Biti domaćica.....

Ja razumem i situaciju i majčinstvo i trudničko i porodiljsko i krizu i loše uslove, stvarno razumem svaku situaciju koja ženu natera da ostane u kući na duže vreme, i svakako razumem da su situacije takve da su uglavnom žene te koje moraju ostati.....

Ono što ne razumem, pomozite mi da razumem, jeste kako neko može da živi sa takvim stavom. Kako neko može da smatra da je predodređen da ceo život bude izdržavan, a ako stavimo u kontekst "rad po kući" kao nešto što se ne plaća ali evidentno postoji, kako neko može da dozvoli da od tuđe volje zavisi da li će sutra kupiti haljinu koju je videla, ili deci cipelice...
I znam da sada sledi "ljubav je to i poverenje, naravno da mi nikada ne bi ništa rekao, naravno da je on uz mene i da smo se mi tako dogovorili", ali ja i dalje ne razumem takvu odluku u samoj ženi. Ostati kući, do kraja života biti izdržavano lice. Nije više ni pitanje ŠTA AKO...

Recimo, da sam muško ne znam koja bi me motka naterala da nekoga izdržavam do kraja života zato što je "majka moje dece", pa i ja sam otac njene :?

A primetila sam da postoje ljudi (žene) vlro sposobni da žive od tuđih para, ma koliko udela imali u njima, tim drugim ljudima su predate na ruke, to su njihova sredstva..... dakle, postoje ljudi kojima nije problem da traže.

Ima li takvih na forumu, ima li takvih da se jave na ovu temu? Nemam nameru bilo koga da ubeđujem u bilo šta, samo da razumem.....

Ja sam od onih koje moraju da imaju 'svoje'. Volim svoj posao zato sto mi omogucava da imam svoj novac i da raspolazem sa njime kako ja zelim (pored toga sto doprinosim zajednici).
Ali ima zena koje vole da sede kod kuce, odrzavaju kucu i vode racuna o deci. I njih razumem. Ne mislim da je to nista lose ili neobicno. I u praistorijska vremena muskarac je isao u lov, a zena je kuvala...
Samo ne razumem deo gde kazes da postoje zene koje su sposobne da "zive od tudjih para"... Smatram da ovde jos uvek pricas o bracnim parovima, tako da ne mogu da shvatim da kazes da ona trazi njegove/tudje pare. To je sve njihovo... On zaradjuje za njih... ona sprema za njih... u braku nema "moje/tvoje/tudje" - ima samo "nase".

ne znam što ti je to toliko čudno? ja se javljam. evo, ja npr saaaanjam o danu kada ću... ma zezam se


ali meni to stvarno nije čudno. mislim, da bi čovek dobio ono što želi nora da se odekne nečeg drugog. npr ja želim finansijsku nezavisnost i ok, pomirila sam se sa tim da ću morati da se odrenem nekih udobnosti (spavanje do 11, kasni doručak i kafa sa drugaricama, gledanje 5 serija, lupam). nekom drugom je potrebna ta udobnost, a gubljenje samostalnosti i nije tako velika cena u njihovom sistemu vrednosti. na kraju krajeva, to i nije prevelika promena, tako je bilo i u toplom roditeljskom domu..
tako isto i taj muž. izdržava majku svoje dece, ali zato ima skuvan ručak, opeglane košulje, negovanu cicu pored sebe kad se negde izađe i njegova je zadnja. e da, i redovan seks. kad tako gledaš na stvari - pa to i nije tako velika cena.
a neću ni da počinjem o ulogama žene/majke/supruge i muškarca/oca/glave porodice

@Lexa

zasto ti je cudno,..Meni je isto cudno, ali nismo svi isti nekome je cudno sto zene zele da imaju karijeru, porodicu da ne sede po kuci deo dan, da zure, jure i rade 300 na sat.

Ne mogu da shvatim da je neko u stanju tako da živi. Evo ja saaaaaanjam o danu kada ću a čak se i ne šalim..... da budem nezavisna od roditelja i van pameti mi je da opet zavisim od volje nekog drugog, nebitna je ljubav u celoj priči, ovo je sasvim banalno.

Ogradila sam se od toga da je sam sistem (on radi na poslu, ona po kući) čak sasvim fer, reko' ne mogu da razumem da je neko spreman da žrtvuje nezavisnost i da ne vidi eventualne posledice toga. Ne kažem da tu ima nešto nefer ili šta slično.....
Da ne bude jednostrano, poznajem i nekoliko parova gde je on taj kome se dopadaju njene pare malo više nego ona..... ali to se uglavnom završi na parovima, retko se takvi uzmu. Nem' pojma...

