAKO BOG HOCE.
Verovatno nikad nechesh ni pogledati ovu poruku jer sad je 2009 godina, proshle su 5 godina od tvoje poruke.
Ali evo ja cu pisati jer mislim da se moze putovati kroz vreme
i da ti saljem ovu poruku jednog dana nakon tvoje.
OK.
Nikolo Amaniti, ima zlatno pero u svojoj ruci.
Ne mogu ti nishta rechi od aspekta nekog lknjizevnog kritichara jer to nisam, ali kazachu ti kako se osecham kad chitam njegove knjige i posle toga.
NE BOJIM se je predivna knjiga.
To je povratak u moje ili tvoje detinjstvo, kada sam ziveo sa stripovima. Taj beskrajni svet, u kojem uglavnom pobedjuje dobro, kada si rame uz rame sa glavnim juncima, koji su bestrashni i NE BOJE SE nicega. Prosto sam bio pregladan za stripove, nisam mogao da ih se zasitim, nabavljao sam ih na svakakve nachine, gutao ih bez ad ih prezvacem. Kada sam citao knjigu NE BOJIM SE vratio sam se u to doba detinjstva, decje shvatanje realnog sveta pomeshane sa fantazijom iz stripova. Neki delovi u Amanitovm romanu su prosto prekopirani iz stripova kao kad dete nesigurnom ruchicom na prozorskom staklu kopira likove iz stripova.
Mozda bi pomislio da je zalosno kada se pomisli da mi je detinstvo proslo u citanju stripova, ali sada kada razmisljam to je bila zamena za realnost, jedan hrabri svet pun principa, moralnih normi nenametnutih sa strane (Kapetan Miki koji narucuje mleko u kafani), nezaboravni dozivljaji u borbi sa negativcima ( Zagor se cesto borio i sa natprirodnim zlokobnim silama u drustvu nezaboravnog Chika).
Predivno. Amaniti me potsetio sta je taj svet pretstavljao tada za mene.
To je i galvni junak u ovom romanu.
Sigorno se moze tumaciti ovaj roman i na simbolichan nachin, mozda i jesmo deca, nemochni prema svemu onome sto se deshva u ovome svetu, chak i prema nama samima.
Postajemo oholi, zlovoljni, chesto ne kontrolishemo svoje postupke, potpomazemo svetu da hrli u svoju propast, zaboralvjamo na osnovne moralne principe na koje uchimo decu.
I tu je ono dete, koje nije zahvaceno sa svim tim, koje u svom srcu stvara pravu sliku o svetu, koju mi nemozemo da vidimo. To je ono dete o kome Nikolo pishe, prema kojem ima tolike simpatije, to je ono dete koje smo i mi nekad bili. To je ono dete koje nosi svu radost zivota u svom srcu, to je ono dete koje iako ne crta stripove zna da ih chita i da shvaca njihove jednostavne poruke koje mi odrasli nismo u stanju.
Da zeleo bih i da moje dete odraste sa stripovima ako je svet i dalje ovakav kakav jeste.
Podelio sam simpatije sa Amanitijem prema tom detetu o kom on pishe, predivno, mozda kad bi se vratili u detinstvo igrali bi se predivnih igara sa tobom luka, sa amanitiijem i joash sa mnogo druge dece koja su na ovaj naschim odrasla, chitajuchi stripove.
OK
ZELIM TI SVE NAJBOLJE LUKA GDE I DA SI?
