Strah od ljubavi

Sokolica_M:
Da li vam se učinilo nekad da vas neko toliko voli, da vas to na neki način, koliko ispunjava, toliko i još više, plaši, iako se taj strah ne može potpuno definisati i svrstati u red običnih strahova? Ili da vi nekog volite toliko silno, toliko puno i osećate da, što više težite da iskažete veličinu i snagu te ljubavi prema nekome, taj neko vam kao izmiče, kao da ga prepada vaša ljubav?
Ja sam sigurna da u ljudskoj prirodi, podsvesti, psihi,... postoji taj čudan strah od preteranih emocija, ali ne znam kako da ga objasnim... Vidim po sebi, primećujem kod drugih... Da i ljubav, kao najsavršenije osećanje, ipak treba biti kontrolisano u ispoljavanju, ipak treba da se drugima daje ''dozirano''... onoliko koliko je čovek kao nesavršeno biće spremno da ''podnese''...
Kliknite za proširenje...


Ja se dobro zabavljam na ovom mestu, i danas sam se super smejao duhovitim postovima

Samo nekoliko puta sam se zabrinuo kada nisam prepoznao da iko ima stav slican mom, bas kao na ovoj temi.

Evo kako stoje stvari, i to je jednostavno tako, i nikako drugacije:
Niko, i niko, i niko, i nista, i bas nista „od spolja“ ne moze da „vas ispunjava“
Ukoliko imas „unutrasnji sadrzaj“, onda se sama punis, negujes, razvijas, praznis, pa opet.
Ukoliko nemas, onda je to ono sto se zove „sulundar“ ili „chunak“, ili „rupa bez dna“, koja neminovno zahteva utrpavanje od spolja, jer je iznutra prazna. Frka je u tome, sto zbog unutrasnje praznine nista ne moze da se primi, i sve ispada. Onda su potrebni jos veci podrazaji, jos bucnija svetkovina, jos vise djindjuva, jos vise make up-a, jos vise farbanja kose, jos silikona u sisama, jos jedna sisa,... i opet ... praznina.
Dakle:
NIKO I NISTA NE MOZE DA TE ISPUNJAVA
Osim tebe samosvojne i cele.
Ovo sto pises o „strahu koji se ne moze potpuno definisati i svrstati u red obicnih strahova“ je jos jedno besmisleno praznoslovlje.

Medjutim, stav da je ljubav „najsvarsenije osecanje“ pa da se treba „davati dozirano“, „iskazivanje i velicanje snage ljubavi“ je toliko bolesno pogresan, i od toga patimo bas svi.
Zar „nevoljenost“ na ovim prostroima nije hronicna?
Tek, shvatam da cu doci u sukob sa hispano filozofskim stavom o ljubavi (chitaj: shpanske serije), tvrdim da

LJUBAV NIJE SAKSIJA DA TI PADNE NA GLAVU !
Ili
LJUBAV SE NE „DESAVA“

Jos da te podsetim da:
U LJUBAVI I U SLOBODI NE POSTOJI GORNJA GRANICA
Nemoguce je pretarati u ljubavi.


Ukoliko je iskrena i svesna.


Bez imalo zelje da zvuci maliciozno, ovo je dijagnoza:
Sve sto te muci dolazi iz mraka apsolutne nesvesti.
Gledas zmureci, i zato ne vidis.
Slusas, a ne cujes.
Tebe i ostale muci NEREALIZOVANO LICNO OCEKIVANJE
Ljubav koja trazi da bude uzvracena !?!?!?
BLJAK
LJUBAV NIJE INVESTICIJA

I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje.......
Uufffff, vise mi nije zabavno ....

STRAH od ljubavi!!!!
Samo se vi plasite od svega sto sami izmislite
Boj se ovna,
Boj se govna,
A kada ces zivjeti?
 
ja smatram da neuzvracene ljubavi ne postoje.
postoje neuzvracene zaljubljenosti, fiksacije, iluzije i opsesije.

ali ljubav - ona mora da bude akcija kao i emocija. a kako ce biti akcija ako te taj drugi ne zeli u zivotu?
 
evo ovako:

ti igraj svoju igru, a "taj drugi" neka uziva za sebe
Ajde probaj da nadjes "Komadic Koji Nedostaje"
Spor mi dial up, rado bih ti poslao

A secas se Flethcera kad kaze Linigstonu:
....... ako nase prijateljstvo zavisi od prostora i vremena........

tako nekako :)
 
joj bre, ti ko moja sestra... ona ima sve te knjige o komadicima koji nedostaju, dobrom drvetu i malim princevima... :D

ako bi nase prijateljstvo ovisilo o prostoru ostaje nam samo ovde
ako bi nase bratstvo ovisilo o vremenu ostaje nam samo sad
zar ne mislis da cemo se izmedju sad i ovde ponekad susretati? - je li to tako nekako bese??? vadim iz produzene mozdine, to sam citala pre zilion godina...