Lexa:

Ja razumem i situaciju i majčinstvo i trudničko i porodiljsko i krizu i loše uslove, stvarno razumem svaku situaciju koja ženu natera da ostane u kući na duže vreme, i svakako razumem da su situacije takve da su uglavnom žene te koje moraju ostati.....

Ono što ne razumem, pomozite mi da razumem, jeste kako neko može da živi sa takvim stavom. Kako neko može da smatra da je predodređen da ceo život bude izdržavan, a ako stavimo u kontekst "rad po kući" kao nešto što se ne plaća ali evidentno postoji, kako neko može da dozvoli da od tuđe volje zavisi da li će sutra kupiti haljinu koju je videla, ili deci cipelice...
I znam da sada sledi "ljubav je to i poverenje, naravno da mi nikada ne bi ništa rekao, naravno da je on uz mene i da smo se mi tako dogovorili", ali ja i dalje ne razumem takvu odluku u samoj ženi. Ostati kući, do kraja života biti izdržavano lice. Nije više ni pitanje ŠTA AKO...

Recimo, da sam muško ne znam koja bi me motka naterala da nekoga izdržavam do kraja života zato što je "majka moje dece", pa i ja sam otac njene :?

A primetila sam da postoje ljudi (žene) vlro sposobni da žive od tuđih para, ma koliko udela imali u njima, tim drugim ljudima su predate na ruke, to su njihova sredstva..... dakle, postoje ljudi kojima nije problem da traže.

Ima li takvih na forumu, ima li takvih da se jave na ovu temu? Nemam nameru bilo koga da ubeđujem u bilo šta, samo da razumem.....

Kliknite za proširenje...

uh,u celom postu ovo me je najvise pokrenulo na razmisljanje...mislim da se u takvim situacijama zene ne oslanjaju na ljubav,poverenje i to da im on nikada nece nista reci prebaciti...mislim da je njihov jedini argument,ono sto im sluzi da opravdaju to i kod sebe ali i kod drugih jeste upravo stav da tako treba...da je to ispravno...da su one to zasluzile radjanjem i cuvanjem dece...ipak ne mogu da ih razumem...

kod nas je obicaj da zene rade a mi da sjedimo, duvamo i igramo igrice

A možda ima nečega u žrtvi. Recimo - ja ne radim, imam svo vreme ovog sveta i mogu da radim šta hoću, nemam radno vreme, sama sebi zadajem poslove, sama sam sebi i šef i radna snaga..... pa mogu valjda da istrpim i malo poniznosti.

Nadam se da nećete pogrešno da tumačite reč, ali ako od nekoga zavisite, očekuje se malo poniznosti, zar ne? Makar umišljene.....

Dakle, kompenzovale su svoju "neslobodu" životom za kakav veruju da im odgovara. Opet, nisam ništa novo napisala, idem da pijem kafu.

Lexa:

van pameti mi je da opet zavisim od volje nekog drugog, nebitna je ljubav u celoj priči, ovo je sasvim banalno.

Kliknite za proširenje...

mislim da takav (zavisan) odnos na duže staze može samo da naškodi ljubavi..

mada, nešto razmišljam, meni i ne bi smetalo da u nekom trenutku budem izdržavana
isto tako mi ne bi smetalo da neko vreme ja budem ta koja će izdržavati.
samo nisam za to da se od takvih situacija pravi princip.

p.s. ja ni mrvicu kafe nemam u kući.. ni običe ni neobične.. a mrzi me da odem da kupim..

Radila sam i kao srednjoskolka svako ljeto,ne zato sto sam morala,vec sto sam takva da volim da imam svoj dinar.Udala sam se u 21.-oj god,porodila u 22.-oj.Tri godine sam bila kuci uz sina,izdrzavao me muz,da tako kazem,ali slali i moji,valjda nisu dozvolili da se osjecam bzvz,znajuci me.
Ali ja sam izludela,bukvalno,jer nisam tip zene domacice.Jedva sam cekala dan da pocnem da radim,iako muz nikada nicim nije pokazao nesto da bi se ja tako osjecala.Ali to je moja licna potreba.Prvo sam radila tako svuda kod privatnika,i poslije 8 god rodim cerku.E ali vec sam odlucila da se bavim privatnim biznisom,i cerku dam u vrtic sa 10 mjeseci(sad ce osuda nekih majki)i pocnem da radim.Opet sam sve stizala,uz suprugovu veeeeliku pomoc naravno,a stvarno smo i ja i on puno radili.Trenutno smo prekinuli biznis jer zelimo da se preorjentisemo na nesto bolje,tako da ne radim vec 2 mjeseca,i da mi nije foruma izludjela bi'

