Istorija seksualnosti

Poredjenja tipa ovaj voli cvarke,pa je to kao nenormalno su neozbiljna kad se govori o temi kao sto je seksualnost.
Kliknite za proširenje...

Нису неозбиљна, врло су сликовита: и љубав према чварцима и хомосексуалност су ствар личног избора појединца који ничим не угрожава било ког другог.
Шта неко ради у свом кревету, или шта има у свом тањиру, мени је миндеђ. Док год је то лична ствар којом се појединац бави у оквиру свог интимног живота.
Засметаће ми уколико чваркољупци почну да намећу љубав према чварцима као једини исправан модел у животу, ако почну да врше дикриминацију других, или позитивну дискриминацију према осталим чваркољупцима, да организују на пример олимпијаде или параде где смеју да учествују само чваркољупци....е, то ће ми засметати....али само зато што ћу се ја, као неко ко не воли чварке, осетити угроженом.
Док год ме не угрожавају, нек једу шта хоће!
 
Šalu na stranu, vraćam se problemu seksulanosti, tačnije homoseksualnosti, jer čitajući postove, shvatam da se puno ljudi opredjeljuje za bolest, odnosno da homoseksualnost vidi kao bolest i da je prihvataju jedino kao takvu.
Ono što ja vidim kao problem ovdje, jeste upravo definisanje te bolesti.
Ja lično smatram da homoseksualnost možemo povezati sa bolešću, onoga trenutka kad je ona uzrok neuroza, kad dolazi do sukoba pri razvoju ličnosti, kad se homoseksualac "ne miri" sa tim da je tog seksulanog opredjeljenja. On onda traži pomoć, kao što možemo vidjeti i u primjeru Jungove prakse, gdje on daje jedan takav slučaj, kad se mladić obraća za pomoć kako bi mu pomogao da načini korak naprijed ka heteroseksualnosti.
Iz ovoga možemo vidjeti da ljudi (ovdje mislim na homoseksualce) zaista pate ( i to ne rijetko) zbog svoje seksualne orjentacije, pa i traže put "izliječenja", a opet, s druge strane, veliki je broj i onih koji su ostvareni u tom smislu i koji prihvataju svoju (homo)seksulanost, te ne vide u tome nikakvu smetnju.
Zbog toga je važno da ne gledamo površno na homoseksualnost, posebno ne kao na bolest, jer ona može biti uzrok neuroza, ali ne mora.
 
ristob:
Svi - znači svi koji su normalni. Normalan - znači onaj koji misli da se ne može skakati sa solitera i očekivati da se ostane živ. Ko drugačije misli ne doživljava stvarnost na normalan način i, najverovatnije, ima neki psihičko-duhovni poremećaj, koji se može izlečiti.
Kliknite za proširenje...

I još nešto, što se tiče "normalnih"
Ono što bih ja dala kao odgovor je sledeće:
" Biti normalno ljudsko biće možda je najkorisnija i najpoželjnija stvar o kojoj možemo razmišljati, ali svaka misao normalnog ljudskog bića poput koncepta adaptacije podrazumijeva ograničenja osrednjosti...
Biti normalan je idealan cilj za neuspješne, za sve one koji su ispod nivoa adaptacije. Ali za ljude koji su više nego prosječno sposobni, za ljude koji nemaju teškoće da ostvare uspjeh i izvrše svoju ulogu u društvenom poretku, za njih su moralna prisila i normalna značenja gora od Prokrustrovih- predstavljaju smrtnu i nepodnošljivu dosadu, pakao, sterilitet i beznađe. " K.G.Jung
 
Iz ovoga možemo vidjeti da ljudi (ovdje mislim na homoseksualce) zaista pate ( i to ne rijetko) zbog svoje seksualne orjentacije, pa i traže put "izliječenja",
Kliknite za proširenje...