mnogo mi neuhvatljive odgovore dajes....
fala bogu da necu da smaram nekog zato sto sam se zaljubila u njega a on u mene nije. ono sto te pitam, moze li se ljubav razvijati ako te onaj drugi ne voli?
gde je ona, sem u tvojoj glavi? (i nemoj da mi neko kaze :ionako je sve u nasim glavama, povilenecu. zna se na sta (ne)mislim)
 
moje srce:
ja smatram da neuzvracene ljubavi ne postoje.
postoje neuzvracene zaljubljenosti, fiksacije, iluzije i opsesije.

ali ljubav - ona mora da bude akcija kao i emocija. a kako ce biti akcija ako te taj drugi ne zeli u zivotu?
Kliknite za proširenje...

A sta kad, npr prijateljska i platonska ljubav (kao trenutno stanje) preraste u ljubav seksualne vrste, ali samo sa jedne strane?

Ljudi koji se ne poznaju dovoljno moraju prvo da budu zaljubljeni pa tek onda to (moze da) preraste u ljubav. Onda kad se dvoje izvanredno poznaju (npr predjasnji prijatelji) vrlo je lako da to prijateljstvo predje u ljubav. To odlicno poznavanje druge osobe pomaze da se shvati (ili umisli) da ljubav postoji. Obicno, taj prelaz napravi samo jedna strana. Nazalost, to postaje neuzvracena ljubav.

Za ljubav nije obavezna akcija obe strane.
 
Meda Božanin:
A sta kad, npr prijateljska i platonska ljubav (kao trenutno stanje) preraste u ljubav seksualne vrste, ali samo sa jedne strane?
Kliknite za proširenje...
Medo, primer ti je lep, ali pogresan. u tvom primeru ljubav je vec izgradjena dvostranom akcijom ljudi. (i ima prijateljski oblik, sto nijen i bitno za ovu poentu)
onog trenutka kad se neko zaljubi, ta ljubav se dalje nece graditi (sem ako se ovaj drugi ne zaljubi toze)
 
@CoffeInn,
Čitala sam i ja iste knjige kao ti... Sve je to pomalo zbunjujuće, nekad toliko jasno, kristalno,... a onda ti život opali šamar... dovedeš u pitanje i silu gravitacije, a kamo li svoje stavove ili sentence mislilaca... mi smo ipak samo ljudi... ograničeni tim vremenom i prostorom... telo me sputava...
... ne verujem da tako misliš uvek, kao što sada pišeš... te misli su uzvišene, ali teško održive i primenljive na svakodnevni život... i ja propovedam slično kad sam potpuno ispunjena... možda u tim časovima sam i svesna najvećih kosmičkih istina... kad ne sumnjam u smisao...
... zato je lako reći ''ne plašite se, ljudi'' (u čemu i jeste čvor)... onda kada nemaš sopstvenih strahova...
... nismo mi samo svest...
... verujem da svakom normalnom i prosvećenom biću svest govori da treba da voli i da se ne plaši...
... ali mi smo i podsvest... neispitani su i nedokučivi uglovi uma i duše...

... svašta napisah, nešto sam u rastrojstvu, pa ne mogu da sintetišem misli...
... možda pomalo i lupam... :)
... snaći ćeš se, razumećeš neki redak... :)
 
moje srce:
ali ljubav - ona mora da bude akcija kao i emocija. a kako ce biti akcija ako te taj drugi ne zeli u zivotu?
Kliknite za proširenje...

E ovako ( sa teme autenticne ljubavi):

[size=4:
paramanand][/size]


... dok se kroz ljubav uspostavlja neposredna veza sa stvarnošću skrivenom iza pojavnih oblika. U požudi se život sužava, a u ljubavi širi. Voljeći nekog, mi kao da dodajemo na svoj život još jedan. Naš život je umnožen, mi doslovno posjedujemo dva centra. Kada volimo Život i cijeli svijet, to je kao da učestvujemo u životu cijelog svijeta, a kada nas obuzme požuda, javlja se pad životnog tonusa i mi smo beznadežno zavisni od oblika koga doživljavamo kao različitog od sebe. U požudi je naglašena razdvojenost i patnja, a u ljubavi osjećaj jedinstva i radosti. Požuda je rasipanje, ljubav obnavljanje. Požuda je žeđ čula, ljubav izlivanje duha. Požuda traži da bude ispunjena, a ljubav je ispunjenost sama. Požudu prati uzbuđenje, a ljubav potpuni spokoj.