Osetila sam se na neki način prozvana.
Prvih sedam godina braka nisam radila, bio je dogovor između muža i mene naravno. Želeli smo da deca bar prvih nekoliko godina života ne moraju da ustaju u cik zore, da idu u obdanište, da ih čuvaju babe kada se razbole i tako. Stariji je pošao u prvi razred, a mlađi u zabavište kada sam počela da radim. Kada danas gledam mlade roditelje i njihovu decu, mislim da sam napravila pravi izbor, zaista se dalo primetiti na mojim momcima u mnogo čemu, i te godine ne bih menjala ni za kakvu karijeru na ovom svetu.
Sada sam ponovo izdržavana žena jer sam pre nekoliko meseci dobila otkaz kao tehnološki višak. Više mi nije zabavno da budem domaćica, momci su odrasli, nisam im više potrebna, ne u onom smislu kao kada su bili deca. Nemam taj problem da se osećam izdržavano, moj muž nije takva osoba da mi išta zamera, a i svestan je da nisam svojom krivicom izdržavano lice. Naravno da bih volela da to ne budem, ali eto.

Lexa:

Ja razumem i situaciju i majčinstvo i trudničko i porodiljsko i krizu i loše uslove, stvarno razumem svaku situaciju koja ženu natera da ostane u kući na duže vreme, i svakako razumem da su situacije takve da su uglavnom žene te koje moraju ostati.....

Ono što ne razumem, pomozite mi da razumem, jeste kako neko može da živi sa takvim stavom. Kako neko može da smatra da je predodređen da ceo život bude izdržavan, a ako stavimo u kontekst "rad po kući" kao nešto što se ne plaća ali evidentno postoji, kako neko može da dozvoli da od tuđe volje zavisi da li će sutra kupiti haljinu koju je videla, ili deci cipelice...
I znam da sada sledi "ljubav je to i poverenje, naravno da mi nikada ne bi ništa rekao, naravno da je on uz mene i da smo se mi tako dogovorili", ali ja i dalje ne razumem takvu odluku u samoj ženi. Ostati kući, do kraja života biti izdržavano lice. Nije više ni pitanje ŠTA AKO...

Recimo, da sam muško ne znam koja bi me motka naterala da nekoga izdržavam do kraja života zato što je "majka moje dece", pa i ja sam otac njene :?

A primetila sam da postoje ljudi (žene) vlro sposobni da žive od tuđih para, ma koliko udela imali u njima, tim drugim ljudima su predate na ruke, to su njihova sredstva..... dakle, postoje ljudi kojima nije problem da traže.

Ima li takvih na forumu, ima li takvih da se jave na ovu temu? Nemam nameru bilo koga da ubeđujem u bilo šta, samo da razumem.....

Kliknite za proširenje...

Pa, to je laksi put, Lexo. Ja sam se doselila u novi grad pre skoro godinu dana, zbog posla, ne poznajuci nikoga, zivela sam do skoro sama (od pre mesec i nesto imam cimera), i nemas pojma koliko je to tesko, ides svaki dan na posao, zuris da platis racune, sta ces da jedes, sve u stanu namesti sam, jos imam i psa, pa se bavi njime, znas koliko puta sam se probudila, i razmisljam "jbt, sto se nisam lepo udala, i imala decu, ona bi mi samo bila briga, i bolelo bi me uvo za ostalo, a ne tu da se cimam, da sve placam sama itd".
E, sad, naravno, da to samo pricam bzvz, nikad ne bih menjala posao za ostanak kuci, nikad ne bih mogla da se odreknem svoje nezavisnosti, ne bih mogla da ne radim, sve me to uzasava! To je stvar izbora, ali i sto ti kazes, nerviraju me jako devojke koje misle da im je takav zivot predodredjen! To ne razumem.
Imam koleginicu s fakulteta, koja je izjavila da jedva ceka da zavrsi fakultet, da bi se udala i imala porodicu. A nas fakultet je takav da iziskuje terenski rad, cesta putovanja, cega bi se ona odrekla, sto znaci, ne bi se verovatno bavila strukom, ili bi bila neuspesna u tome, pitala sam je: "pa, sto ga onda zavrsavas, idi odmah udaj se"
Ona je tog stava da treba majka da bude uz decu, i da ce ona sve kuvati, spremati, brinuti se, jer je njoj to ne obaveza, vec zadovoljstvo. I ne bi nikad dozvolila da muz to radi, sve ce ona...