Само да додам: не пате они зато што су хомосексуалци, пате зато што су одрастали и васпитавани у духу да је хомосексуалност страшан грех, нешто прљаво, неморално, кажњиво, друштвено неприхватљиво... Па чак и ако сами превладају свој унутрашњи конфликт, сукоб између своје сексуалне оријентације и жеље да се буде ''нормалан'' и друштвено прихваћен (а то могу само најјачи), још увек остаје конфликт са средином у којој живе и у којој се треба свакодневно суочавати са неприхватањем, осудама и агресијом.

Због тога пате и траже ''излечење'', а не због тога што воле особе свог пола!
 
Tuzni_patak:
Normalno je homoseksualac biti.
Normalno je prevarant biti.
Normalno je za 10.000 evra coveka ubiti.
Kliknite za proširenje...

nisam bas sasvim siguran sta si ovim hteo da kazes...
sve tri stvari koje si naveo nisu uobicajene (normalne).
s tim sto prva nije sebicna,druge dve jesu i zato su zakonom kaznjive.
imam utisak da si ,kao i ristob pokusao da homoseksualce izjednacis sa kriminalcima. Ali,prevario si se...homoseksualac svog partnera nece silovati i prevariti i ubiti...on sa njim pravi sporazum u kojem su obe stranke zadovoljne.
u ostala dva slucaja nema sporazuma vec se radi o sebicnom krsenju tudjih sloboda.
 
Osvrt:
Ja lično smatram da homoseksualnost možemo povezati sa bolešću, onoga trenutka kad je ona uzrok neuroza, kad dolazi do sukoba pri razvoju ličnosti, kad se homoseksualac "ne miri" sa tim da je tog seksulanog opredjeljenja.
Kliknite za proširenje...
Kako skakanje sa solitera mora biti smrt, tako i homoseksualnost uvek mora biti uzrok neuroza! Te neuroze su, u stvari, opomene na zabranjeno voće. Rekao sam da je homoseksualnost porok, a svaki porok, ako se ne prestane, vodi u propast. Zato homoseksualci nikada ne mogu ostvariti srećan život u onoj meri u kojoj to mogu parovi normalne seksualnosti.
 
Osvrt:
" Biti normalno ljudsko biće možda je najkorisnija i najpoželjnija stvar o kojoj možemo razmišljati, ali svaka misao normalnog ljudskog bića poput koncepta adaptacije podrazumijeva ograničenja osrednjosti...
Biti normalan je idealan cilj za neuspješne, za sve one koji su ispod nivoa adaptacije. Ali za ljude koji su više nego prosječno sposobni, za ljude koji nemaju teškoće da ostvare uspjeh i izvrše svoju ulogu u društvenom poretku, za njih su moralna prisila i normalna značenja gora od Prokrustrovih- predstavljaju smrtnu i nepodnošljivu dosadu, pakao, sterilitet i beznađe. " K.G.Jung
Kliknite za proširenje...
Ako si prosečan, onda si nenormalan, a ako si nadprosečan onda ti smeta moral...???
Kakva je ovo psihologika? Ja bih je nazvao psihopatija. Ovo su gluposti! Ko takvog Junga smatra autoritetom. On pogrešno tretira problem i rešenje traži tamo gde ga ne može naći. A, rešenje je vrlo jednostavno i od vajkada postoji.
 
Hellen je u pravu, homoseksualci najčešće imaju psihološke probleme jer je njihova seksualna orijentacija žigosana, omražena. Šta, mislite da je lako biti drugačiji, posebno kada društvo vrši OGROMAN socijalni pritisak (a pride i fizičko nasilje) da budete strejt?

Sehnsucht, ovo o lečenju homoseksualaca je vrlo diskutabilno. Još 1973. god. je homoseksualnost izbačena iz psihijatrijske klasifikacije poremećaja, pa se pitam ko su ti koji je leče? Dobro, možda i leče (ko god da su i koliko god da su kompetentni), ali onda je pitanje koliko izleče. Šta je kriterijum izlečenja? Da kaže da se više ne zaljubljuje u osobe istog pola? Hetero veza? Hahahahahaha!