Ljubav ne postavlja pitanje kako prisvojiti drugu osobu, već teče slobodno i kreativno i uvijek iznova ispunjava i nadahnjuje voljeno biće, ne tražeći ništa za uzvrat.

:razz:
Kliknite za proširenje...
 
uh, divlja, vidim tvoj post u nekoliko razlicitih velicina fontova... pa iako pises lepe stvari, osetila sam se kao kad u horor filmu stigne pretece psimo onih iseckanih slova iz novina... prepade me divlja. ljubavlju prema ljubavi. :D

edit: skupila hrabrost i procitala. damn, sve je to suvise uzviseno za mene... ljubav prema svemu, ljubav koja ne trazi...mislim, moja ljubav trazi da se daje. i ako nema kome ona umire ili se deformise....
 
moje srce:
Medo, primer ti je lep, ali pogresan. u tvom primeru ljubav je vec izgradjena dvostranom akcijom ljudi. (i ima prijateljski oblik, sto nijen i bitno za ovu poentu)
onog trenutka kad se neko zaljubi, ta ljubav se dalje nece graditi (sem ako se ovaj drugi ne zaljubi toze)
Kliknite za proširenje...

LJUBAV se ne gradi!
Mozes da gradis odnos sa nekim. Ljubav bi trebalo da bude samo tvoj (moj) najlicniji projekat. Vrlo svestan projekat, u kome svesno znas i sta i zbog cega!!!!

Odnosi su ono sto "gusi" nekoga, a u odnosima pogresne predstave o sebi, drugima, dogadjajima, ocekivanja,......

Najvise sto mozes da ucinis je da jednostavno UZIVAS u onom drugom.
... voljenom bicu.
A da li ce on hteti, zeleti, umeti, moci da uspostavi, i izgradi odnos koji Ti zelis i ocekujes....
Jbm li ga!!?!?!!?
U tome je sushtina!
Oni koji u tome uspeju su odabrani. Zbog toga je to i tako retka stvar. Ali moguca i verovatna :)

Tek, STRAH od LJUBAVI je totalna besmilica i vrlo popularna tema hispano emotivne filozofske doktrine neobrazovanih i nesvesnih domacica :)
 
imas pravo ovo za gradjenje odnosa a ne ljubavi...lose sam rekla.
ali ti dalje pricas da odnos nije ocekivan i da to sputava... a ja te pitam a sta kada odnosa i nema? ono, osoba B nece da ima kontakte sa zaljubljenom osobom A... da li zaljubljena osoba A voli i posle 2,3, 5 godina osobu B? da li osoba A za pocetak posle 2, 3, 5 godina poznaje osobu B?
moze li se voleti neko ko se ne poznaje?
moze li se poznavati neko sa kim se nema odnos (koji stalno evoluira)?

p.s. sve ovo pisem zato sto mi se desava ljubav poslednje dve godine... i tek sad vidim kako su jednostranosti smesne... iluzorne.
 
Da, to kažu sve religije, sva učenja: prava ljubav je voleti bez očekivanja da taj neko i tebe voli...
I DAVATI, DAVATI...
Bez merenja...
Da bi se osetila Sušina, Snaga i Lepota.
Zlo ne postoji, strah stvara zlo.
A tamo gde postoji zlo, ne može postojati ljubav. Jedno drugo potiru.
Za mene potpuno prihvatljiv stav. Ali, opet, problem nastaje sa primenjivanjem dobrih teorija u praksi, svakodnevici koja je svačim opterećena.
To je ljubav za bogove...
I opet, neke od tih knjiga su me naučile i to: da nema Boga kakvim ga mi stvaramo, već je svako od nas - svoj Bog.
Ali u svetu ograničenih trajanja, biti Bog i za taj kratak sekundić večnosti koji se zove naš život voleti božanskom ljubavlju čoveka koji nije sposoban da prihvati istu... Priznaćeš da se tu negde stvara procep...
Odoh ja na Kultne stvari... :)
 
sad sam se setila da dopunim za ovo o strahu... moze covek da bude izudaran od losih emotivnih iskustava i da doceka novo iskustvo tako da na lepu, a intenzivnu emociju (svoju, ne tudju!) reaguje kao na stres... i da mu treba nekoliko meseci da se opusti...
 
Sokolica_M:
@CoffeInn,
Čitala sam i ja iste knjige kao ti... Sve je to pomalo zbunjujuće, nekad toliko jasno, kristalno,... a onda ti život opali šamar... dovedeš u pitanje i silu gravitacije, a kamo li svoje stavove ili sentence mislilaca... mi smo ipak samo ljudi... ograničeni tim vremenom i prostorom... telo me sputava...
... ne verujem da tako misliš uvek, kao što sada pišeš... te misli su uzvišene, ali teško održive i primenljive na svakodnevni život... i ja propovedam slično kad sam potpuno ispunjena... možda u tim časovima sam i svesna najvećih kosmičkih istina... kad ne sumnjam u smisao...
... zato je lako reći ''ne plašite se, ljudi'' (u čemu i jeste čvor)... onda kada nemaš sopstvenih strahova...
... nismo mi samo svest...
... verujem da svakom normalnom i prosvećenom biću svest govori da treba da voli i da se ne plaši...
... ali mi smo i podsvest... neispitani su i nedokučivi uglovi uma i duše...