Uuuh, raspisala sam se, verovatno i promasila temu, ali glavno je, da je taj put o kome ti pricas, a koji ne bi birala, mnogo laksi od ovoga koji zelis!
Mnogi misle, "vidi je, oce da radi, umesto da se posveti porodici, neguje decu, pa ima muza koji ce zaradjivati, nego nece da se cima oko dece i to, bolje joj je ovako", kao da je ovo sto ja radim lako, i kao da ja non-stop uzivam i zayebavam se!

ne znam ne vidim sebe kao domacicu niti kao osobu koja se u potpunosti posvetila porodici i muzu :shock:
sad sta ce mi zivot doneti ko zna
elem ja sam veoma nervozna kad nemam nista da radim i kad sam dokona...mislim nije da ne volim da blejim sa vremena na vreme ali ne mozes ceo zivot prvo da posvetis drugima a posle kada oni porastu da ostanes sam sa sobom u praznoj kuci

uzgred,kada deca poodrastu domacice su vrlo iritantne svojoj porodici jer vise niko ne zeli niti trazi njenu paznju i onda ona pocne da smara...necu da budem zla,samo me jako nervira keva od kad je odlucila da napusti posao iz nekih sto objektivnih sto subjektivnih razloga....stari reko da moze,on i onako odavno izdrzava porodicu i tako u pocetnju njoj bilo zanimljivo sad smo svi nervozni - ja jer mi ne treba njena jebena paznja po ceo dan...a bila sam takva i kao mladja jednostavno nisam volela da provodim vreme sa roditeljima i volela sam samocu i svoje misli,a koliko sam tada to volela sada je sto puta jace...i necu da me ceka rucak skuvan svaki dan ili da znam da ,moram da se vratim kuci zbog rucka,necu da se druzim sa mamom jer me ne zanima njeno drustvo ( tj kad smo zajedno duze od par sati svadjamo se) i necu da ona u dokonosti svojih misli duma gde sam ja i sta radim itd...

posao domacice je po mom misljenju koliko toliko opravdan dok su deca jako mala....posle mislim da je bolje da ih bacis u vrtic nego da ih gajis do skole...oni ce se bolje snaci i neces napraviti mamine maze od njih...

i iskreno najiskrenije se nadam da necu biti domacica...znajuci sebe i sta mi se sve po glavi mota to bi bilo krajnje pogubno a i daleko bolje funkcionisem kad sam u obavezama.

Baš mi je drago da odgovarate. Započela sam ovu priču, naravno, zbog nedavno pročitanog komentara, nakon koga sam se setila (između ostalih, i nekih koleginica ) drugih komentara, a sve se vrti oko "prirodnog". Dakle, prirodno je da žena ostane kući i brine o deci.

E sad, ja znam da slučaj natera, pa i kada je stvar izbora u pitanju, ali praviti od toga pravilo, kako neko reče... tj. podrazumevati da je ženi "prirodno" da bude izdržavana, na žalost moram da dodam - danas?!, to mi je nekako budalasto. I nefer pre svega prema tom muškarcu.

Istini za volju, nisu više ni kućni poslovi ono što su nekad bili, pa čak ni briga o bebi. Sve je manje-više automatizovano...

Stavite se u poziciju tog muškarca i zamislite da vam priđe žena sa pričom "naravno da ja neću raditi, valjda si ti muško, valjda ćeš ti da nam donosiš pare" :shock:
Dakle, ja jedino govorim o takvom stavu. A šta je koga situacija naterala da odluči da uradi druga je priča..... hej, ja ne mogu prva da garantujem da me niko nikada (u nekom periodu života) neće izdržavati..... ili da, opet, ja neću nekoga izdržavati jel'te, u nedostatku boljeg izraza.....

Samo ne želim da tvrdim kako je to normalno, pordazumevano, kako sam srećna što stvari stoje tako. I lično mislim da svaka (pre svega) žena koja izjavi "verujem da je u redu što me izdržava jer ja brinem o kući", ustvari pokušava da opravda sebe na neki način... a ovu temu otvorih da me opovrgnete.

Seljacko zastarelo vaspitanje..od drugog svetskog rata se nismo pomerili.