Ovo sve me neodoljivo podseća na levoruke ljude. Ne znam da li znate, ali je ranije levorukost smatrana za užasnu manu. Znam bar četvoro - petoro ljudi koje je okolina (uključujući i učiteljice) prisiljavala da koriste desnu ruku. I, da, naučili su u nekoj meri, ali užasno traljavo - rukopis im je škrabopis, a levom rukom i dalje vrše većinu manuelnih radnji. Toliko o lečenju i izlečenju...

Sve su to varijacije ljudskih bića. Ko ste vi da lupate etikete da li je neko normalan, bolestan ili ne?
 
Karamazov:
Pa dobro; ti mislis da sam ja u zabludi,ja MOZDA mislim da si ti...Pa nije strasno sto razlicito razmisljamo,samo razgovaramo,nema potrebe da se ljutis. ;)
Kliknite za proširenje...


ma ne ljutim se :smile: , zbilja ne ...nego nemam vise volje...tupimo stalno jedno te isto i vrtimo se u krug...diskusija se ne razvija dalje nego samo svatko tjera svoje....a ljutnji ni traga ne sekiraj se :wink:
 
ristob:
Kako skakanje sa solitera mora biti smrt, tako i homoseksualnost uvek mora biti uzrok neuroza! Te neuroze su, u stvari, opomene na zabranjeno voće. Rekao sam da je homoseksualnost porok, a svaki porok, ako se ne prestane, vodi u propast. Zato homoseksualci nikada ne mogu ostvariti srećan život u onoj meri u kojoj to mogu parovi normalne seksualnosti.
Kliknite za proširenje...

joj ristob...odlucila sam da se iskljucim ali ne mogu previse me provociras....poznajem bar 2 para koji su kao homosexualci apsolutno srecni u svom zivotu...2 pedera koji su se cak i ozenili i dijete usvojili...u braku su vec 6 god a u vezi preko 15 god......i 2 lezbe koje su u sretnoj vezi vec 18 god...bez djece....okreni se oko sebe pa nabroj koliko sretnih hetero-veza oko sebe vidis...u mom krugu prijatelja nemam ni jedan brak ...osim svoga... koji se toliko dugo odrzao....ako gledam svoju generaciju a izuzmem generaciju nasih roditelja...
 
Karamazov:
Nema problema.Ako se vodim tvojom logikom da je normalno=uobicajeno onda homoseksualnost sigurno nije normalna,zar ne?
Kliknite za proširenje...

tacno. homoseksualnost nije normalna,tj. uobicajena. ali to ne znaci da ,zbog toga sto homoseksualac nije uobicajen , ja treba da uzmem pa da ga na silu pravim u uobicajenog i da ga "lecim od njegove bolesti" prosto zato sto se razlikuje od mene. Kada bih tako razmisljao,smatram da bih bio vrlo sebican i homofobican.
 
Hellen:
Само да додам: не пате они зато што су хомосексуалци, пате зато што су одрастали и васпитавани у духу да је хомосексуалност страшан грех, нешто прљаво, неморално, кажњиво, друштвено неприхватљиво... Па чак и ако сами превладају свој унутрашњи конфликт, сукоб између своје сексуалне оријентације и жеље да се буде ''нормалан'' и друштвено прихваћен (а то могу само најјачи), још увек остаје конфликт са средином у којој живе и у којој се треба свакодневно суочавати са неприхватањем, осудама и агресијом.

Због тога пате и траже ''излечење'', а не због тога што воле особе свог пола!
Kliknite za proširenje...

Da, Hellen, upravo to mislim.Cinilo mi se, da se iz mog posta razumije da ne mislim da pate zato sto vole osobe istog pola, zbog samog pola, vec zato sto to nije drustveno prihvaceno, zbog sukoba sa sredinom i zelje da se bude normalan, kako kazes.
U svakom slucaju, pojasnila si detaljnije. Hvala.
 
kako_hocu:
tacno. homoseksualnost nije normalna,tj. uobicajena. ali to ne znaci da ,zbog toga sto homoseksualac nije uobicajen , ja treba da uzmem pa da ga na silu pravim u uobicajenog i da ga "lecim od njegove bolesti" prosto zato sto se razlikuje od mene. Kada bih tako razmisljao,smatram da bih bio vrlo sebican i homofobican.
Kliknite za proširenje...


