gost 52128
Iskusan
- Poruka
- 6.693
Mislim da svi znamo da su Kineskinje ispod kimona imale one male nožice, to jest, minijaturna stopala... Ja samo nisam znala koliko su bila minijaturna ta stopala, i kako su, tačno, postala tako mala... Drugarica mi je poslala članak iz nekog časopisa, ako nekoga interesuju detalji... možda ćete primetiti neku sličnost sa onim što se danas dešava svuda oko nas...
Nije za osetljive i gadljive!
**
Koliko pažnje posvećujete svojim stopalima? Kako ih negujete? Idete kod pedikirke? Lakirate noktiće?
Da ste živele u Kini u 19. veku, ceo vaš život bi se vrteo oko stopala. Pre svega zato što bi vas stopala danonoćno užasno bolela. Erotski ideal su bila stopala koja staju na muški dlan. Po širini dlana.
Patnja bi počela kada je kineska devojčica imala šest ili sedam godina. Jedno jutro bi mama došla sa lavorom vruće vode. Čim su se stopala opustila u toploj vodi, prste su joj pritiskali pod stopala. Samo je palac ostajao slobodan. Onda su stopala bila čvrsto uvijena svilenim zavojem dugačkim nekoliko metara i zatim bi joj navukli tesne cipelice. Devojčica je morala danima da se šeta po prostoriji sa ovako uvezanim stopalima. Zavoj je bio nekoliko puta stegnut i onda zašiven, da devojčica ne može tajno da ga skida.
- Prvih nekoliko dana sam mislela da ću poludeti, rekla je novinarima gospođa Leung (93) iz Hong Konga. - Bol je bio nesnosan. Bilo mi je malo lakše tek kada su mi se polomile kosti prstiju.
Kako se u stopalima polako smanjivala cirkulacija, dolazilo je do infekcija. Kada je posle nekoliko meseci zavoj skinut, da bi stopala mogla da se operu i ponovo umotaju, pojavilo se živo meso i krvarenje. Posle otprilike godinu dana ono što je ostalo od prstiju pretvorilo se u neke čudne latice, jezičke koji su se savijali pod stopala. Noge su onda prestale da rastu. Postale su takozvani zlatni lotosi. Ideal, koji je malo koja žena uspela da ostvari bili su zlatni ljiljani – stopala dužine osam centimetara.
Hodanje na tako deformisanim stopalima je ludački bolelo celog života. Žene su cupkale sitnim koracima pokušavajući da uspostave ravnotežu. Ovo je kod kineskih muškaraca navodno izazivalo zaštitničko ponašanje – smatrali su ih za oličenje slabosti i ranjivosti.
Običaj datira iz 9. veka. Niko tačno ne zna kako je nastao, ali prvo se raširio među ženama iz viših klasa – tako su davale do znanja da ne moraju da rade. Kasnije su ga preuzeli svi slojevi, uključujući i seljanke, koje su onda radile klečeći. Zbog bola ne bi mogle da rade stojeći.
Kada su novinari pitali gospođu Zhen (74) iz Pekinga zašto je to uradila, odgovorila je: - Otac mi je rekao da se nikada neću udati ako ne prihvatim. Muškarci bi navodno odbili i najlepšu devojku ako bi imala velika stopala.
Šta je muškarce zapravo privlačilo na ovim zlatnim lotosima? Od detinjstva su slušali o tome da što su stopala manja, to su snažniji mišići vagine. Što jaći mišići, to jača ekstaza.... Već je zvuk ovih malih stopala bio fetiš koji je Kineze dovodio u stanje potpunog izbezumljenja.
Običaj je zabranjen 1911. godine, ali se praktikovao do kraja drugog svetskog rata.
**
Nije za osetljive i gadljive!
**
Koliko pažnje posvećujete svojim stopalima? Kako ih negujete? Idete kod pedikirke? Lakirate noktiće?
Da ste živele u Kini u 19. veku, ceo vaš život bi se vrteo oko stopala. Pre svega zato što bi vas stopala danonoćno užasno bolela. Erotski ideal su bila stopala koja staju na muški dlan. Po širini dlana.
Patnja bi počela kada je kineska devojčica imala šest ili sedam godina. Jedno jutro bi mama došla sa lavorom vruće vode. Čim su se stopala opustila u toploj vodi, prste su joj pritiskali pod stopala. Samo je palac ostajao slobodan. Onda su stopala bila čvrsto uvijena svilenim zavojem dugačkim nekoliko metara i zatim bi joj navukli tesne cipelice. Devojčica je morala danima da se šeta po prostoriji sa ovako uvezanim stopalima. Zavoj je bio nekoliko puta stegnut i onda zašiven, da devojčica ne može tajno da ga skida.
- Prvih nekoliko dana sam mislela da ću poludeti, rekla je novinarima gospođa Leung (93) iz Hong Konga. - Bol je bio nesnosan. Bilo mi je malo lakše tek kada su mi se polomile kosti prstiju.
Kako se u stopalima polako smanjivala cirkulacija, dolazilo je do infekcija. Kada je posle nekoliko meseci zavoj skinut, da bi stopala mogla da se operu i ponovo umotaju, pojavilo se živo meso i krvarenje. Posle otprilike godinu dana ono što je ostalo od prstiju pretvorilo se u neke čudne latice, jezičke koji su se savijali pod stopala. Noge su onda prestale da rastu. Postale su takozvani zlatni lotosi. Ideal, koji je malo koja žena uspela da ostvari bili su zlatni ljiljani – stopala dužine osam centimetara.
Hodanje na tako deformisanim stopalima je ludački bolelo celog života. Žene su cupkale sitnim koracima pokušavajući da uspostave ravnotežu. Ovo je kod kineskih muškaraca navodno izazivalo zaštitničko ponašanje – smatrali su ih za oličenje slabosti i ranjivosti.
Običaj datira iz 9. veka. Niko tačno ne zna kako je nastao, ali prvo se raširio među ženama iz viših klasa – tako su davale do znanja da ne moraju da rade. Kasnije su ga preuzeli svi slojevi, uključujući i seljanke, koje su onda radile klečeći. Zbog bola ne bi mogle da rade stojeći.
Kada su novinari pitali gospođu Zhen (74) iz Pekinga zašto je to uradila, odgovorila je: - Otac mi je rekao da se nikada neću udati ako ne prihvatim. Muškarci bi navodno odbili i najlepšu devojku ako bi imala velika stopala.
Šta je muškarce zapravo privlačilo na ovim zlatnim lotosima? Od detinjstva su slušali o tome da što su stopala manja, to su snažniji mišići vagine. Što jaći mišići, to jača ekstaza.... Već je zvuk ovih malih stopala bio fetiš koji je Kineze dovodio u stanje potpunog izbezumljenja.
Običaj je zabranjen 1911. godine, ali se praktikovao do kraja drugog svetskog rata.
**
manijače