Banshee:

uzgred,kada deca poodrastu domacice su vrlo iritantne svojoj porodici jer vise niko ne zeli niti trazi njenu paznju i onda ona pocne da smara...necu da budem zla,samo me jako nervira keva od kad je odlucila da napusti posao iz nekih sto objektivnih sto subjektivnih razloga....stari reko da moze,on i onako odavno izdrzava porodicu i tako u pocetnju njoj bilo zanimljivo sad smo svi nervozni - ja jer mi ne treba njena jebena paznja po ceo dan...a bila sam takva i kao mladja jednostavno nisam volela da provodim vreme sa roditeljima i volela sam samocu i svoje misli,a koliko sam tada to volela sada je sto puta jace...i necu da me ceka rucak skuvan svaki dan ili da znam da ,moram da se vratim kuci zbog rucka,necu da se druzim sa mamom jer me ne zanima njeno drustvo ( tj kad smo zajedno duze od par sati svadjamo se) i necu da ona u dokonosti svojih misli duma gde sam ja i sta radim itd...

Kliknite za proširenje...

Aaaaa ovaj deo mi je jako poznat..... nego što je meni danas ćale u toj poziciji, možeš misliti koliko je tek on iritantan :?

Ja razumem kako neko moze da ostane kod kuce i "bude zavistan od tudjih para". To su ljudi koji brak i pravljenje dece shvataju ozbiljno i to jedino moze da funkcionise zahvaljujuci obostranom poverenju i shvatanju da nista nije moje-tvoje-tudje, nego ZAJEDNICKO. Voditi kucu i podizati decu je takodje jurnjava od tristo na sat, svaki dan - i vikendom. Cesto je i mnogo napornije i odgovornije od bilo kog menadzerskog posla. Ja nisam takva zena, ali ima zena koje jesu takve i koje su u stanju da se zaljube u ozbiljne, odgovorne muskarce (ili da veruju da su oni takvi) i da im se prepuste A sto se tice ambicije, materinstvo je nevidjena ambicija - ne znam koji poslovni projekat bi uopste mogao da se uporedi sa tim... Tako da - meni je jasno.

...cuj ne znam da li je gore to sto neko odluci da bude izdrzavano lice jer je necija zena i majka necije dece ili varijanta u kojoj je zena izdrzavano lice jer je necija zena i majka necije dece, ali povremeno sebi nalazi "poslove" tipa studiranja II fakulteta jer je to bas sad eto zainteresovalo (da je interesovanje iskreno pa ajde ali sa kilometar se vidi da nije) a posto su u pitanju dvogodisnje studije za koje se prica da ce biti trogodisnje za koju godinu, rodi trece dete u medjuvremenu jer voli decu a kad se ostvari mogucnost upisa III godine to voljeno III dete sa nepunik godinu dana uvali svojim starijim cerkama koje idu u skolu (srednja i osnovna) na cuvanje (po smenama) jer Boze moj sad il nikad mora da zavrsi i kad zavrsi onda svaka tri meseca nadje nesto da "radi' sto je tako napoRno ali eto moRa, a ne mora (nije u pitanju dobro delo, visi cilj, muz dovoljno zaradjuje, nju vidi se to toliko i ne zanima ) i nema nikakvu satisfakciju osim te da kaze da nesto radi...
Po meni bolje je reci ja hocu da budem domacica- imam pravo da izaberem, nego folirati se tako... Ja licno ne bih nikad bila domacica- cak moja baka koja je '32. godiste i koja je domacica kaze da je to najgori i najdosadniji poziv u zivotu (ona nije imala izbora, jer nije imala skole)

postoje muskarci koji obozavaju da budu neophodni.da donose pare.da budu glava porodice.koji ZAHTEVAJU od svojih zena da ne rade.da sede kuci.da brinu o deci.da ih docekaju sa supicom kad dodju kuci.to, sto oni rade i u principu brinu da li ce porodica imati leba da jede, kompenzuju tim unutrasnjim zadovoljstvom i ulogom malog boga u svom domu.OOO, TI VELIKI OCE, HRANITELJU
s druge strane, razlozi zene da sede kuci, mogu biti veoma razliciti.
kao majka, apsolutno razumem svaku zenu koja prve dve-tri godine zivota ostane uz svoje dete. pa cak i duze. ako krene u vrtic, stalno je bolesno.i raditi uz tako malo dete, ako nemas baba-servis, veoma je naporno i stresno.i za mamu i za dete.
a kasnije, nije lako uci u stvarni svet.pokazati sta znas.takmiciti se.zene se uplase.i nekeko im je lakse da ostanu kuci.posle, kad deca porastu, i shvate da nikom ne trebaju, vec je kasno.
tu naravno ne spadaju zene koje se udaju za dobrostojece muskarce, sa namerom da ne rade.i koje zivote provode od manikira do frizera, od teretane do solarijuma. to je neki drugi svet, i o njima sad ne bih.
i na kraju, mislim da su domacice ipak malo prevazidjena kategorija. ima veoma malo mladih zena koje se za to odlucuju . ja ne znam ni jednu

