Тадић спроводи западне интересе да се одвоји војводина од Србије. Тадићу је вађније да уђе у ЕУ, него да КиМ остане у саставу Србије.
''''''''''
Оним националистима који су свесни деструктивности парламентарне демократије и њеног изборног система, намеће се горе наведено питање управо у оваквим ситуацијама у каквој се Србија ових дана налази. Да ли бирати мање лошу варијанту или безусловно бојкотовати изборни процес?
Без обзира на уобичајену свеопшту демагогију коју као и по обичају врше изборни штабови и њихови кандидати чини се да је актуелна ситуација ипак овога пута далеко од класичног изборног шаблона у којем се бирачима намећу партије и њихови кандидати између којих нема никаве суштинске разлике. Сада је више него икада раније упадљива једна груба поларизација између два типа људи у данашњој Србији, која се јасно исказује у изборном процесу.
На једној страни су материјалисти међу данашњим Србима, којима су евроатлантске интеграције у срцу много више него Косово и Метохија, којима су идеали укидање визног режима, пун стомак и пун џеп (за које верују да ће остварити у ЕУ), а којима су придружени и бројни припадници оних мањинских група код којих постоји ако не антисрбски онда макар врло јак сепаратни потенцијал. Сви они ће гласати за актуелног председника и америчког полтрона Бориса Тадића. На другој страни су они Срби којима су Србство, Косово и Православље углавном пречи о пара и уживања. Којима је милија Русија него Запад и који се макар политички противе глобализацији. Овај део народа, гласаће углавном за Томислава Николића, победника првог изборног круга.
Како запажа руски православни философ Иван Иљин, увек је у тешким ситуацијама једног народа, здравији део нације реаговао сопственим концентрисањем у круг одбрамбености од растуће антинационалне стихије, углавном окупљајући се око неке групе или личности. Оно што би било заиста здраво, јесте масовно окупљање национално свесног дела данашњег србског народа око светосавског идеала, што би резултовало и стварањем снажног националног друштвено-политичког покрета који би за разлику од демократских партија са националним предзнаком, пружио адекватан одговор духовном културном и политичком тоталитаризму антихришћанске глобализације. Ипак, данашња реалност је таква каква јесте, и нажалост далеко је од тог идеала, а онај бољи или мање искварени део србског народа окупио се данас макар својим изборним гласовима око Српске радикалне странке и њеног председничког кандидата. Такво стање се не може оценити једнозначно већ ваља сагледати обе стране медаље.
С једне стране, јасно је да је партија дотичног кандидата још од свог оснивања, активан саучесник у овдашњој партијашкој политичкој каљуги, као и то да је идеологија ове странке далеко од аутентичне Србске идеје. Уосталом и сам Николић је једном приликом јавно признао да он и његови саборци и нису нарочито добри колико су заправо њихови противници лоши односно колико су штетни и деструктивни по Србију. Такав закључак није далеко од истине.
Није искључено ни да ће се Томислав Николић уколико ипак победи, мање или више прилагодити доминирајућем мондијалистичком и антисрбском систему зла који је диктиран споља и који прожима све сфере друштвеног живота у Србији, како је то учинила партијски дисидент СРС-а Маја Гојковић поставши градоначелник Новог Сада.
Али ипак за Николића макар постоји реална шанса да није и да неће постати послушник светске закулисе чије су лутке управо актуелни председник Србије и његови сарадници. Дакле, постоји велика шанса да би избор Николића макар успорио утапање Србије у евроунијатско живо блато.Зар нам то не говори и ова хистерична пропаганда антисрбског блока и њихово испирање мозгова и плашење народа ратовима и санкцијама?
Зар на тако нешто не указује и сам Борис Тадић који у јавним наступима све више одаје утисак не психолога већ правог психопате, вероватно услед преплашености због све већег броја Срба који нису довољно уподобљени вредностима НСП-а, те њега и његову булументу не желе више да виде на челу Србије. Антисрбски медији и готово цео систем ових дана вриште попут аларма који треба да спречи "повратак у мрачну прошлост" то јест могуће скретање Србије са ЕУ колосека. Стога је разумљиво што ће и готово сваки православни националиста у Србији имати потребу да у недељу буде део оне "руралне" и "необразоване" (читај мање искварене), али патриотске и русофилске Србије, која ће изаћи на изборе и гласати за Николића.
Заиста, не може нам бити свеједно да ли ће на челу државе и даље бити неко ко нас убеђује да су западни отимачи Косова и Метохије наши пријатељи, који подржава антисрбски мит о наводном србском геноциду у Сребреници или који се извињава Стипе Месићу и тврди да је злочиначка "Олуја" била легитимна војна акција. Све наведено, одлике су актуелног председника Србије.
Стога, изађимо на друди круг и гласајмо против Бориса Тадића, и задајмо ударац овој издајничкој и паразитској булументи!
posmatrac.com
Ohohoooo, bogataš! 
