Alekasandar2
Iskusan
- Poruka
- 5.546
http://www.voanews.com/serbian/2007-03-16-voa9.cfm
U autorskom tekstu bivšeg američkog ambasadora u UN Ričarda Holbruka u ”Vašington Postu” navodi se da će ”Rusija, ukoliko blokira Ahtisarijev plan, biti odgovorna za haos koji bi moga da usledi, što će uticati i na druge aspekte odnosa Rusije sa zapadom”. Povodom tog teksta, naš kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa saradnikom instituta Heritage, Arijelom Koenom.
Koen: Interesantno je da Holbruk prebacuje krivicu na Rusiju i, mada ja u mnogo čemu ne podržavam presednika Putina i često u mojim tekstovima kritikujem Rusiju i rusku spoljnu politiku, moram da kažem da, kada Rusija stane na stranu medjunarodnog prava i ukazuje da bi podrška separatizmu na Kosovu imala posledice ne samo u Evropi, već širom sveta, mislim da bi trebalo da obratimo pažnju na ruski stav i preispitamo kakve bi mogle da budu dugoročne posledice brzopletog stvaranja nezavisnog Kosova protiv volje Srbije, pa i regiona.
Glas Amerike: Holbruk je takodje rekao da je Kosovo jedinstven slučaj i da, prema tome, neće predstavljati presedan za secesionističke pokrete drugde u svetu.
Koen: Mi sada živimo u globlanom i komunikaciono tesno poveznom svetu sa dvadesetčetvoročasovnim pristupom informacijama na Internetu. Implikacije kosovske nezavisnosti bi mogle da budu opasne, ako ne i katastrofalne širom sveta. Medjutim, neke američke diplomate, koje su uglavnom bile angažovane i izgradile svoje karijere u Evropi, sklone su da zaborave da postoje secesionistički pokreti i van Evrope, na Bliskom istoku, na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, itd. Čečeni bi, na primer, ako Kosovo dobije nazavisnost, mogli da nastave svoju borbu za nezavisnost, ili Baluči u Balučistanu, koji se bore i protiv Iranaca i protiv Pakistanaca, zatim tu su i problemi u kineskoj pokrajini Šindjiang, gde se Ujguri, koji su muslimani, protive centralnoj upravi Pekinga, itd. Moramo da budemo veoma pažljivi u tome do koje mere i gde podržavamo pokrete za nezavisnsost koji bi mogli da unište ne samo suverene države već i demokratije. Mislim da bi SAD trebalo da budu na strani demokratije, a ne radikalnih ili kvazi-kriminalnih elemenata sa odredjenim političkim ciljevima.
Najveći test za Putina je da li će vratiti Rusiju u eru kvazi-hladnog rata.
Glas Amerike: Da li bi Kosovo moglo da bude najveći spoljnopollitički test ruskog predsednika Putina?
Koen: Najveći test za Putina je da li će vratiti Rusiju u eru kvazi-hladnog rata, što je artikulisao u svom govoru u Minhenu, prvog februara ove godine. Iznenadilo me je da je ruski predsednik, 15. godina posle pada komunizma, održao govor koji mnoge od nas podseća na sovjetske stavove. Isto tako bih upozorio Beograd da bi isključivi oslonac samo na Rusiju u tekućoj konfrontaciji izmedju Rusije i SAD mogao da postane kontraproduktivan. Kao anti-komunista, nikada nisam pomislio da bih mogao da uputim reči pohvale maršalu Titu, ali je on shvatio da je idealna pozicija Jugoslavije, bivše Jugoslavije, bila negde izmedju Moskve i Vašingtona.
http://www.voanews.com/serbian/2007-03-16-voa9.cfm
U autorskom tekstu bivšeg američkog ambasadora u UN Ričarda Holbruka u ”Vašington Postu” navodi se da će ”Rusija, ukoliko blokira Ahtisarijev plan, biti odgovorna za haos koji bi moga da usledi, što će uticati i na druge aspekte odnosa Rusije sa zapadom”. Povodom tog teksta, naš kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa saradnikom instituta Heritage, Arijelom Koenom.
Koen: Interesantno je da Holbruk prebacuje krivicu na Rusiju i, mada ja u mnogo čemu ne podržavam presednika Putina i često u mojim tekstovima kritikujem Rusiju i rusku spoljnu politiku, moram da kažem da, kada Rusija stane na stranu medjunarodnog prava i ukazuje da bi podrška separatizmu na Kosovu imala posledice ne samo u Evropi, već širom sveta, mislim da bi trebalo da obratimo pažnju na ruski stav i preispitamo kakve bi mogle da budu dugoročne posledice brzopletog stvaranja nezavisnog Kosova protiv volje Srbije, pa i regiona.
Glas Amerike: Holbruk je takodje rekao da je Kosovo jedinstven slučaj i da, prema tome, neće predstavljati presedan za secesionističke pokrete drugde u svetu.
Koen: Mi sada živimo u globlanom i komunikaciono tesno poveznom svetu sa dvadesetčetvoročasovnim pristupom informacijama na Internetu. Implikacije kosovske nezavisnosti bi mogle da budu opasne, ako ne i katastrofalne širom sveta. Medjutim, neke američke diplomate, koje su uglavnom bile angažovane i izgradile svoje karijere u Evropi, sklone su da zaborave da postoje secesionistički pokreti i van Evrope, na Bliskom istoku, na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, itd. Čečeni bi, na primer, ako Kosovo dobije nazavisnost, mogli da nastave svoju borbu za nezavisnost, ili Baluči u Balučistanu, koji se bore i protiv Iranaca i protiv Pakistanaca, zatim tu su i problemi u kineskoj pokrajini Šindjiang, gde se Ujguri, koji su muslimani, protive centralnoj upravi Pekinga, itd. Moramo da budemo veoma pažljivi u tome do koje mere i gde podržavamo pokrete za nezavisnsost koji bi mogli da unište ne samo suverene države već i demokratije. Mislim da bi SAD trebalo da budu na strani demokratije, a ne radikalnih ili kvazi-kriminalnih elemenata sa odredjenim političkim ciljevima.
Najveći test za Putina je da li će vratiti Rusiju u eru kvazi-hladnog rata.
Glas Amerike: Da li bi Kosovo moglo da bude najveći spoljnopollitički test ruskog predsednika Putina?
Koen: Najveći test za Putina je da li će vratiti Rusiju u eru kvazi-hladnog rata, što je artikulisao u svom govoru u Minhenu, prvog februara ove godine. Iznenadilo me je da je ruski predsednik, 15. godina posle pada komunizma, održao govor koji mnoge od nas podseća na sovjetske stavove. Isto tako bih upozorio Beograd da bi isključivi oslonac samo na Rusiju u tekućoj konfrontaciji izmedju Rusije i SAD mogao da postane kontraproduktivan. Kao anti-komunista, nikada nisam pomislio da bih mogao da uputim reči pohvale maršalu Titu, ali je on shvatio da je idealna pozicija Jugoslavije, bivše Jugoslavije, bila negde izmedju Moskve i Vašingtona.
http://www.voanews.com/serbian/2007-03-16-voa9.cfm