tvoja baka ko moj cale cale je 42go...doduse oboje izgledaju mladje 15--ak godina

muvalo:

Ja razumem kako neko moze da ostane kod kuce i "bude zavistan od tudjih para". To su ljudi koji brak i pravljenje dece shvataju ozbiljno i to jedino moze da funkcionise zahvaljujuci obostranom poverenju i shvatanju da nista nije moje-tvoje-tudje, nego ZAJEDNICKO. Voditi kucu i podizati decu je takodje jurnjava od tristo na sat, svaki dan - i vikendom. Cesto je i mnogo napornije i odgovornije od bilo kog menadzerskog posla. Ja nisam takva zena, ali ima zena koje jesu takve i koje su u stanju da se zaljube u ozbiljne, odgovorne muskarce (ili da veruju da su oni takvi) i da im se prepuste A sto se tice ambicije, materinstvo je nevidjena ambicija - ne znam koji poslovni projekat bi uopste mogao da se uporedi sa tim... Tako da - meni je jasno.

Kliknite za proširenje...

Управо то!

Значи, нико ту није ''издржавано лице'' нити паразитира у замену за ''понизност'', ако парнери имају здрав однос и договор.

Мој другар је ''домаћин''. Наиме, он има завршену средњу школу, његова жена факултет и троструко боље плаћен посао од њега. Када су се родила деца, једно за другим, њих двоје су се договорили да је много корисније за обоје, за породицу, да он остави посао место да ради за цркавицу, и да се брине о деци и кући, а да она иде на посао и зарађује.
После пар година реновирали су стан, ишли у Грчку на летовање, накуповали намештаја и уређаја...и обоје кажу:''МИ смо купили...МИ смо зарадили...'', јер да он није преузео те обавезе, морали би да плаћају бебиситерку, она не би имала довољно времена ни могућности да се посвети напредовању у послу - и њихова породица би стагнирала на неки начин.
Овако су се договорили, поделили обавезе - и супер функционишу!

Зашто би случај са женом домаћицом био ''понизност'', ''неслобода''...и шта год?

muvalo:

Ja razumem kako neko moze da ostane kod kuce i "bude zavistan od tudjih para". To su ljudi koji brak i pravljenje dece shvataju ozbiljno i to jedino moze da funkcionise zahvaljujuci obostranom poverenju i shvatanju da nista nije moje-tvoje-tudje, nego ZAJEDNICKO. Voditi kucu i podizati decu je takodje jurnjava od tristo na sat, svaki dan - i vikendom. Cesto je i mnogo napornije i odgovornije od bilo kog menadzerskog posla. Ja nisam takva zena, ali ima zena koje jesu takve i koje su u stanju da se zaljube u ozbiljne, odgovorne muskarce (ili da veruju da su oni takvi) i da im se prepuste A sto se tice ambicije, materinstvo je nevidjena ambicija - ne znam koji poslovni projekat bi uopste mogao da se uporedi sa tim... Tako da - meni je jasno.

Kliknite za proširenje...

Amin!

А да не спомињем жене домаћице на селу (јер су ипак у већем проценту): па док нарани живину и стоку, док помете двориште и почисти код живине, док окопа башту, посеје, засади, залије, плеви...па то ти је не 8 - него 16 сати радног времена дневно!

Ако то није зарађиваење, не знам шта је!

koko, pa kako ti onda nisi domacica?

meni je jedna baba nije bila domacica ali je prababa bila i njoj svaka cast kad je imala 20 i nesto godina riknuo joj muz a ona ostala sa cetvoro male dece i imanjem pa je sve to sama izgurala i cak koliko toliko iskolovala decu...jos je u prvom svetskom ratu pola rodbine pogubila,bukvalno je sama ostala...i dogurala do 98. jes da je pukla posle malo u vugla ali dobro,eto ona je bila prilicno uspesna i preduzetnicki nastrojena domacica :?