... svašta napisah, nešto sam u rastrojstvu, pa ne mogu da sintetišem misli...
... možda pomalo i lupam... :)
... snaći ćeš se, razumećeš neki redak... :)
Kliknite za proširenje...

I shall this only once :)

eee bre, pa vidis valjda da se ja dobro zapljeskujem i dobro zezam!?
Stvarno se trudim da analiziram stav, ne licnost iza posta. Zbog toga sve sto ti kazem nothing personal.
Evo ti pitanja za tebe, kad odgovoris sebi, idemo na bla bla :)

Kazes da: "... smo podsvset.. neispitani i nedokucivi uglovi uma i duse...."
Bas tako! Pa to je najlepse od svega!
Zar to nije tvoj i samo tvoj posao da doznas i spoznas?!
Posle je sve lako, zar ne?
A zasto ti skoro uvek postavljas skoro sve iznad sebe???????????
Ajde ponovo da ti kaze:
NEMA NISTA IZNAD TEBE
tacka :)
SVE JE TVOJE
nekoliko puta vec pitam i niko nema cojones da misli o tome, a ja tvrdim da je SLOBODA suprtono od STRAH ( posle spozaje i znanja.....)
E, sad kad sve to znamo, kako je moguce da od ..... pravis pitu?????
I jos samo ovo u vezi STRAHA, licne nemoci pred samim sobom, .....

Svaki, bas svaki covek se plasi onoliko koliko to sam sebi dozvoli.
tacka (edit by ®)

Ma sve je dobro :)
Uvek je sve dobro :)
take care
 
moje srce:
uh, divlja, vidim tvoj post u nekoliko razlicitih velicina fontova... pa iako pises lepe stvari, osetila sam se kao kad u horor filmu stigne pretece psimo onih iseckanih slova iz novina... prepade me divlja. ljubavlju prema ljubavi. :D

edit: skupila hrabrost i procitala. damn, sve je to suvise uzviseno za mene... ljubav prema svemu, ljubav koja ne trazi...mislim, moja ljubav trazi da se daje. i ako nema kome ona umire ili se deformise....
Kliknite za proširenje...

Izvini za prepad.:razz:
Al' kako nisi skapirala, pa dajes se i to celom svetu. Tvoja ljubav, tvoja inspiracija i nadahnuce, a to je zarazno. Medjutim, sve je to jako tesko ostvariti u praksi. I kad postignes taj nivo, opet pada, zeza sujeta, zezaju strasti cesto, ne moze se to hirurskim putem odstraniti, ali samosvesni mogu da se bore i izbore i sa patnjom i bolom i da se uzdignu iznad toga. Lepo si rekla "uzviseno". :)
Inace, da odgovorim na temu, ja strahova da volim nekog nemam, nemam ni strahova kad mene neko voli. Prepadnes samo nekog ko robuje strahovima. A ljubav je sloboda, bre. :razz:
 
@Coffelnn
Strah od ljubavi, bliskosti je veoma realan i mnogo ljudi pati od toga.

U knjizi doktora Zorana Milivojevica pronasla sam slucaj cetrdesetogodisnjeg coveka koji je imao problem, a u korenu njegovog problema je bio upravo strah od ljubavi, vezivanja i bliskosti.

Zasto je strah uzrok njihovih ljubavnih problema? Zato sto cesto imaju na primer fantaziju o ljubavi kao o potpunom davanju sebe.

Rekao si Sokolici da nista nije iznad nje, ne znam u kom smislu si to mislio, bukvalno ili preneseno, ali meni je i to neprihvatljivo, to vidjenje sebe kao osobe iznad svih.

Preterati u ISPOLJAVANJU ljubavi je moguce, u smislu da nase najbolje namere i osecanja ne odgovaraju necijoj predstavi o ljubavi.

Sa ostalim stvarima koje si napisao mogu da se slozim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mastrangello
Od ljubavi do mržnje, linija je tanka
Odgovora
13
Pregleda
403
Zelena milja
Zelena milja
Neno
Lične granice u ljubavi
Odgovora
7
Pregleda
219
georgejune
georgejune
V
opet Velicina... (Đorđe Balašević o ljubavi)
Odgovora
12
Pregleda
370
volim zene dalmacija
V

Back
Top