KARAMAZOV

zamisli da se slucajno zadesis u nekom lokalu gdje su sve sami homosexualci, tko bi tu tada u toj okolini bio NORMALAN a tko NE..? I da li bi oni tada tebe vidjeli kao neubicajenu bolesnu osobu koja treba da se ljeci?.....vrijeme je da to isprobas..mozda ces onda drugacije da razmisljas...mozda....
 
Ovo sve me neodoljivo podseća na levoruke ljude. Ne znam da li znate, ali je ranije levorukost smatrana za užasnu manu. Znam bar četvoro - petoro ljudi koje je okolina (uključujući i učiteljice) prisiljavala da koriste desnu ruku. I, da, naučili su u nekoj meri, ali užasno traljavo - rukopis im je škrabopis, a levom rukom i dalje vrše većinu manuelnih radnji. Toliko o lečenju i izlečenju...
Kliknite za proširenje...

Да, па и ја сам управо тај пример навела пре пар страна...
Значи, ти људи јесу научили да користе десну руку, и користе је, силом прилика, да би били ''нормални'', али они нису ''излечени'', у њиховом мозгу је и даље доминира десна страна мозга (код дешњака- лева...колико се сећам часова биологије...), значи, стање у њиховом организму није промењено, само су увежбали мимикрију, прикривање своје леворукости....

Исто је и са хомосексуалношћу...

Уосталом, ево, можда ћете приметити још неке сличности:

Na levorukost se, u prošlosti, nije gledalo blagonaklono kao danas. Nekada se smatralo da je levorukost prokletstvo, da je to loš znak za celu porodicu, te da će im to doneti nesreću. Takođe, vladalo je mišljenje da je to posledica pogrešnog vaspitanja ili, čak, izraz negativizma i inata deteta prema okruženju, pa ga treba oštrije i grublje vaspitavati. U pojedinim društvima na levoruku decu se gleda kao na decu sa hendikepom. Mališani su surovo prisiljavani na korišćenje desne ruke, a leva ruka im je često bila vezivana na leđima ili preko grudi da bi se onemogućila njena upotreba. Neretko su i učitelji u školama takvim učenicima delili "lekcije" u vidu udaraca po dlanovima. Mnoga društva su sklona da osuđuju i kažnjavaju svaku različitost, sve što i najmanje odstupa od uobičajenih standarda. Tako je, otprilike, svako deseto dete koje je pokazivalo znake levorukosti bilo frustrirano, a najlepši period života, detinjstvo, protekao im je u prisiljavanjima i kažnjavanjima. Roditelji i nastavnici su opravdavali svoje surovo nastojanje da preorijentišu dete na upotrebu desne ruke objašnjenjima da niko ne voli, niti blagonaklono gleda na decu koja su različita. Potom su izgovarali razne fraze i teorije da je naš svet u stvari "podešen" za dešnjake, te je bezbednije i lagodnije biti desnoruk, pa sve do pretnji detetu da neće biti omiljeno u društvu, da će biti odbacivano kao drugačije od ostalih, da će se sa drugom u školskoj klupi gurati dok budu pisali... Prisiljavanje deteta da piše desnom rukom ne predstavlja ništa drugo do nasilje nad prirodom i nijedan od navedenih razloga ne može biti opravdan.
 
Nije tako ali tko zna mozda jednom bude...tocne statistike ne postoje posto se jos vecina homosexsualaca ne izjasnjava otvoreno ili jednostavno idu linijom manjeg otpora i vode dupli zivot...ako se jednoga dana uspostavi da ih ipak ima vise nego sto mi pretpostavljamo ...tko ce onda biti NENORMALNA MANJINA...?i kako ces se tada osjecati kada vecina odluci da te salje na lijecenje umjesto da te akceptira takvog kakav jesi......
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top